Miodrag Ješić poginuo je juče u saobraćajnoj nesereći
Pogibija nekadašnjeg igrača i trenera Partizana Miodraga Ješića duboko je dirnula i njegovog pitomca, Gorana Troboka.
– Teško mi je… mnogo žao – jektičavom bojom glasa uverava.- Nije floskula: o pokojniku sve najlepše, zbilja, izuzetan je bio čovek i trener. Igrali smo atraktivno, postigli najviše golova u prvenstvu… ako se ne varam 111, Kežman bio prvi strelac lige. Šteta, ode… mlad.
Kamenu tišinu je na tren prekinuo jednoličan ton obaveštenja…
– Darko Maletić zove… Čakar i Đorđe Tomić su malopre. Kao i mnogi iz Crne Gore, Banjaluke… Ne možemo da verujemo, ali šta ćeš…
Nenad Bjeković, „večnosti” tišine posle početnog „halo”, jedva je uspeo da prozbori:
– Steže se srce… Užas!
V.d. predsednika FS Srbije silno je pogodila smrt višedecenijskog prijatelja:
– Veliki gubitak… Ješa je mnooogo uradio za Partizan… Tragedija!
Nova stanka, te…
Bio sam mu trener, direktor… Uz njega kad je ostao bez kćerke. Uh, kad se tako nešto desi…
Bjekovićev vulkan tuga se duplirao – Partizanovu porodicu zavio je u crno i odlazak Nedeljka Kostića:
– Moj Kole… Koliko je samo uradio za struku, bisera iznedrio…
Saši Iliću, jesenjem prvaku Bugarske s „Ješićevim” CSKA, zaledilo se srce:
– Nepravda! Izgubio je i kćerku u saobraćajnoj nesreći…
Dubok uzdah i…
– Sa Ješićem sam sarađivao godinu. Pozitivno mišljenje kao čoveku i treneru!
Iako je prohujalo više od dve decenije, ljubimcu Grobara još je sveže sećanje na 1999/2000:
– Partizanova najefikasnija sezona u istoriji! Tukli smo Rijeku, naleteli na moskovski Spartak, tad – među jačima u Evropi. Za tri utakmice, bez obzira što smo imali četiri boda prednosti, izgubili smo titulu?!
Ilić je, logično, pre trenerskog odlaska u pečalbu i Sofiju pozvao Ješića:
– General! Smatraju ga jednim od najvećih trenera koji je radio u Bugarskoj. Pobedio je Liverpul, izbacio Bajer Leverkuzen! Ostavio je fantastičan utisak, malo pre sam pričao s mojim prethodnikom…
Saši su, dodatno, „zaribale” glasne strune:
– Čuli smo se pre jedno… dva meseca. Došao je u Sofiju, nešto poslovno. Trebalo je i da se vidimo, na žalost… nismo. Ne mogu da prežalim!
„Insajderska” informacija da su Miodrag Ješić i Rade Zalad drugovali decenijama inicirala je telefonsku molbu čuvenom golmanu da prozbori „koju” o Ješi / Imperatoru / Generalu…
– Ne mogu ništa! – u korenu, skrhano, „odbrusio” je Zalad.
Nakon dve sekunde ćutanja, ipak, nastavio:
– Toliki šok, kao da sam izgubio najbližeg člana porodice…
I… vapaj:
– Posle Dragana!
Da se naježiš: Mance i Ješić, identičnog odlaska u legendu, „oraće” neke nebeske, fudbalske njive…
– Ceo život bili smo zajedno – izustio je, još, duboko utučeni Zalad. V. Vl.
Aca Trifunović nosiće zauvek ranu na duši zbog odlaska Miodraga Ješića:
– Velika tragedija za porodicu i šteta za nas, prijatelje… Izuzetan čovek, dosta je dao sportu, Partizanu.
Evociranje uspomena:
– Igrali smo dugo zajedno, najsrećniji bili 1978. i 1983. kad smo osvajali titule. Posle, otišao sam „preko”, Ješa ostao još „koju” godinu.
Trifunović je podigao glas:
– Vrhunski igrač! I kao trener ostavio je dubok trag gde god je radio.
Originalni tekst Sportski žurnal
