Trener Partizana Gordan Petrić realan posle poraza od Spartaka
Malo zbog umora, malo što su glave već na odmoru, malo i zbog potcenjivačkog pristupa, a možda malo i usled promene formacije. Zaigrao se Partizan i – izgubio.
Kad se to od njega najmanje očekivalo, u završnoj sedmici pred stanku prvenstva usled Mundijala u Kataru, dozvolio je sebi da izgubi utakmicu. Prvu prvenstvenu na svom stadionu posle bezmalo tri godine koliko je prošlo od preokreta Napretka. U međuvremenu je dobro izgledao u večitim derbijima, nije dozvolio kikseve u zahtevnim mečevima sa Vojvodinom ili TSC-om, međutim, svakom nizu dođe kraj, tako i ovom koji je trajao od 4. decembra 2019. Konkretno: 51 utakmicu. Došao je Spartak na Topčidersko brdo i kaznio crno-bele za opušteni pristup (0:1).
Jedan od razloga što je Partizan bio neprepoznatljiv može se tražiti u novom rasporedu igrača na terenu. Opredelio se Gordan Petrić za sistem sa rombom na sredini, što je retko koristio tokom jeseni i generalno tek ponekad poslednjih godina bi se ekipa u njemu pojavila, a još jednom se videlo da je u toj ideji ne uživa. Umesto komotno, oseća se stegnuto, nervozno, udara u zid, nailazi na prepreke koje ne može da savlada, ne zato što su bogzna koliko visoko postavljene, već što nije navikla da igra ovako: sa četvoricom igrača na sredini terena usko postavljenih, jedan do drugih, uz dvojicu špiceva. Na papiru ofanzivno, a u praksi bez smisla.
Najbolje Parni valjak funkcioniše u formaciji 4-2-3-1, sa Bibarsom Nathom u ulozi organizatora igre, Fusenijem Dijabateom na jednom, a Kvinsijem Menigom na drugom krilu, uz Rikarda Gomeša u napadu, odnosno Kristijanom Belićem i Hamiduom Traoreom kao osiguračima na sredini terena. Odstupanje od te varijante znalo je da se ispostavi kobinim. Primera radi, kad je u Češkoj Petrić zaigrao sa trojicom štopera dozvolio je da Slovacko matira njegovu ekipu dvaput u uvodnoj fazi meča; kad je rešio da u Bačkoj Topoli opet promoviše ideju sa trojicom štopera i više igrača na sredini terena delovalo je da crno-beli ne znaju šta rade i dozvolili su TSC-u da rano povede; bilo je problema i protiv amatera sa Malte (četiri primljena gola u dvomeču) kad je odlučio da menja sistem. Sad je koristio nešto drugačiji, nije dirao odbranu, ali jeste vezni red i napad i bio je očigledno da Partizan najviše problema ima zato što nije navikao da igra u toj formaciji.
Čak i kad je početkom drugog poluvremena duela sa Spartakom, uvođenjem krila, Dijabatea i Meniga, postavka vraćena na prepoznatljivu, a Partizan više pritisnuo.
„To je bio lažni pritisak, ne kao na utakmica protiv Nice, Kelna, Voždovca, Vojvodine i Kolubare… Nije ga bilo ni protiv TSC na tom nivou“, sumirao je utiske Gordan Petrić, trener crno-belih. „Nismo bili sveži ni u pasu, ni u skoku. Očigledno se oseća umor, bili smo viđeni posle prvog poluvremena da ćemo izgubiti bolove. Nije opravdenje što nismo mogli da nađemo prostor. Imali smo neke šanse iz prekida, na prethodnim utakmicama smo na taj način davali golove, sad nismo“.
Što otvara niz debata. Jedna se tiče polivalentnosti igrača, druga o tome da je fudbal živa stvar i da Partizan nije na nivou nekih evropskih ekipa koje su u stanju da pucketanjem prstiju trenera menjaju formaciju od meča do meča. Ako je nešto funkcionisalo – pogotovo u mečevima Lige konferencije – nije bilo logike da se menja na nižim nivou takmičenja kakvo je Mozzart Bet Supeliga. Čak i bez Kristijana Belića, Patrika Andradea, Aleksandra Filipovića koje je stručni štab poslao na odmor pre kraja prvog dela sezone, te Marka Živkovića koji je ispao iz stroja dan pred duel sa Subotičanima.
„Svim timovima koji igraju evropska takmičenja dešavaju se negativne stvari u smislu prvenstva. Neko to može da pokrije, ali mi smo se istrošili, stigao nas je umor… Naravno da smo nezadovoljni, ali karkater mi ne dozvoljava da se ponašam drugačije nego dosad. Rekao sam mocima da moraju da izvuku pouke i u ovoj situaciji, da budu zajedno kao kad su pobeđivali i radovali se“.
Makar i u situaciji kad je prvenstvo praktično rešeno, jer Crvena zvezda, za razliku od Partizana, ne greši. Dobila je meč na Banovom brdu, iskoristila kiks večitog rivala i povećala razliku na deset bodova.
„Velika je to prednost. Dokle ima matematike ima i šanse, ali teško to možemo da stignemo“, rekao je Petrić posle prvog prvenstvenog poraza na klupi Partizana.
Pred kraj septembra je ispao iz kupa, u poslednje dve sedmice ispustio pet bodova na mečevima sa Javorom i Spartakom i možda je posle svega i njemu jasno da ovaj tim za koji je donedavno govorio kako mu veliki broj pojačanja nije potreban.
Izgleda da – jeste.
Originalni tekst Mozzart Sport
