Opet poraz u drami. Opet se Partizan vracao iz minusa, opet je izgubio veliki plus. Opet je bilo nesigurnih i nepametnih odluka u napadu. Opet loša odbrana. Opet Partizan gubi utakmicu iako ima bolje procente šuta od protivnika. Skok je bio drugačiji. Nije protivnik imao bezbroj ekstra poseda, već je to bilo rezervisano za Partizan. Ali to ne vredi ništa kada je protivnik imao 20 poklona.
Nekoliko zapanjujućih brojeva. Partizan je u tri četvrtine igrao očajnu odbranu. U prvoj drugoj i trećoj je primio 86 poena. Za 30 minuta 86 poena, to je trojka ili koš plus faul po minutu. Partizan je u četvrtoj četvrtini izgubio devet lopti. Devet! To je izgubljena lopta po minutu maltene. Neki timovi, pa i Partizan između ostalih, završi čitav meč sa devet ili manje izgubljenih poseda.
U „Sinan Erdemu“ se stvar lomila u prvih nekoliko minuta četvrte četvrtine. U trećoj je Partizan pokazao da ume da bude gazda utakmice. To se radi tako što igraš odbranu. Partizan je još kako igrao odbranu. Larkin i drugovi su stali na samo 14 poena u tom delu meca. Logično Partizan je briljirao u napadu i popeo se na plus deset.
Čak i pored trojke Kaminskog na isteku četvrtine, što bi trebalo da mnogo utiče na samopouzdanje u nastavku, šta se dešava? Efes koristi prvih nekoliko napada, a odbranu igra kao da mu je poslednja. Ko to vidi? Publika. Nekada su Efes podržavali nemi posmatrači koji su dobijali karte iz fabrike i nije ih bilo više od nekoliko hiljada. Napune halu kada se igra plej-of. Sada, dolaze svi i navijaju ozbiljno.
Partizan nije mogao da diše u prva tri minuta te deonice. Efes se vratio jer je iz odbrane u odbranu igrao još čvršće, a pomogla mu je publika. Kažu treneri kad izadeš pred takvu publiku budeš za 30 odsto bolji igrač. E Efesovi igraci su za jedno 60 odsto bili bolji defanzivci u toj poslednjoj četvrtini nego što je to inače slučaj.
I tu je Partizan nestao. Sve posle toga je bilo veštacko disanje koje je surovo obustavio Larkin. Crno beli su ovu utakmicu izgubili zbog glave. Zbog manjka samopouzdanja, vere. Pali su na mentalnom planu, pali su na stavu, na mentalitetu. Stav, veru, hrabrost, srditost, dominaciju pokazao je Efes. Partizan je bio večera za igrače koji su prvi put ove sezone zaigrali onakvu odbranu i pitanje je da li će je ponoviti. To se desilo jer su imali veću glad, želju… Imali su bolju glavu.
U redu – neko ce reći tako je na gostovanjima. Ima istine. Rekao je jednom Rik Pitino kao trener Panatinaikosa: „Pobeđivanje kod kuće je za dečake, pobeđivanje u gostima je za odrasle muškarce“. Nemam sumnju da bi u Areni ovakav meč Partizan dobio jer bi svi bili za 30 odsto bolji igrači pred beogradskom publikom, nestabilni Efes bi potonuo i pričala bi se druga priča.
Ali na gostovanju se raste, na gostovanju se stiče samopouzdanje, kad ukradeš pobedu ispred nosa, kad im pošalješ navijače kući i da ne smeju da upale televizor jer je na programu repriza utakmice. Setite se prošlogodišnjih Partizanovih pobeda u gostima: Fener, Zvezda, Žalgiris… Virtus, kao kruna Efes i kasnije Monako. Tu su prošle godine crno beli postajali muškarci. Tu se stvarao kalibar za plej of.
Možda je sazrevanje i dalje u toku. Možda će sve biti drugačije u decembru kada će na predstojećim gostovanjima igrati važni igrači poput Pantera. Definitivno je da ovaj tim Partizana još nije spreman, još mora da se radi, da se zapinje, da se uči, da se greši, da se gleda video… Dok se ne sazri uvek će biti „Opet je malo falilo“.
Originalni članak: Sport Klub.rs
Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta “VOLIMPARTIZAN.RS”, to možete učiniti klikom na neku od reklama, uplatom na naš Pay Pal koji se nalaze pored tekstova ili tekući račun AIK BANKA 105-0000405701647-66
