Bivši košarkaš Partizana Milenko Tepić govorio je u podkastu “Uručenje” o saradnji sa Duletom Vujoševićem u Partizanu, kao i o teškim porazima u karijeri. Njegova dva mandata u crno-belom dresu pamtiće po dobroj atmosferi u ekipi i hemiji koja se stvarala i van terena.
„U Partizanu se povredio Leo Vesterman tada, koji je pokidao prednje ukrštene ligamente, mene je nazvao agent Miško Ražnatović, sa predlogom da se vratim u Partizan, rekao mi je da je on razgovarao sa predsednikom Danilovićem i Duletom (Vujoševićem). Ja sam jedva čekao, pet godina sam bio u inostranstvu, neke emocije prema Partizanu su proradile i odmah sam to prihvatio i 2013. se vratio. Bio sam još godinu i po, dve sezone u Partizanu“, rekao je Tepić i dodao:
Ja sam došao tamo sa 26 godina, pogledao sam oko sebe, ne sećam se da je iko bio stariji iskreno. Bio je te godine Terens Kinzi, koji je bio stariji, ovi ostali momci Dragan Milosavljević, Bertans, Lovernj, Bogdan Bogdanović, svi su mlađi, totalno drugi Partizan. Nikola Milutinov, Đorđe Gagić, Dejan Musli, svi su oni znatno mlađi od mene. Mislim da je to bilo obeležje Partizana, ako pogledate koji su to sad igrači postali, ta selekcija nije bila slučajna, mnogo mi je drago što sam bio deo te ekipe“.
Drugi mandat u Partizanu doneo je i novu ulogu i drugačiji odnos sa Vujoševićem.
„Odnos sa Duletom je bio drugačiji nekako. U tom prvom mandatu sam se plašio da mu bilo šta kažem jer šta god da mu kažem nisam bio siguran da će to da bude prihvaćeno, a u drugom mandatu smo već počeli da razgovaramo o stvarima i ja sam se osećao slobodnije. Znate da je Partizan već tada ulazio u neku krizu, pre svega finansijsku, da su se stvari mnogo teže odvijale, da su svi ti igrači bili neplaćeni i igrali. Na kraju te sezone je dosta njih tako i otišlo nažalost. Ta ekipa Partizana je bila selektirana da ima ozbiljne rezultate čak i u Evroligi“.
Koliko takve stvari utiču na rezultate i svakodnevni rad ekipe?
„Utiču te stvari, ali tako mladu ekipu to malo manje dotiče nego kada imate skup profesionalaca koji su došli tu zbog novca i da prave rezultat i grade karijere. Ali, mi smo imali neki drugi unutrašnji odnos koji je bio iznad svega toga. Sećate se, na primer, da je Kinzi otišao u martu mesecu pred sam kraj Jadranske lige. Nalazili smo sisteme da to prebrodimo, da se šalimo na taj račun, nije nam to bila najvažnija stvar tada“.
Tepić se prisetio i bolnih poraza u sovjoj igračkoj karijeri – jednog u nacionalnom dresu i jednog u dresu Partizana. Trojka Nolana Smita u polufinalu fajnal-fora ABA lige protiv Partizana donela je Cedeviti plasman u finale, u kome ih je čekala Cibona, koja je kasnije podigla pehar u Beogradu.
„To mi je verovatno jedan od dva najteža poraza u karijeri. Drugi je u polufinalu Svetskog prvenstva 2010. protiv Turske, a ovo je verovatno i prvi. Uticaj Partizana je postajao sve manji i veliko bi pitanje bilo da li bi Partizan uspeo da opstane u Evroligi i te i sledeće godine. Nekako, možda bi da je Nolan Smit promašio tu trojku, ta još jedna sezona Partizanu dala na neki način veštačko disanje da proba da opstane na tom nivou. Zaista je bilo bolno, tragično za sve nas, pa i za mene. Sećam se da dva dana nisam mogao da dođem sebi, a onda prvi trening nakon toga neki iracionalni umor, koji uopšte nema veze sa stanjem tela, nego duha. A onda gledate da to sve prebrodite, shvatite da je to sve deo sporta. Pokušate sebi da objasnite da smo i mi nekada tako pobeđivali trojkom Kecmana ili kako god, da se takve stvari u sportu vraćaju“.
Kompletan razgovor sa Milenkom Tepićem pogledajte OVDE.
Originalni članak SportKlub
