Remi u drugom kolu Lige konferencije, iako su crno-beli bili bolji i bliži pobedi – 1:1
Ostali su Francuzi tabu za Partizan, pričekaće Humska pobedu nad klubom iz Lige petice, ali je Partizan protiv Nice dobio potvrdu da može da se takmiči i sa, na papiru, boljim od sebe. Da čak i nadigra renomiranog rivala, ne i da ga savlada iako je bio blizu. Kao da je neko uključio snimak meča iz Češke minulog četvrtka: ponovo je krenuo iz minusa, opet se vratio iz, činilo se, izgubljene situacije, ponudio najbolju napadačku verziju i ima svo pravo da bude nezadovoljan ishodom.
Na kraju, kao i na početku – nerešeno. Ovih 1:1 ostavljaju crno-belima dobre izglede da prođu Grupu D Lige konferencije, s tim što će, za takav scenario, protiv Kelna u naredna dva meča morati da urade ono što su propustili protiv Slovackog i sastava sa Azurne obale. Iako su ponovo leteli na krilima razigranog Fusenija Dijabatea, samo što ni sad nisu doleteli do pobede. Bili su joj bliži i zaslužili su više od pozitivnog remija.
Naročito se to odnosi na izdanje iz drugog poluvremena. U prvom bez dovoljno smisla za kombinatoriku i nervozan, pretvorio se u nastavku u pravi Prani valjak, jurio, grabio napred i omogućio Kasperu Šmajhelu da se oseća kao na ostrvskom stadionu u ranoj fazi FA kupa, gde tim slabijeg rejtinga preti, pokušava, neprestano kuca na vrata i pokušava da ih otvori. Za „kvaku“ se uhvatio samo Dijabate čija minijatura na isteku sata je omogućila domaćinu da izjednači i okrenula utakmicu na njegovu vodenicu. Grom pojačanje.
I prava je šteta što neke od šansi, a potezali su još Slobodan Urošević i Dijabate, pre nego što je Rikardo propustio najbolju za potpuni delirijum na tribinama. Ovako je Nica preživela Beograd, a da ni sama ne zna kako.
Govorio je Gordan Petrić kako je Nica tim koji trenutno spava, a onda su se njegovi igrači postarali da ga probude čim je zvonilo za početak. U reprizi gostovanja u Uherskom Hradištu, Partizan je opet dopustio sebi luksuz sa krene iz minusa, a pogubno je saznanje da ga je opet matirao levi bek. Sve posle karambola u kaznenom prostoru, nespretne reakcije Svetozara Markovića (ispustio iz vida Rumuna Iliea), skromne intervencije Patrika Andradea, odbitka na nogu Džoa Brajana, dovoljno spretnog da – dok su još Grobari pevali himnu – rastuži domaće navijače.
Gol fore posle samo 83 sekunde predstavljao je psihološko opretrećenje crno-belima da im je trebalo dugo vremena da zaliče na tim sposoban da napada. Doduše, sa fudbalerima u veznom redu sličnih karakteristika glavno opterećenje palo je na pleća Fusenija Dijabate. I tačno je: plaše ga se. Svaki put kad bi krilni napadač iz Malija dobio loptu nešto bi se desilo: iznudio bi faul, probio, otvorio kontru. Jedina je nevolja što nije imao dovoljno kvalitetnih saradnika. Niti da ga enertski isprate, niti da ga podrže u idejama. Jedino se nudio Rikardo Gomeš, kome su na ramenima visili veteran Dante i talentovani Todibo, zbog čega je morao da se izvlači van svog polja delovanja da bi uopšte dobio šansu, kamoli zapretio.
S obzirom da se postepeno dizao, držao izabranike Lusijena Favra daleko od Aleksandra Popovića srpski predstavnik je našao način da zapreti neposredno pred odlazak na veliki odmor. Rikardov šut je blokiran, Nathov na gol-liniji zaustavio alžirski bek Atal, a Andradevov, na dodavanje Izraelca, u rukavicama Šmajhela. Za potvrdu da Partizan ima čime da zapreti i da se Nica veštije brani od domaćina.
Ti znaci života, da je budan, prelili su se i na drugo poluvreme koje je Petrićev tim odirgao u dahu. Dao je sve od sebe, izgarao, preorao teren, stvorio dovoljno obećavajućih stuacija koje bi verovatno pretvoiro u pogotke u Mozzart Bet Superligi, ali ga je Evropa još jednom podsetila da šanse, kad se stovre, ne bi smelo olako da se traće.
Tačno, gosti su imali i stativu, više kao splet okolnosti posle pokušaja Diopa nego neke smislene akcije. Ako je Brajanov rani pogodak trebalo da označi buđenje Nice, onda je nastavak duela pokazao da ona i dalje spava. Izgledao je kao da je na sedativima. Neko reče „mrtav“. Ko zna gde će završiti na kraju tek započete sezone, da li će za narednu uopšte izboriti plasman u UEFA takmičenja, međutim trenutno deluje pospano, mamurno, nezainteresovano. Tim zvezda, ali – padalica. Kad se pogledaju biografije, klubovi u kojima su pojedinci igrali (Bajern, Juventus, Barselona, Arsenal) reklo bi se da su munje. Na terenu niko da sevne. Ono što prikazuju – preciznije, ne pokazuju – je Bogu plakati. Fudbalski ružna ekipa. Dosadna. U nju je ovog leta uoženo 70.000.000 evra, a u Beogradu je delovala poput lica iz staračkog doma.
Na to ju je izdanjem primorao i Partizan. Šteta samo što je nije poslao na počinak.
LIGA KONFERENCIJE, GRUPA D, DRUGO KOLO
PARTIZAN – NICA 1:1 (0:1)
/Dijabate 60 – Brajan 2/
Beograd
Stadion Partizana
Gledalaca: 9.126
Sudija: Endrju Medli (Engleska)
Žuti karton: Traore (Partizan), Budaui (Nica)
Partizan (4-2-3-1): Popović – Živković, Marković, Vujačić, Urošević – Fejsa, Traore (od 78. Baždar) – Andrade (od 69. Lutovac), Natho, Dijabate – Rikardo.
Nica (4-2-3-1): Šmajhel – Atal, Todibo, Dante, Brajan (od 85. Lotomba) – Lemina (od 81. Rosario), Tiram (od 81. Beka Beka) – Budaui, Pepe (od 85. Brahimi), Ilie (od 63. Diop) – Labord.
Originalni članak Mozzart Sport
