Parni valjak na putu da osvoji jesenje počasti posle sedam godina
Superligaška tabela je napokon kompletna. Crvena zvezda i Voždovac (1:0) su odigrali poslednju zaostalu utakmicu i tri kola pre spuštanja zavese na polusezonu najzad imamo jasnu poziciju svih klubova pred završnih 270 minuta (plus nadoknada) jeseni.
Naravno, fokus je na borbi za jesenju titulu, koja nekoliko poslednjih godina nije bila zanimljivija. Partizan je na pol-poziciji sa tri boda više od Crvene zvezde, a gledajući raspored utisak je da crno-beli imaju dosta lakši posao i da ih samo čudo može sprečiti da proleće dočekaju spavajući na lovorikama.
Partizanova sva tri preostala rivala su iz donjeg dela tabele: čeka Novi Pazar, ide u goste Metalcu, pa dočekuje na koncu Kolubaru. Crvena zvezda će u istom periodu igrati protiv Napretka u Kruševcu, potom će dočekati Radnik, da bi u poslednjoj rundi bila gost TSC-a.
Proći prvi kroz cilj na kraju polusezone nije neka premija sama po sebi, ne dobija se trofej za to, ali daje značajnu psihološku prednost pred nastavak šampionata, mirnije se spava tokom zimskog raspusta, stiče se više optimizma u pozitivan ishod trke kada dođe maj.
Jesenja kruna nije istovremeno i garant osvajanja titule. Mada najčešće, pogotovo u periodu nakon raspada velike Jugoslavije, onaj koji osvoji jesen, na kraju je bio najbolji i na proleće. Ali, izuzetaka od tog pravila je svakako bilo. I u doba SFRJ, a pogotovo sada u periodu samostalne Srbije.
Crvena zvezda je tri puta svrgnula Partizan sa trona na kraju sezone, a kada su crno-beli prethodno bili najbolji tokom jeseni. Najpre još 1952/53, pa onda 1991/92, a poslednji put takav slučaj je bio 2013/14. godine, kada je Marko Nikolić na polusezoni nasledio Vuka Rašovića, ali nije uspeo da odbrani bodovnu prednost i titula je otišla na crveno-belu stranu Topčiderskog brda.
Partizan je dva puta pretrčao Zvezdu na tabeli i odneo šampionsku krunu iako je bio iza nje na polusezoni. Prvi koji je to uspeo je upravo Aleksandar Stanojević u sezoni 2009/10, kada je nasledio Gorana Stevanovića na klupi i ekspresno napravio obrt, osvojivši svoju prvu titulu u karijeri. Marko Nikolić se u svom drugom mandatu u Humskoj revanširao večitom rivalu. Preuzeo je Partizan umesto Ivana Tomića kada je Parni valjak već bio u bodovnom minusu, a na kraju je podigao poslednju krunu koja je stigla na tu stranu Topčiderskog brda do danas.
Jesenja kruna je lepo priznanje i ostvarenje, simbolična nagrada za najbolje igre tokom prvog dela prvenstva. Nekada je to zaista bio kraj prvog kruga sezone, dok je sada sa trokružnim sistemom takmičenja više polovina takmičarske godine. Pa po ovom sadašnjem principu ipak je bitnije ko će biti na poziciji broj jedan kada otkuca kraj 30. kola, jer onda kreće plej-of. A, onaj koji posle 30 rundi bude stajao na tronu, igraće poslednji večiti derbi u sezoni na svom terenu. Prednost koja definitivno može da prelomi pitanje prvaka.
Daleko je kraj i ne može ni da se nasluti kakva će biti situacija u aprilu, maju. Ali, deluje da će biti daleko neizvesnije nego u poslednje četiri godine. Ko zna, možda dočekamo da ponovo, kao dva puta u istoriji, šampiona odluči – gol-razlika! Zvezda je završila ispred Partizana u sezoni 1958/59 zato što je dala 21 gol više, a imali su identičan bilans, dok je u čuvenoj 1985/86. crno-beli tim dobio krunu zbog gola više, koja mu je najpre oduzeta, a onda i vraćena odlukom Suda.
Partizan sedam godina nije bio najbolji na kraju jeseni, sada ima sve u svojim rukama. A, nisu mu se davale baš velike šanse pre početka prvenstva da će tu dočekati zimu…
Originalni članak: Mozzart sport
