Kad je neko oslonac fudbalske reptrezentacije, a tek je ušao u dvadeset prvu, životnu, onda… Bravo, momče, hvala što si tu, za Srbiju. I nastavi putem kojim hodiš, čvrsto, hrabro, ponosno, kako si nas navikao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru. Napred, Strahinja!
„Ima li uopšte nešto svetije, milije i lepše od državnog dresa? Nema, naravno“, kazuje Strahinja Pavlović, prvotimac Monaka, neizostavni deo nacionalne selekcije u razgovoru za Sport Klub.
I dalje ćemo o dresu, ne o jednom, već o dva, sa poslednje, odlučujuće utakmice protiv Portugala. Prvi, iz prvog poluvremena dvoboja na lisabonskom „Stadionu svetlosti“, završio je u Strahinjinom roditeljskom domu, dok je drugi, iz nastavka susreta, iste večeri otišao u ruke nekog oduševljenog srpskog navijača.
„Najpametnija odluka“, ističe stameni defanzivac.
Što se pameti tiče, imali su je, i još imaju, Strahinjini treneri, iz vremena provedenog u šabačkom Savacijumu, naovamo, znali su da prepoznaju klasu, da klasi otvore nove vidike, da forsiraju dečaka za kojeg se u početku verovalo da je rođeni golgeter. To je on, uostalom, i ukazivao pogocima iz svih oružja u Pionirskoj ligi Srbije, pa ipak, u zavisnosti od generacije za koju je igrao petkom, subotom i nedeljom, menjao uloge, od centarfora, preko veziste do štopera.
Priča se ponovila prelaskom iz Savacijuma u Partizan, s tom razlikom što je trener Slađan Šćepović čim me video na treningu, znao da sam štoper, koji voli da igra i upravo zbog toga mi dodeljivao i ofanzivne zadatke, kako bih fudbal upoznao do srži, naućio i prošao mnogo toga do osnovnog, namenjenog, projektovanog mesta u odbrani. Dakle, postepeno me uvodio, pričao sa mnom o tome, verovao da će sve što radimo da predstavlja dobit u kasnijem razvoju karijere. I, bio je u pravu. U srcu nosim pomenutu saradnju, kao i dane kada sam postao ptrofesionalac crno-belih, kada me Bata Mirković uvrstio u seniorski pogon, mnogo volim i cenim tog čoveka, koji je sa Gordanom Petrićem, tada zaduženim za defanzivu, učinio da budem srećan, presrećan. Debi sa Proleterom, ubedljivo, 3:0, zatim večiti derbi, 40.000 gledalaca, 1:1, da se pamti“.
Pavlović ne zaboravlja još neke stvari. U sećanju je urezan 23. maj, dan uoči punoletstva, trofej u Kupu, minimalna pobeda nad Crvenom zvezdom, pa prvo pojavljivanje, pod komandom Ljubiše Tumbakovića, u najjačem sastavu reprezentacije („Selektor je imao petlju da me ubaci protiv Rusije, iako nisam igrao za klub“), iznad svega je viziranje pasoša za Katar.
„Sjajan, neopisiv, najlepši, najupečatljiviji trenutak otkako se bavim fudbalom, Bog sveti zna koliko sam dobio čestitki za prolaz na SP, počev od roditelja, devojke, prijatelja… Osećaj je neverovatan, učešće na Mundijalu je, zaista, kruna“, dodaje Pavlović.
Poslao je ljutog, nervoznog Ronalda u baraž („Kristijano je, po mom mišljenju, planetarni broj jedan“), zahvalan Santošu što je zamenio Bernarda Silvu…
„Na mojoj strani najviše su se pojavljivali Silva i Renato Sančez, obojica neprijatni za čuvanje, Silva je bio najbolji portugalski igrač, odahnuo sam kada je napustio teren“.
Tako razmišlja najstandardniji član srpske odbrane u nedavno okončanim kvalifikacijama (propustio jedino meč sa Azerbejdžanom, krivi su žuti kartoni), čovek koji ne pravi pitanje ko će mu doći na megdan u Kataru.
„Ko god da naiđe, neće biti lako, ali će, nadam se, biti lepo. Ova reprezentacija ima sve, ima dušu, srce, snagu, fantastičnu atmosferu, ima i hrabrog vođu. Piksi Stojković je dokazao ko je i šta je, svima je ulio veru, samopouzdanje… Dobro će se u program uklopiti i predstojeći susreti u Ligi nacija, koji nisu samo priprema za SP, već i takmičenje za prvo mesto u grupi gde su i otresita Švedska, željna osvete Norveška, zaključno sa nepredvidivom Slovenijom. Ništa nije sporedno“.
Sa adutima, Dušanom Tadićem, Aleksandrom Mitrovićem, Dušanom Vlahovićem…
„Tadić? Ozbiljan majstor. Kapiten, autoritet, daje savete i podršku svim igračima. Suvo zlato. Malo je takvih u Evropi. Mitrović i Vlahović? Vodeći strelci u Ligama, različiti… Ne bih sa Mitrovićem na crtu, ne u 16 metara, na centaršut. Ako se onako jak, snažan, postavi pre štopera i ispruži ruku, ne zaustavi ga niko, bogami bih se namučio. Mitrović se, za razliku od Vlahovića, manje kreće, no, uvek je opasan. Vlahović traži i prostor, napada sa svih strana, leva noga mu je izuzetna, uspešno izvodi slobodne udarce… Ne smemo da smetnemo sa uma ni Luku Jovića, kao ni sve ostale kandidate za reprezentaciju, svi su dali doprinos, učinili da Srbija ponovo učestvuje na Svetskom prvenstvu“.
Da pređemo na klupske teme i osvrnemo se na Monako, reklo bi se da učešće na nekoliko frontova, pogotovo onom evropskom, gde je klub, bez izgubljene utakmice (tri pobede i tri remija) obezbedio proleće, za posledicu nosi tek šestu poziciju u francuskoj Ligi 1, samo 29 bodova iz 19 mečeva, čak 17 koraka iza lidera Pari Sen Žermena…
„Šta je, tu je, cilj se ne menja, razlika između drugoplasirane Nice i nas iznosi četiri boda, hoćemo u Ligu šampiona, hoćemo i verujem da možemo“.
Gde je vaše mesto u svemu tome?
„Nadam se da će se uočiti u nastavku trke. Zasad ne mogu da se pohvalim minutažom. U godini na izmaku – sedam startova i tri ulaska sa klupe za rezerve. Daleko od očekivanog, priželjkivanog. A, igra mi se, i te kako mi se igra, teško je biti na klupi, imam 20 godina, željan sam igre, nadmetanja…“..
Pavlović je nedavno ostao bez trenera, pošto su ‘Kneževi’ uručili otkaz Niku Kovaču, o kojem ima samo reči hvale.
„Gospodin. Od glave do pete. Strog na treninzima, traži disciplinu, muka za one lenje, meni nije problem. Iza njega su rezultati, Monako je, podsetiću, pre nego što je Kovač preuzeo kormilo, bio na pragu selidbe u niži rang, sa njim je ušao u kvalifikacije za Ligu šampiona, naš odnos je bio čisto profesionalni, ovde smo u svrsi kluba, pričali smo na maternjem jeziku, sretali smo se u gradu, pozdravimo se i svako na svoju stranu.”
Kako izgleda dan u Monaku?
„Ako je trening u 11,00, onda ustajem nešto pre devet, pakujem se, ispred me čeka klupski šofer i vozi u trening centar, gde provodim pet sati. Doručak, trening na terenu, teretana, ručak… Popodne, nazad, kući, TV, FIFA igrice ukoliko mi nisu u poseti majka, otac i devojka, večera u nekom restoranu„.
Nedostaje Stevan Jovetić?
„Super smo se družili. Ostala je praznina koju je u međuvremenu popunio još jedan Partizanovac, košarkaš Danilo Anđušić. Idealno. Često smo zajedno, na piću, klopi… Razumljivo je i što sam, kad se obaveze ne poklope, redovan na utakmicama basketaša, Danilo je odličan“, zaključio je srpski fudbalski reprezentativac Strahinja Pavlović za Sport Klub.
Pred njim je vreme.
Originalni članak Sport klub
