Guliver image
Partizan ovih dana, meseci, godina…Ruganje bez kraja. Tužno, ružno,sramotno. Ili bi, po oceni i mišljenju Ivana Golca, bivšeg prvotimca i trenera ekipe sa crno-belog dela Topčiderskog brda sve moglo da stane samo u jednu reč: TUGA!
„Što je najgore, ne govori se ništa novo, ovo je priča koja se ponavlja i duboko vređa i pogađa, ovo je samo posledica, pošto su uzroci nastali pre mnogo decenija, ovo je realnost, bruka.
Tako je to kad nema domaćina, sve je postavljeno naopačke, nemamo predsednika kluba, pardon, imamo ga, ali on je negde u zasedi, reklo bi se da sve ovo podseća na porodicu koja nema glavu kuće i prepušteno je slučaju gde
se nelogičnosti neprestano gomilaju.
Nema organiozacije, nema ničega. Uopšte gledano, mi smo, jednostavno, gubitnici u fudbalu i zato bi bilo
pametnije da se okrenemo nekim drugim sportskim disciplinama, od ovoga što nam se sad nudi u fudbalu nema vajde, niti će je ikad biti dokle god se suočavamo sa onim što nam je toliko dugo poznato“, naglašava Golac u razgovoru za Sport Klub.
Na ranu je pala tona lublinske soli, bol je dubok, žestok, pogledi su oboreni, čela su naborana, grla su se osušila, stanje je užasno.
„Rezultat prve utakmice sa Ukrajincima je dobar“, gorko je konstatovao Golac.
Dobar?
„Da, dobar, ma, sjajan. Partizan je ispoljio zastrašujuću inferiornost, igra je ličila na viktoriju, šuterski trening, sticao se utisak da Dinamo može da postigne gol kad god poželi, sramota, neverovatno teško za gledanje, ubitačno. Ponoviću, ovo je samo posledica, pošto su uzroci nastali pre nekoliko decenija“, zaključio je Ivan Golac za SK.
Originalni tekst Sport Klub.rs
