Starsport/Srđan Stevanović
Vratio se Ilija Stolica fudbalu u izvornom obliku. Izabrao srce Evrope, za srpske trenere uglavnom mlađeg životnog doba, uvek primamljivu Slovačku. Mesto odakle puca vidik ka večito poželjnom zapadu i čitavom kontinentu.
Poziv Trenčina, temeljen skoro dve godine, u trenu je definisao smernice za mesece buduće.
Stabilan dvogodišnji ugovor, jasan dugoročan plan i projektovan napad na trofeje, skica su dogledne budućnosti Ilije Stolice. Iznad koje lebdi i ključan, oblak rezultata, krojač sudbine svih trenera pod kapom zemaljskom.
Filozofiju Trenčina spoznao sam još pre pet godina, radeći u stručnom štabu Zorana Milinkovića. Partizan je u kvalifikacijama za Ligu šampiona čekao pobednika duela Steaua – Trenčin, Slovaci nisu prošli. Pre dve godine imao sam čast da upoznam Čen La Linga, vlasnika kluba. Holanđanin, bivši reprezentativac i prvotimac Ajaksa iz slavnih dana, uspeo je da ugradi osnove amsterdamske škole u Trenčin. Obećavajući ambijent i definisan plan budućnosti, uz sve i superkoretni razgovori, usmerili su da kažem „da“ gospodinu Lingu i njegovim saradnicima. Znam odlično šta se od mene očekuje“, govori Ilija Stolica za Sport klub, u prvom razgovoru posle ozvaničenja selidbe u Slovačku.
Iako osnovan tek 1990, u nekadašnjoj Čehoslovačkoj, Trenčin se već 1997. domogao elitnog ranga države nastale razdvajanjem Češke i Slovačke. Igrao je potom sedam godina u evropskim takmičenjima, pre šest vezao dve uzastopne titule. A uoči dolaska Ilije Stolice?
„Završio moderan stadion, dom od naredne sezone. Ponos kluba je moderan trening centar, timski – od ovog leta planiramo jačanje tima, od idućeg i napad na trofeje. Trenčin danas ima veliki potencijal, državne šampione u omladinskoj i kadetskoj konkurenciji, čak šest momaka brani boje Slovačke na aktuelnom Mondijalitu u Argentini…“
Da deca traže više videlo se i u tek završenoj sezoni – četvrto mesto u grupi šest ekipa plej-aut društva. Gde je pozicija Trenčina u slovačkom fudbalu?
„Slovan, DAC, Spartak, Žilina, Ružomberok… Otprilike, to je raspred sa vrha, gde valja smestiti i Trenčin, klub manjeg budžeta i jasnog razvojnog plana. Ključ opstanka kreće se na liniji školovanja mladih fudbalera. Od nadolazećeg leta, slede doselekcija i stabilizacija, jačanje tima. Takmičarski, plasman u plej-of, možda i više, potom i napad na trofej.“
Srpski pasoš jedan je od omiljenijih i za Čen La Linga. Gazda Trenčina rado je dogovarao saradnju sa igračima iz Srbije. Proteklu sezonu završila su trojica – Filip Bainović, Lazar Stojsavljević i Njegoš Kupusović.
„Dogovor je da iskoristimo poznavanje srpskog tržišta i angažujemo pojačanja sa naših prostora. Rano je za konkretna imena, ma koliko paradoksalno zvučalo, neće ni ti poduhvati biti laki. Predstoje nam razgovori, nadam se uspešni…“
Do tada, u očekivanju prvih vidljivih koraka u Trenčinu, gradu sa oko 70.000 žitelja, uz Iliju Stolicu biće dobro poznata lica – Goran Sretenović, Miljan Vesić i Dušan Korać.
„U rad stručnog štaba uključićemo maksimalno Luku Jevtovića i Predraga Božića. Iako zbog poslovnih obaveza vezani za Beograd, biće uz nas u određenim segmentima rada.“
Pauza od nepunih godinu, pogotovo posle dva meseca rada u Partizanu, ostavila je prostor Stolici da porazgovara sa sobom, sabere misli i očisti glavu. Uz dominantno pitanje – je li video sebe u Srbiji, posle angažmana u Humskoj?
„Odlaskom u Partizan završio sam ciklus rada u Srbiji. Znalo se i to pre potpisa ugovora, ma kako mandat bio završen. Hteo sam na zapad, bliže kvalitetnim evropskim klubovima. Kluba crno-belih velika je škola za mene, izašao sam, zajedno sa saradnicima, bogatiji za veliko iskustvo. I ako je trebalo da se plati cena, a mi smo je okrutno platili, neka bude. Pripisaću sve težini i izazovima specifičnog posla, kakav je trenerski.“
Ostao je Stolica „dužan“ javnosti analizu opusa u Humskoj. Mnogo problema namnožilo se u Partizanu od njegovog odlaska, avgusta prošle godine.
„Nikakva naknadna pamet ne postoji, niti je priznajem. Iskustvo, ma kakvo bilo, dobro dođe u karijeri. Čovek prolazi kroz mnoge faze, život priznaje isključivo naučene lekcije. Imamo zadatak da se borimo, da nas i okruženje učinimo boljima.“
Umeo je stručnjak generacije u naletu da i kad nije bilo lako stvari i probleme u fudbalskoj Srbiji nazove pravim imenom. Bez celofaniranja i lažnih floskula. Otuda i pravo da se danas – jasno i glasno – izjasni o aktuelnom fudbalskom trenutku.
„Rešenje problema zahteva i njihovo priznanje, nikako sakrivanje i demagogiju. VAR sistem jeste doneo novine, ali priznajem da ponekad nisam video smisao takmičenja u postojećim uslovima. Čovek, jedan i usamljen, ne može ništa da promeni. Prihvatam i da pričamo o našem poslu. Bojim se – moraće decenije da prođu na putu do struke kakvu želimo da vidimo. Uvek sam za kvalitet, takvi su nam potrebni treneri stranci. Spremni da nam donesu boljitak. Suština je znati odabrati!“
Istovremeno, srpski treneri nestaju sa izvikanog evropskog tla. Ostao je Dejan Stanković da brani status naše škole u Seriji A, daleko smo i od magistrala srednje, čak i istočne Evrope.
„Fudbalski top nivo traži klasu i ne prepoznaje zastavu. Ostali klubovi, savezi pogotovo – hoće da zaštite svoje! Zato je i teško da stranac dobije posao, u situaciji pojačanog senzibiliteta za domaću struku. Novi trend zahteva od nas da se prilagodimo i pronađemo mesto pod zračkom sunčeve svetlosti“, optimista je posle svega Ilija Stolica.
Od 11. juna i zvanično stanovnik Trenčina. Sa uvek spremnom povratnom kartom, ovog puta neoročenog roka trajanja. Barem do leta 2025.
Originalni tekst Sport Klub
