Partizan je u Novom Pazaru izvojevao 12. uzastopnu pobedu u šampionatu, ali je za domaće prilike bio predugo pod opsadom
Partizan je u Novom Pazaru izvojevao 12. uzastopnu pobedu u prvenstvu i sačuvao preimućstvo od šest bodova u odnosu na Crvenu zvezdu. Time su glavni zadatak ispunili, pa mogu da budu radosni zbog toga.
Za razliku od ranijih utakmica u ovoj sezoni vrlo rano su dali gol (Severina u drugom minutu), pa nisu morali da jure rezultat kako je to bilo u nekoliko prethodnih okršaja. Međutim, i ovoga puta je bila drama, ali sada zato što su morali da čuvaju najminimalnije vođstvo i da strepe do poslednjeg sudijskog zvižduka.
Nije za brigu što je protivnik stezao obruč pred golom „crno-belih”, nego što je ta opsada predugo trajala. S tim protiv, ne samo Novog Pazara, nego bilo koje ekipe iz naše lige, Partizan ne sme da se pomiri i da se ušuškava time da su osvojena tri boda. Vodeći tim na tabeli zaslužuje pohvale što je odoleo, ali, mora da prizna sebi, da mu je i sreća pomogla. Prosto je neverovatno kakve prilike protivnički igrači nisu iskoristili. Uostalom, najjači utisak u pobedničkom sastavu je ostavio – golman! Jovanović je u nekoliko mahova čuda činio, a kad je došlo do toga znači da negde ispred njega više njih nije bilo na visini zadatka.
Ovo je šesta utakmica zaredom na kojoj Partizan nije primio gol. Štaviše, poslednji put se mreža iza Jovanovića zatresla iz penala. To je, dabome, temelj na kome se grade uspesi, ali je jedno kad je to zasluga odbrane, a sasvim drugo kad ostane netaknuta zahvaljujući spletu okolnosti. Zbog toga bedem pred svojim kaznenim prostorom mora što pre da se učvrsti, jer na sreću kao saveznika ne može da se računa. Kakve su pouke izvučene iz Novog Pazara videće se već u narednom kolu protiv Čukaričkog, suparnika koji će verovatno da pokaže da je nešto naučio iz evropskih lekcija.
Partizan, doduše, ne bi morao da spasava živu glavu u završnici utakmice da su njegovi fudbaleri iskoristili neku priliku, a bilo ih je. Međutim, posle onog Severininog prodora i projektila, kojim je i oboren Novi Pazar, „crno-beli” su zatajili kao strelci. Doduše, ovo je tek prvi put u ovom šampionatu da su samo jednom pogodili metu, ali tako je bilo i nekoliko dana pre toga na Ubu u šesnaestini finala Kupa Srbije. Razume se, daleko od toga da je loše kada se da samo jedan gol na utakmici, međutim, pada u oči da je to skromnije od učinka u prethodnim dvobojima.
Partizanu je odlično krenulo u Novom Pazaru, ali on nema naviku da nokdaun pretvori u nokaut. Protivnik je imao celo prvo poluvreme da se dođe sebi, mada je i tada nekoliko puta imao dobre šanse da izjednači. A iz drugog dela meča „crno-bele” mora da zabrine što, na stranu što su mogli da povećaju prednost, nisu mogli da slome volju rivala, koji je potpuno ne samo preneo igru na Partizanovu polovinu, nego izvodio i ozbiljne matne napade, koje nije doveo do kraja samo, što bi se u šahu reklo, zbog previda ili sitnih grešaka u ključnim potezima.
Može da se prihvati da postoje i loši dani. Međutim, u Partizanu moraju da se zapitaju kako je moguće da protiv nekog tima iz naše lige ne mogu da preuzmu inicijativu i da već na sledećoj utakmici pokažu da znaju šta treba da rade.
Inače, okršaj u Novom Pazaru je bio jedan od retkih „akcionih filmova” iz naše lige u kome je od prve do poslednje sekvenca sve prštalo od naboja. Oba tima su nalazila snagu i da zadaju udarce i da ih primaju. Tempo, verovatno, nije bio dovoljan za više nivoe u Uefinim takmičenjima, što je glavni nedostatak naših ekipa u međunarodnoj areni, ali jeste korak u tom smeru i ne bi trebalo da se vraća na uspavanke.
Originalni članak: Politika.rs
Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta “VOLIMPARTIZAN.RS”, to možete učiniti klikom na neku od reklama, uplatom na naš PayPal ili tekući račun koji se nalaze pored tekstova
