Dana 24. februara 2022. lider na tabeli srpske fudbalske Superlige, sa +5″ nad jedinim konkurentom, slavio je duplu pobedu u dvomeču baraža za 1/8 finala UEFA Lige konferencije, eliminisavši Spartu iz Praga, renomirani i tradicionalni klub iz Češke. Tri dana kasnije, Partizan je imao priliku da u večitom derbiju u komšiluku ode na ogromnih “+8” i da praktično dođe na prag osvajanja 28. šampionske titule u zemlji.
Taj derbi je nažalost izgubljen, a nakon njega su u međuvremenu slavljene mukotrpne pobede nad lučanskom Mladosti (kroz samostalno “zakuvan” finiš jedne već dobijene utakmice) i nad Spartakom u Subotici (iz penala u finišu, koji je doneo stres iako je penal bio potpuno ispravno dosuđen), doživljen je ubedljiv poraz u Evropi od holandskog velikana Fejenorda u okviru prve utakmice 1/8 finala Lige konferencije, da bi zatim kruševački Napredak u Humskoj, što legitimnim fudbalskim sredstvima (velikom borbom), što nenormalno velikim brojem grčenja mišića inače fudbalskih profesionalaca, koji su time “ukrali” sam Bog zna koliko vremena od čiste igre (nadoknada vremena je trajala 7, a mogla je realno da traje i 17 minuta!), sebi dopisao jedan, a Partizanu “oteo” velika dva boda.
Arbitar ove utakmice se inače obrukao u 60. minutu kada nije svirao očigledan penal na Joviću (jasno povlačenje za dres sa obe ruke, spreda i otpozadi, u momentu kad je ugrožavan gol rivala – tu nema mesta duskusiji o intezitetu kontakta, pričamo o povlačenju za dres a ne o guranju ili o potiskivanju telom u duelu!), morao bi da bude sankcionisan zbog toga, ali i to bi bila slaba uteha za crno-bele…
Dakle u poslednje dve nedelje je Partizan došao na rub eliminacije iz Evrope (u Roterdamu bi bilo potrebno najveće čudo u istoriji našeg klupskog fudbala da se to ne desi), a u domaćem prvenstvu je izgubio svu bodovnu prednost koju je imao nad konkurentim pre samo dve sedmice. Mnoge koji vole Partizan su zbog ovoga zahvatile tuga i nezadovoljstvo što je u redu, ali se sve to nekako neprirodno proširilo među navijačima na depresiju, apatiju, paniku, strah…Tome se mora što pre stati na put pre novih izazova koji ubrzo slede, jer je snaga činjenica uvek najveća i nepogrešiva:
ČINJENICE O PARTIZANU U PRVENSTVIMA SRBIJE 2017-2022:
Neprirodno je tako očajavati, biti depresivan i apatičan ako pogledamo šta se sa Partizanom dešavalo u poslednje četiri sezone pre ove, pa to uporedimo sa trenutnom situacijom sa crno-belima u domaćoj ligi:
2020/21: Posle 27. kola smo bili na „-9“ u odnosu na večitog rivala (Aleksandar Stanojević je zamenio Sava Miloševića posle 6. kola, a Partizan je u tom trenutku već bio na „-6“ ), a sezona je završena na „-13“ (posle 38 kola, jer je liga igrana sa 20 klubova, dvokružno);
2019/20: Posle 27. kola smo bili na „-11“, a sezona je završena na „-14“ (posle 30. kola, nakon što je naprasno tokom pandemije savez odlučio da se plej of ni ne igra!);
2018/19: Posle 27. kola smo bili na užasnih „-24“, posle 30. kola i pred plej of smo pali na još gorih„-30“, pa je to pred plej of, kroz „deljenje bodova“ postalo „-15“, a sezona je završena na „-18“;
2017/18: Posle 27. kola smo bili na „-12“, posle 30. kola i pred plej of smo ostali na tih „-12“, pa je to pred plej of, kroz „deljenje bodova“ postalo „-6“, a sezonu smo posle očajnog plej ofa završili na čak „-17“.
Za razliku od svih ovih prethodnih, nabrojanih sezona, Partizan je ove sezone 2021/22 od 1. kola zaseo na vrh tabele, sve vreme je proveo na vrhu, a tek sa istekom 27. kola je dozvolio večitom rivalu da se bodovno izjednači sa njim! Apsolutno je neprimereno, neprirodno, nesportski i kukavički u ovakvoj jednoj takmičarskoj situaciji, 10 kola pre kraja prvenstva, u situaciji kad nas očekuje i još jedan večiti derbi (pa makar se on igrao i u komšiluku, ako tako na kraju bude!), isticati makar u mislima belu zastavu i predavati se! To nikome u taboru crno-belih ne pada na pamet i to ne treba, ma ne sme da radi niti jedan iskreni navijač Partizana!
ČINJENICE O PARTIZANOVIM OSMINAMA FINALA U EVROPI:
Partizan je 1/8 finala jednog evropskog takmičenja, pre ove 2022. godine, igrao još 2005. (CSKA Moskva, Kup UEFA), pre toga 1998. (Lacio, Kup pobednika kupova), 1990. (Inter, Kup UEFA), zatim unazad 1989. godine (kada je eliminacijom Groningena otišao i do prolećnog četvrtfinala tadašnjeg Kupa pobednika kupova), 1984. (Videoton, Kup UEFA), 1983. (Dinamo Berlin, Kup evropskih šampiona), 1974. (Keln, Kup UEFA) i onda već stižemo do one sezone 1965/66 kada se preko Nanta, Verdera, Sparte i Mančester Junajteda stiglo sve do finala Kupa ervropskih šampiona u Briselu protiv madridskog Reala. Nećemo ići dalje u prošlost i pominjati joša par osmina finala i četvrtfinala u prvoj polovini 60-ih i u drugoj polovini 50-ih godina, a razlog je identičan kao što je on validan i za sve gore nabrojane osmine finala, sa izuzetkom dostignuća iz 2005. godine: Svih tih ranijih godina se do osmine finala u Evropi stizalo sa 2, 4 ili nakon najviše 6 odigranih utakmica! Sa druge strane, ove 2022. godine će Partizanov revanš 1/8 finala UEFA Lige konferencija u četvrtak u Roterdamu protiv Fejenorda biti čak 16. evropska utakmica crno-belih ove sezone! Roterdamu i Fejenordu ćemo se posvetiti više narednih dana na klupskom sajtu, a ovde ćemo samo napomenuti da kako god taj revanš rezultatski završi – Partizan je ove sezone imao odličnu evropsku kampanju (bilans do tog revanša je 7-4-4, sa gol razlikom 20:15), tu činjenicu niko i ništa više ne može da izbriše i tu stavljamo tačku.
Zvanični sajt FK PARTIZAN
Vlada Ćujić
