Da li je đavolasti krilni napadač dobranog kašnjenja s reprezentativne pauze potreban Partizanu u finišu trke za drugo mesto
Igoru Duljaju već u ranoj fazi trenerske karijere po pitanju autoriteta visi Damoklov mač: da li Fusenija Dijabatea, grešnog što je dobrano zakasnio s reprezentativne pauze i u Beogradu se posle odmora u Francuskoj pojavio 5. aprila umesto 30. marta uvrstiti u tim u finišu prvenstvene trke, ili čvrsto poštovati životne principe i shodno možda i brzopletoj najavi insistirati na kazni čak i u vidu ‘lađenja od fudbala izvestan period?
Pred mladim stručnjakom na primeru rođenog Parižanina korena iz Malija rasuo se sadržaj Pandorine kutije: kakvu god odluku da donese – biće mešavina pozitivnog i negativnog i, po sudu vremena, bez pobednika.
Na svu muku, Partizan se sa TSC-om i Čukaričkim grčevito bori za drugu poziciju – garant učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona, te bi gledanje kroz prste ili, pak, (pre)oštra sankcija mogli da imaju efekta i, u situaciji kad prevagu donose i sitnice, odraze se na konačan plasman.
Uz poštovanje svih „finesa” – sufliranja klupske vrhuške (pored sportske, vodi računa i o materijalnoj strani) i neizbežnog „šta će da kaže javnost” (tradicionalno joj je draže kad padaju glave) – nekako je najlogičnije da Duljaj pronađe meru i prvenstveno se rukovodi procenom: da li je đavolasti Dijabate, inače – zbog navodne smrti babe (međutim, s pismenom potvrdom advokata) bez pojavljivanja i u kampu pradedovskog Malija, igrački potreban Parnom valjku u nastupajućim ispitima istine, teškim, bogami, nekoliko miliona evra?
„Za” i „protiv”, vi procenite…
DIJABATE U TIMU – MINUSI:
Kako sa rek’o, pa porek’o?
Da odmah bude jasno: Duljajevo „Tražiću da se kazni Dijabate” nije zvučalo da će Partizanov komandant da se zadovolji novčanom sankcijom, poznajući vlastodršce i osluškujući hodnike u Humskoj najizglednijim rešenjem slučaja neposlušnog krilnog napadača!
Može li nekadašnji vezista reprezentativnog formata, dođe li do takvog scenarija, da se pomiri s komentarima „rek’o, pa porek’o” i pratećim efektima jeftinog oproštaja?
Znajući Duljaja – teško, mada, ima i ono – „zarad višeg interesa”, to jest, „otkud vi znate šta sam pod kaznom ja smatrao?”
U nečijim očima, nešto, nikad više neće da bude isto…
Kad može on, što ne bih i ja
Dijabateov brzopotezni povratak u konkurenciju za najbolji tim s pedagoškog aspekta negativno bi se odrazio na kolektiv: zbog čega je on, kad je već narušio disciplinu, privilegovan i drugačiji od ostalih?
Ili, iz Partizanove vizure – ne daj Bože: kad može on, što ne bih i ja?
U ekipnoj svesti dominira – svi smo isti, iako…
Da li je baš tako?
Pamtimo: kasnio je i Leonardo, samoinicijativno, na letnje pripreme u Sloveniju 2017. za šefovanja Miroslava Đukića, pa kad se pojavio „Džipsi” – uprkos prekorima sreća na sve strane, jednostavno, golovima je sve činio boljim i svi su znali da bez njega taj Partizan nema šampionsku notu.
Celog proleća u kontraritmu
Fuseni ovog proleća, izuzev gola na premijeri za minimalan trijumf protiv Napretka pod Bagdalom, igrački ništa nije pokazao!
U blamaži protiv Mladosti GAT, kiksu s Radničkim 1923, šamaru od Šerifa i porazu od Crvene zvezde nije postojao na terenu, boljitka nije bilo ni pod Duljajevim instrukcijama protiv Kolubare i Radnika. Jednostavno, Dijabate se „ugasio”!
Evidentni kontraritam, na kratko prekinut asistencijom Menigu u Lučanima, nameće – ima li, takav, mesta i u ovakvom, razočaravajućem Partizanu?
Pogotovo u situaciji kad Menig igra dobro, drugu krilnu poziciju, usled povrede Belića i bonus pravila, „drži” Jović…
DIJABATE U TIMU – PLUSEVI:
Parižanin ume da bljesne
Fuseni Dijabate nije se bez razloga jesenas brzopotezno uselio u srca Grobara i stekao, po mnogima, atribut najboljeg fudbalera Partizana!
Tačno, ovog proleća je lošom formom i ponašanjem sve to drastično iskrunio, međutim, da li iko sa sigurnošću može da tvrdi da protiv Čukaričkog i TSC-a, najozbiljnijih konkurenata za Lige šampiona vredno drugo mesto, rođeni Parižanin neće da bljesne kao u septembru prošle godine protiv Slovackog i Nice i u oktobru u dvomeču s Kelnom?
Nepredvidiv na terenu (kao i van njega) lucidnim rešenjima inicira u rivalskom taboru „spasavaj se ko može” i, kad je u pravom modu i taktički iskorišćen, predstavlja udarnu snagu Parnog valjka.
Uprava zna da je zlatna koka
Šta mislite: jesu li u Partizanu znali da je Dijabate problematičan i da, ponekad, zna da se ne pojavi na treninzima kad je dogovoreno pre nego što su ga letos, gle čuda – bez obeštećenja (a takav igrač!), angažovali iz Trabzona?
Ne verujemo, znajući Ivicu Ilieva…
Verujete li, podsećanja da su u doba ove uprave prodati za „masne novce” Milenković, Stevanović, Sadik, Pavlović…, da u Humskoj ne znaju da im je, kad već Jović i Baždar dečački osciliraju, Fuseni s obzirom na skrenutu pažnju u Ligi konferencije možda i jedina zlatna koka?
A, blještava roba, pogotovo kad joj prodavac zna i falinke, mora pod hitno u izlog!
Fuseni, gde ćeš posle?
Dijabateu, bez obzira bude li sad drastično kažnjen, ističe rok u Partizanu!
Leto je, čini se, idealan tajming za rastanak: crno-belima nije potreban papreno plaćeni stranac ćudljivog karaktera, nestabilan, uprkos kvalitetu, na igralištu i van njega.
S druge strane, Fuseni bi trebalo da se zapita: „Ko će da me, bar za iste pare, angažuje, uz saznanje da ponekad zabrljam i, verovali ili ne, ne pojavim se čak i na akciji reprezentacije”?!
Iz navedenog, ima li većeg motiva nego da zapne u finišu srpskog prvenstva i igračkim kapacitetom nadjača karakternu varijaciju?
Originalni članak Sportski žurnal
