Crno-beli dovodili pojačanja za evropski fudbal koga neće biti, a moraju da jure plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona
Što bi rekla Konstrakta: I, šta ćemo sad?
Nikom u Humskoj nije do pesme, ali stih iz predstavnice Srbije na Evroviziji slikovit je primer onoga što čeka Partizan narednih meseci. Ne, ni ovoga puta se ništa kapitalno neće desiti u vidu eventualnog povlačenja Milorada Vučelića i Miloša Vazure, ali će posle izvesne eliminacije iz Evorpe – jer niko u klubu ne veruje da je moguće nadoknaditi 0:5 iz prvog susreta sa Nordsjelandom – ostati pitanje kako će tek renoviran tim izgledati u nastavku sezone.
Samo što je počela, jedan front se zatvara. Najatraktiviji, pošto narednog petka crno-belih neće biti u žrebu za grupnu fazu Lige konferencije. Upravo je to bio jedan od presudnih argumenata čelnika kad su dovodili igrače, posebno strance, nudeći im šansu da igraju projektovano takmičenje, da se u tom izlogu pokažu i kasnije možda naplate u vidu transfera. To je bila udica za Rikarda Gomeša i Kvinsija Meniga leta 2021, odnosno Fusenija Dijabatea, Patrika Andradea i Hamidua Traorea u prethodnom izdanju. Izuzimajući konstantnog Rikarda učinak svakog od njih je varirao, ali ovde nije reč o tome šta su pružili na teren, već što su došli.
Iz istog razloga koji je minulih sedmica delovao primamljiv da se angažuju desetorica novajlija. Od toga polovina stranaca. Redom su dolazili Frank Kanute, Ksander Severina, Aldo Kalulu i Mateus Saldanja, a ispostavilo se da će odigrati samo četiri meča u letnjem periodu, dok će poslednji potpisnik Gajas Zahid eventualno provesti na terenu koji minut u revanšu sa Dancima, pri čemu bi bilo interesantno videti kako li se Norvežanin pakistanskog porekla oseća u situaciji kad je očekivao krstarenje Starim kontinentom bar do decembra, možda i preko toga (kao što je Partizan radio u poslednje dve sezone), a zadovoljiće se mrvicama.
Kakav god projekat da im je predočen tokom pregovora nalazi se pred kolapsom, jer sramna igra u predgrađu Kopenhagena (ranije i u Azerbejdžanu) otvara niz debata o kvalitetu pojedinaca i kompletnog tima. A crno-beli nemaju ni prostora, ni mogućnosti, a pogotovo ne novca, kao recimo Čelsi, da izađu na tržište i u danu pokupuju šta im je potrebno. Bolje od ovoga.
To dalje znači da će, čak i da do kraja aktuelnog prelaznog roka (u Srbiji traje do 15. septembra) neko dođe, sa ovim sastavom morati nekako da izgura do kraja kalendarske godine. Nije teško zaključiti da Senegalac, Holanđanin, Francuz, Brazilac i momak sa norveškim pasošem nemaju preteranu želju da „grizu“ u Surdulici ili Subotici ili da, kad od sredine oktobra terenu u našem prvenstvu postanu lošiji nego što su sad, traže način kako da razoružaju rivale. Tek onda, za šest meseci, biće prilike za dopunsku selekciju ili još jednu od čuvenih rekonstrukcija. Poslednje dve takve su se završile kolapsom.
Delu navijača će proći kroz glavu da se nešto slično desilo pre sedam godina, pošto je Parni valjak na početnoj evropskoj stanici zaribao protiv Zaglebja, smenio trenera (Ivana Tomića) i sa novim (Markom Nikolićem) utabao put ka osvajanju duple krune. Sad takav scenario deluje Grobarima kao lepa uspomena, ali se izvesno neće ponoviti, bez obzira da li čelnici posegnu za još jednom rokadom na klupi.
Svi koji makar i površno prate fudbal znaju već sad da Partizan neće biti prvi i da će mu posle eliminacije od Nordsjelanda kao jedini realan cilj ostati borba za drugo mesto. Pre nekoliko meseci ni do njega nije stigao i zato je morao da se takmiči sa D klasom kontinentalnog fudbala da bi probao da dođe do C. Kako i naredne sezone viceprvak Srbije ide u kvalifikacije za Ligu šampiona potrebno mu je da stigne, makar, do „kote dva“. Da ne dozvoli TSC-u, Čukaričkom ili još nekom timu da ga pretekne kao što je bio slučaj proletos.
Sa manjkom pozitivnog ambijenta koji donosi Evropa i pitanjem motiva stranaca – ali i ostalih igrača, za koje trener Igor Duljaj reče da su pod stresom (čitaj, ubijeni u pojam) – koji nisu dovedeni da bi igrali Mozzart Bet Superligu, misija postaje izazovnija. Pitanje koliko izvodljiva u trenutnim okolnostima, kad dosta toga u Partizan i oko njega ne valja. Naročito što su svi isticali želju da se oprobaju u grupnoj fazi Lige konferencije. Što dalje otvara novu vrstu problema, oličenu u pitanju načina igre. Tim je koncipiran tako da uglavnom forsira kontre i osloni se na uticaj krila, međutim, veliko je, baš veliko, pitanje može li to da prođe protiv Javora, Radnika, Radničkog, ekipa koje baš i nisu zainteresovane da ostave prostor. Ono što nikad nije bila odlika Partizana nametnulo se kao zaštitni znak. I sad tako pravljena ekipa, da se tamiči na mapi UEFA mora alternativnim rešenjima kroz Srbiju. Nimalo jednostavno.
Originalni članak Mozzart Sport
