Ni večiti derbi neće ništa da reši – tvrdi napadač bogate karijere
Mreže je rešetao, bacao na kolena i golmane i štopere, dovodio do očaja protivničke navijače, Partizanovim je ulepšavao živote. Uživao je posle golova i u dresovima PSV-a, Čelzija, Atletiko Madrida… Uživa i sad, ali daleko od rodnog Beograda, naravno, u svojoj državi, za koju je u reprezentativnom dresu odigrao 49 utakmica i postigao 17 golova…
– Napustio sam Beograd, prethodno proputovao skoro ceo svet – Ajndhoven, London, Madrid… Tad sam bio željan mog grada, našeg naroda, međutim, u ovim godinama uželeo sam se prirode, ne manjka mi ni društvo. Željan sam prirode, ovde mi je najlepše, mir, zelenilo, deca, raj na zemlji. Samo što dalje od stresa! Gužvi mi je preko glave, ovo je recept za normalan život – počeo je Mateja Kežman ekskluzivnu priču za Sportski žurnal dok je cvrkut ptica u pozadini dočarao ambijent u kojem uživa…
Ne voli da se pojavljuje u medijima…
– Više od pet godina nisam dao intervju, ali Žurnal je o meni mnogo toga lepog pisao kad sam davao golove, podizao navijače na noge, ne samo Partizanove i u dresu sa državnim grbom. Pratim italijanski fudbal, bukvalno znam napamet Seriju A, gledam i šta se zbiva u Seriji B… Našu reprezentaciju, naravno! To mi je na prvom mestu kad pričam sa prijateljima o fudbalu. Malo sam se isključio od našeg ligaškog fudbala, ne zamerite mi.
Kežmanov nekadašnji klub ima šest bodova prednosti u odnosu na najvećeg rivala, uz utakmicu više.
– Drago mi je, prvo, da i Crvena zvezda i Partizan dobro igraju u Evropi, crveno–beli su, na žalost, izgubili meč loptu prošle nedelje porazom na Marakani. Da su pobedili Mitjilend, jednom nogom bi već gazili prolećnom međunarodnom stazom. Verujem da će to da nadomeste u sledeće dve utakmice, sa Ludogorecom u Beogradu i Bragom u Portugaliji. Dobre su šanse da oba naša kluba isprate zimu u Evropi. Jedino je bitno da se skupljaju bodovi, ti koeficijenti, uzalud dominiranje u našem prvenstvu, ako nas nema u inostranstvu.
Usmerio je misli i ka Humskoj.
– Vidim da se dobro radi u oba kluba i to sve nas mora da raduje. Partizan je igrao sa Sočijem, taj tim je sad u vrhu tabele, bio je među prvih šest u prošlom šampionatu Rusije. O njihovom budžetu suvišno je da pričamo. Ko bude imao dužu klupu, više živaca, a i kvaliteta, naravno, izdržaće šampionsku trku i osvojiće pehar. Četvrto – ne postoji. Prelazni rok je tu, crno-beli su pre neki dan kiksirali na svom terenu, nije bilo golova na utakmici sa Proleterom. I još nešto, da se zna da nema velikih i malih utakmica. Svaka je ista, odigrao sam milion i jednih i drugih – osmehnuo se Kežman.
GOLOVI ZA SVA VREMENA ZVEZDI I MANČESTERU
PSV, Čelzi, Ateltiko Madrid i Fenerbahče bile su sledeće stanice u karijeri za dubok naklon. PSŽ i Zenit pojavili su se, takođe, na fudbalskom i životnom putu Mateje Kežmana. U BATE Borisovu je rekao zbogom kopačkama i počeo da broji penzionerske dane. Na 50 utakmica za A reprezentaciju golovima se radovao 17 puta.
– Tri gola su mi najdraža, prvi i duboko u srcu je onaj za PSV u Holandiji na utakmici sa Mančester junajtedom, pobedili smo 3:1. Taj mi je i prvi u inostranstvu, a u klubu iz Ajndhovena su ga proglasili za najbolji u istoriji, jedan sam namestio i jedan mi nije priznat u duelu sa velikanom. Setim se često i detalja kad sam ušao u igru sa klupe na večitom derbiju u Humskoj, bio sam strelac u 90. minutu. U reprezentaciji izdvajam onaj gol u susretu sa BiH, za 1:0, bio je to meč za odlazak na Mondijal – ne zaboravlja Mateja Kežman.
Ponovo je bacio pogled prema zemljama u kojima je igrao.
– Nismo mi Engleska, Španija, Italija… U Srbiji večiti rivali ređe gube bodove, nego, recimo, velikani sa Ostrva, Apenina… Tamo često padne Čelzi, Inter, Juventus, Milan, Real Madrid, Ajaks… Mi smo mala zemlja, Dinamo u Hrvatskoj retko gubi, ista je priča i u regionu, u Sloveniji, Bugarskoj, Rumuniji…
Odigrano je 16 kola, šampion u 17. odlazi u Lučane, lider Super lige posle reprezentativne pauze igra derbi sa Vojvodinom na svom stadionu.
– Debelo greši ko kaže da je prednost Partizana velika i da je mnogo toga poznato, tek ima da se igra. Proleće je uvek napornije od jesenjeg dela sezone, neizvesnije, stresnije, dramatičnije… Pred večitim rivalima je mnogo krivina, uzbrdica, nizbrdica, uspona i padova. Crvena zvezda je izgubila u Surdulici, Proleter je iznenadio igrom u Humskoj, umeo je da otkine dva boda lideru.
Navijači već gore od želje za prolećem 2022.
– Biće velike borbe sve do poslednjeg kola. Ni večiti derbi neće ništa da reši, videćemo i mnogo zamora materijala, pogotovo posle utakmica u takmičenjima pod okriljem UEFA. Te tzv. male utakmice odlučiće trku za trofej, pa onda i nečiji loš dan, loš teren, umor fudbalera… Tek moramo da nabavimo kalendar za 2022. i onda da okrenemo nekoliko listova, daleko su maj i jun.
Mateja Kežman je zavirio i u album taze fudbalskih slika.
– Crvena zvezda je lako dolazila do titula poslednjih godina. Partizan je mnogo dobio sa Aleksandrom Stanojevićem na klupi. Posle dugo godina treneri u naša dva najveća kluba su njihova deca, igrali su za prvi tim i osećaju pripadnost gigantima. To je dobro za fudbal. Dejan Stanković je Zvezdina legenda. Važno je da i Sale i Deki dobro rade svoj posao!
Želje u takmičenju navodile su, logično, prema crno-beloj strani Topčiderskog brda.
– Voleo bih da Partizan bude šampion Srbije. Strpljenje je važan faktor u životu, u fudbalu, takođe, nema tu mnogo pametovanja. Lepo je videti Saleta Stanojevića i Dekija Stankovića pored terena, takođe i Sašu Ilića pored tima Čukaričkog. LJudi pronalaze svoje puteve, želim im od srca da gaze napred, samo hrabro i pametno, kao dok su bili fudbaleri – zborio je Mateja Kežman iz duše.
Bombarder reprezentativnog pečata sa karijerom za poštovanje nastavio je da udiše svež vazduh, daleko od očiju svog Beograda.
Originalni tekst Sportski žurnal
