Utakmica broj 500. u ulozi trenera u Evroligi, 32. godina profesionalog bavljenja poslom, kum i bivši klub na drugoj strani, nešto manje od 30.000 ljudi na svojoj strani, 12 igrača za na teren… previše brojeva, ali nijedan ne može da opiše rolerkoster emocija i katarzu koju je Željko Obradović doživeo tokom i posle utakmice Partizan – Fenerbahče.
Uvertiru su napravili navijači, postavljena je „šetalica“ sa siluetom šuta Aleksandra Đorđevića iz Istanbula 1992. godine kojim su Partizan i Željko Obradović prvi put postali prvaci Evrope, a standardni ulazak trenera u halu propraćen je najvećim ovacijama od početka sezone.
Sve je počelo ovako – Obradović kao i uobičajeno sedi na početku utakmice…
Nastavilo se hvatanjem za glavu posle neverovatne greške Dozira i Kaminskog na pet sekundi do kraja utakmice…
A završilo se ovako – s obe ruke dignute u vazduh u znak olakšanja posle promašenog šuta rivala za pobedu.
Po 14. put se Obradović susreo na različitim stranama sa kumom i nekadašnjim prvim saradnikom Dimitrisom Itudisom. Promašaj Dorsija je značio i izjednačenje u međusobnom skoru na 7-7, kako je i red, kumovski.
A na terenu je imao bratiju, kako je to rekao Alen Smailagić – bez kapitena Kevina Pantera ekipa se skupila, svi do jednog, pa i Mateuš Ponitka sa svega dva urađena treninga sa ekipom, dali su svoj doprinos i tim nije, na kraju, imao nijednu slabu kariku.
Zna Obradović da ih ima i zato je morao mnogo da radi tokom utakmice, menjao je igrače, kombinovao, a posle svega na konferenciji za medije bio maksimalno otvoren kada je dobijao pitanja o pojedincima.
„Tristan Vukčević nam pomaže u napadu, a odmaže u odbrani. Ponitka nam je pomogao i hvala mu na tome“, a između redova je naveo da je zamerio Smailagiću na padu koncentracije u finišu utakmice.
Imao je Obradović i posebnu poruku na kraju, kao vid totalne katarze i bacanja tereta nametnutog spolja, tereta „KK Kameruna“ od prošle sezone – posle utakmice u kojoj je solidan broj minuta na terenu zajedno provela kompletna petorka srpskih igrača.
I za kraj još jedan broj, posle 18. godina Partizan je uspeo da pobedi Fenerbahče na svom terenu, još jedna katarzična pojava i još jedan razlog za veliko slavlje slavnog trenera, ali samo do sutra – sezona je duga i preduga, a sigurno je da Obradović želi da bude što duža, da bi uradio sve ono što želi sa svojim Partizanom.
Originalni članak: Sputnikportal.rs
Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta “VOLIMPARTIZAN.RS”, to možete učiniti klikom na neku od reklama, uplatom na naš PayPal ili tekući račun koji se nalaze pored tekstova
