Milan Lukač tvrdi da Partizanovi golmani na početku priprema rade žestoko i da im je možda i teže nego ostalim prvotimcima
Odvajkada je u svetu fudbala prisutna deviza: ako ne voliš da trčiš, stani na gol, međutim…
Da li je baš tako?
– Po merenjima, naravno – računa se i kad hodaš, golman za vreme utakmice pređe pet, šest kilometara. U Turskoj sam to pratio i – bio na toj brojci, isti je slučaj i sa kolegama – Aleksandrom Popovićem i Nemanjom Stevanovićem – u uvodu Partizanovih priprema veli najiskusniji čuvar mreže crno-belih Milan Lukač.
I, bar u pogledu težine drila, nastavlja da ruši stereotipe:
– Možda je nama i teže nego ostalim prvotimcima! Igrači se uvek šale kako mi ništa ne radimo, onda dobacim – ‘ajde vi dođite na naš trening, pa ćete da vidite kako je to.
Ljubimac Grobara i potpisnik na golmansko remek-delo – dva odbranjena penala u jednom večitom derbiju, otkriva preduslov da bi paradirao, neretko po kiši i blatu, čak u 37. godini:
– Nimalo nije naivno ni ovo trčanje na traci, sav sam se oznojio. Svake godine imamo preglede, potrebno je da ih odradimo – kako bi i doktor imao uvid u naše zdravstveno stanje.
Medicinski testovi su, ipak, „banja” u odnosu na igralište i repertoar vežbi osmišljen u režiji trenera golmana – Nemanje Jovšića.
– Od prvog dana radi se žestoko. Normalno, imali smo dugu pauzu – 40 dana, dobro smo se odmorili, svi su željni treninga i početka priprema. Mora da se vežba, prošle sezone, po dolasku Gordana Petrića, videlo se i na ekipi da je malo nespremna. Sa njim ćemo sad da odradimo cele pripreme – veruje Lukač u „drugu priču” i još bolje rezultate na proleće.
Dotle, mala retrospektiva „na crti”, najviše utabanoj bravurama najmlađeg – Aleksandra Popovića, nesavladanog na 10 od 24 utakmice: Mladost GAT 1:0, Radnički 1923 1:0, Mladost Lučani 6:0, Radnik 2:0, Voždovac 4:0, Napredak 1:0, Radnički Niš 4:0, Novi Pazar 1:0 u prvenstvu i Keln 1:0 u Nemačkoj i 2:0 u Beogradu u Evropi.
Stasiti Užičanin u borbi za bodove 11 puta potpisao je kapitulaciju i, s druge strane, na osam duela uspeo da sačuva mrežu netaknutom, dok mu je na devet evropskih izazova 13 lopti završilo iza leđa.
Nemanja Stevanović je, pak, jesenas branio na četiri utakmice u prvenstvu – četiri primljena gola i dva puta „klin-šit” (Javor 4:0, Radnički Niš 3:3, TSC 0:0 i Novi Pazar 0:1), odnosno – na međunarodnoj sceni bio je svedok bolnog poraza od AEK-a na Kipru (1:2).
Interesantno, Milan Lukač, „glavni junak” priče, samo je jednom zakoračio na zeleni pravougaonik – u Kupu Srbije protiv Radničkog u Sremskoj Mitrovici, ali čak ni majstor za odbranu jedanaesteraca, u situaciji kad su crno-beli izvođači bili neprecizni čak četiri puta, nije uspeo da spreči blamažu Parnog valjka u ranoj fazi najmasovnijeg takmičenja.
STEVANOVIĆ PAUZIRA OD 4. AVGUSTA
Nemanja Stevanović, prvi izbor Ilije Stolice na početku sezone, po dolasku Gordana Petrića nije upisao nijedan zvanični meč.
Rođeni Lozničanin (inače, iz Zvornika) poslednji put stajao je između stativa 4. avgusta protiv AEK-a u Larnaki (1:2).
SEMESTAR GOČMANCU
Uz proverene – Lukača, Stevanovića i Popovića – ove zime vežba i Matija Gočmanac, izdanak crno-bele „klase 2003”.
Za talentovanog Brusjanina – semestar!
– Najveća želja mi je da se nametnem stručnom štabu, da pokažem šta znam i, ako je moguće, ostanem. Uzor mi je Manuel Nojer, voleo bih da dostignem bar približno njegov nivo, takođe, Emanuel Martinez iz Argentine. Od naših, definitivno, Vladimir Stojković. Imao sam prilike da treniram s njim, veliki profesionalac.
Originalni tekst Sportski žurnal
