– Kad smo stigli u hotel u Gentu, rekao sam da ću da postignem dva gola, na žalost, nisam uspeo u toj nameri – kazao je Urošević
Slobodan Urošević – Partizanov junak iz Genta i autor remek-dela za bod sa snagom da približi crno-bele proleću u Evropi!
Majstorskog pečata na „lepoticu” – efektnim hicem, s levog roglja šesnaesterca, u su-protnu „malu mrežu”, interesantno, desnom, slabijom nogom?! Za konsenzus ljubitelja fudbala: „veliko, bravo!”
Levi bek Parnog valjka, logično, bio je u centru pažnje, uživajući u „pet minuta” slave izdvojivši i „koji sekund” za Sportski žurnal…
S obzirom na to da vam je gol Gentu u Belgiji 13. u seniorskoj karijeri, pretpostavljamo da na taj broj, čak i da vam je bio, ne gledate više kao na baksuzan?
– Nikada i nisam na to tako gledao, ali i da je bilo prisutno neke sujeverje nestalo je posle ovog gola, možda mi sad 13 postane i omiljeni broj, videćemo – ne krije dobro raspoloženje Slobodan Urošević.
Po okončanju duela otkriste da ste Milanu Smiljaniću obećali dva gola, jedan ste, očito, ostavili za neku drugu utakmicu. Je li vam, možda, Lola rekao kome bi voleo da date taj drugi, ili znate i sami?
– To je bila interna šala između nas još otkad smo stigli u hotel u Gentu, rekao sam da ću da postignem dva gola, na žalost, nisam uspeo u toj nameri, mada mislim da Lola, posle ovog pogotka, neće da mi zameri što nisam uradio ono što sam kazao. Što se tiče drugog, ne treba ni da mi kaže, znam vrlo dobro kome bi voleo, ali ne bih da otkrivam baš sve. Ako uspem u tome, onda ću da vam kažem, za sada – to će da ostane između nas dvojice.
Kako su ljudi u Leuvenu, tu u Belgiji – pred očima, doživeli vašu golčinu i je li glavni komentar u „vašem” klubu iz sezone 2015/16. (na pozajmici iz Napretka) bio: „Bože, kakvo smo blago imali?”
– Ne znam, stvarno, šta su pomislili i koliko su ispratili naš meč u Gentu, ono što mogu da kažem je da su oni meni ostali u lepom sećanju – klub, grad i ljudi. Osećao sam se kao kod kuće, nedostajalo je samo da se i neke stvari na terenu poklope. Nije uspelo… u tom trenutku, krenuo sam dalje.
Da Tisudali nije „potpisao” izjednačenje, radost Grobara sa Slobodanom Uroševi-ćem u superlativu na usnama bila bi veća?
– Ostaje žal, otišli smo u Belgiju da slavimo i vratimo se u Beograd sa tri boda. Nismo uspeli, međutim, ne možemo da budemo nezadovoljni, utakmica je mogla da ode na ovu ili onu stranu. Realan rezultat.
Originalni članak Sportski žurnal
