Partizan neumoljivo gazi u domaćem šampionatu. Preksinoć je u Humskoj savladan i veoma dobri Čukarički (2:0), što je 14. prvenstvena pobeda crno-belih (uz jedan remi, u večitom derbiju) nakon 15 odigranih kola. Čukarički se prikazao kao vrlo kvalitetan i žilav suparnik, koji je posebno u prvom poluvremenu prilično namučio crno-bele. Fudbal je ponekad zaista jedna vrlo čudna sportska grana. Tako smo preksinoć videli prvo poluvreme u kojem je rival, uprkos šansama koje je Partizan imao, bio ne samo ravnopravan, već je u više navrata imao priliku da i sam povede (pogađao je okvir našeg gola, a i golman Popović je u par navrata vrhunski intervenisao!), a na pauzu se otišlo sa čak 2:0 za Partizan! Sa druge strane smo u drugom poluvremenu gledali igru bez golova, iako je u tom periodu Partizan bio taj koji je bio znatno bolji i koji je utakmicu sve vreme držao pod kontrolom, sa više prilika da ostvari i ubedljiviju pobedu od krajnjih 2:0.
Vratimo se na Partizanova osvojena čak 43 boda (od maksimalno mogućih 45 bodova) nakon 15 kola: Ovakav fenomenalan bilans nas je naterao da se okrenemo u prošlost, da istražimo da li se i kada se nešto slično ovome desilo sa Partizanom. Došli smo do sezone 1998/99, do one jeseni kada su se igrale i nezaboravne evropske utakmice protiv engleskog Njukasla (prvi put, u okviru poslednjeg izdanja Kupa pobednika kupova), a zatim i protiv italijanskog Lacija (koji je posle i osvojio taj evropski trofej, što i nije bilo čudo jer je to bio jedan strašno moćan tim, u tom trenutku sigurno među 2-3 najbolja tima ne samo u Evropi nego i u celom svetu). Te iste jeseni je Partizan u domaćem šampionatu, tada u prvenstvu SR Jugoslavije, zabeležio do zimske pauze prvenstveni bilans od 16-1-0, sa gol razlikom 42:8 (+34). Jedini koji je te jeseni odoleo crno-belima je bio Obilić, a taj meč odigran u Humskoj u okviru pretposlednjeg jesenjeg kola je, uprkos rezultatu 0:0, bio jedan od najkvalitetnijih koji su viđeni u tim 90-im godinama u domaćim prvenstvima.
Aleksandar Stanojević te sezone 1998/99 nije igrao za Partizan (bio je igrač OFK Beograda, a u Partizan, u kojem je ponikao, kao igrač se vratio naredne sezone 1999/00), ali je zato ove sezone trener ekipe koja ozbiljno preti da nadmaši tadašnje sjajno jesenje prvenstveno izdanje crno-belih. Vremena su naravno tada i sada drugačija, čak nam i država danas ne nosi samo drugačije ime već ima i drugačije geografske granice, samim tim i domaća konkurencija izgleda drugačije nego pre dvadeset i „kusur“ godina, ali je nepobitna činjenica da Partizan ove jeseni, baš kao i onda, u ligi melje kao pravi pravcati parni valjak. Bilans nakon 15 prvenstvenih kola od 14-1-0, sa fantastičnom gol razlikom 44:5 (+39), uz činjenicu da su sve pobede, sa izuzetkom jedne jedine, one u Kruševcu (0:1), ostvarene ubedljivim rezultatima (sa dva ili više golova razlike), ne može a da ne greje srca svih poklonika crno-bele boje. Podsetimo da je ovaj bilans VRLO LAKO mogao biti i perfektan, da se u derbiju večiti rival nije u finišu provukao – najpre tako što je mlađani Terzić nakon sjajne solo akcije zamalo promašio da postigne gol za 2:0, čime bi se rival sigurno dokusurio, a odmah zatim je, po nepisanim fudbalskim pravilima, primljen gol za krajnjih 1:1. No i ovako, uz taj jedan remi, Partizan suvereno drži vrh tabele. Za šest dana novosadski Proleter stiže u Humsku, potom zbog nastupa reprezentacije u Portugalu imamo dve sedmice prvenstvene pauze, a onda do sredine decembra i završetka jesenje polusezone slede dueli protiv Vojvodine, gostovanje Voždovcu, dolazi Novi Pazar, ide se u goste Metalcu, a na samom kraju je Kolubara ta koja stiže u Humsku. Uz svo dužno poštovanje svima nabrojanima, cilj je osvajanje maksimalnog broja bodova, čime bi Partizan polusezonu završio kao jesenji prvak, sa garantovanih minimum 5 bodova prednosti nad večitim rivalom.
Od nedelje uveče je Evropa ponovo u viziru i apsolutni fokus je na njoj – na gostovanju u četvrtak u belgijskoj istočnoj Flandriji, u gradu Gentu (holandski naziv grada), čije drugo ime Gan (francuski naziv) budi sećanja i emocije na učešće KK Partizan na „F4“ Kupa evropskih šampiona, sada već davne 1988. godine (KK Partizan je na taj turnir otišao kao prvoplasirani tim nakon ligaškog dela, mnogi su očekivali i titulu prvaka Evrope, ali je ekipa na turniru zauzela tek 3. mesto što, iako je i to bio veliki uspeh jedne mlade i izuzetno darovite ekipe, kod mnogih starijih navijača i dan-danas izaziva žal i setu). Partizan na ovo evropsko gostovanje putuje po izmenjenoj dinamici u odnosu na ono što se godinama praktikuje. Naime, ekipa će u sredu najpre odraditi poslednji trening u „Zemunelu“, sledi zajednički ručak u sportskom centru, a zatim pravac aerodrom „Nikola Tesla“, odakle će čelična ptica „Air Serbia“ tek oko 16.00 časova poleteti put Belgije. Ne leti se za Brisel, već će se leteti i dalje preko njega, u smeru severozapada će se preleteti i sam Gent, a nakon 2,5 časa leta će se sleteti u grad Ostend, u regiji zapadne Flandrije, na samoj obali Severnog mora.
Odatle pa do Genta ekipu potom očekuje još 60 kilometara vožnje autobusom na istok. Treninga u Belgiji neće biti, osim preznojavanja i tzv. aktivacije na dan utakmice, u toku prepodneva, pri čemu se ovakve vrste aktivnosti po pravilu obavljaju ili u adekvatnim prostorijama u hotelu, ili na otvorenim površinama u neposrednoj blizini hotela. Stadion Genta koji nosi naziv „Ghelamco Arena“ ekipa Partizana ugledaće svakako tek u četvrtak, nekih sat i po vremena pre početka utakmice koji je zakazan za 18.45.
Partizan ima priličnih personalnih problema pred ovu važnu evropsku utakmicu. Dosta je povređenih ili makar „rovitih“ igrača (Zdjelar, Šćekić, Urošević, Miletić, Holender i Marković), a u trenutku sastavljanja i postavljanja ovog teksta nam ostaje samo nada da će većina od ove šestorice ne samo putovati za Belgiju, već tamo i odigrati manji ili veći broj minuta. Nažalost, čini se da se neće moći računati baš na svu šestoricu, da će neko od njih ipak silom prilika ostati u Beogradu, a javno iznošenje detalja na ovu temu ćemo prepustiti stručnom štabu. Da, došli smo i do stručnog štaba…
Veliki hendikep u četvrtak u Gentu predstavljaće i prisilan izostanak sa klupe šefa struke, Aleksandra Stanojevića. Razlog je svima poznat – crveni karton dobijen nakon meča protiv Genta u Beogradu. Suspenzija tu automatski stupa na snagu, a u ovom trenutku se samo nadamo da će ovo biti prvi i poslednji izostanak šefa struke sa klupe u ovom evropskom ciklusu, tj. da kazna zbog direktnog crvenog kartona neće biti veća od 1 utakmice. Trener Stanojević će biti u obavezi da se u četvrtak odmah po dolasku ekipe na stadion fizički odvoji od nje, da ne ulazi u restriktivan prostor, već da zauzme mesto u loži. Ta restrikcija će za njega važiti i nakon utakmice, sve do odlaska ekipe sa stadiona (direktno ka aerodromu u Ostendu, sa kojeg se isto veče leti kući). S obzirom da se ime našeg šefa struke neće naći u protokolu, Aleksandar Stanojević će i posle utakmice u Gentu ostati na 29 evropskih utakmica koje je vodio kao trener Partizana, pa će, nadamo se, prilikom narednog evropskog gostovanja Partizana (Flori, u estonskom Talinu 25. novembra) dostići u ovom trenutku još uvek rekordera po tom pitanju, Vladimira Vermezovića, koji je u svoja dva mandata zabeležio ukupno 30 „trenerskih crno-belih mečeva“ u Evropi. U četvrtak je svakako na velikom ispitu kompletan stručni štab crno-belih i nema sumnje da će u pripremi ove utakmice dosta vremena biti posvećeno i potrošeno na strategiju i koordinaciju tokom vođenja utakmice, u situaciji kad šef struke nije fizički prisutan na klupi. Bićemo optimisti i napisaćemo da ovakve situacije mogu i dodatno da homogenizuju grupu, igrače i trenere, pa se iskreno nadamo i verujemo da će se u četvrtak „ginuti“ na terenu, uz vođstvo sa klupe, još žešće nego inače, kako bi se postigao veliki i značajan evropski uspeh.
Šta je to uspeh za Partizan u četvrtak u Gentu?
Na prvu loptu bi se reklo – samo pobeda. Jasno je i zašto je to tako. Nakon poraza u Beogradu, a s obzirom šta oba kluba očekuje posle četvrtka, u poslednja dva kola u grupi, svaki drugi ishod osim naše pobede bi borbu za 1. mesto u grupi (koje donosi direktan plasman u 1/8 finala Lige konferencija, koja je na programu u martu 2022. godine) učinio gotovo nemogućom. Završi li se meč u četvrtak remijem, Gent bi ostao na 3 boda viška, sa boljim međusobnim skorom (to je prvi kriterijum koji se gleda kod istog broja bodova), što znači da bi mu u poslednja dva kola čak i samo jedna pobeda (na Kipru protiv Anortozisa ili kući protiv Flore) i teoretski garantovala 1. mesto u grupi. Sa druge strane, bilo kakva minimalna pobeda Partizana u četvrtak (0:1, 1:2, 2:3 itd.) bi nas bodovno poravnala sa Gentom, bio bi poravnat i međusobni skor (podsećamo, gol u gostima se ni ovde ne računa duplo) i onda bi do kraja takmičenja u grupi, u slučaju bodovnog poravnanja, presudila ukupna gol razlika u svim mečevima (trenutno Gent ima 4:0 a Partizan 4:1).
Nerešen rezultat u četvrtak, zbog svega opisanog, ne može biti nešto čemu će se težiti – uprkos činjenici što je reč o evropskom gostovanju, što se gostuje jakom timu iz 1. šešira, što nerešen rezultat donosi i bod za klupski koeficijent (za narednu sezonu) i što u krajnjoj liniji on donosi i novac (166.000 €). Nerešen rezultat može biti koristan i u smislu jačanja šansi za 2. mesto u grupi, ono koje takođe vodi u evropsko „prezimljavanje“, ali najpre samo do februarskog baraža čiji pobednik ide u 1/8 finala u martu mesecu. Međutim, sve to je u ovom trenutku ipak premalo da bi se u četvrtak u Belgiji težilo remiju i igralo na njega. A ako do remija dođe tako što je Partizan igrao na pobedu, nakon što je njoj težio sve vreme, njoj sve podredio, pa se na kraju ispostavilo da sve to nije bilo dovoljno za više od remija – pa naravno da niko onda nerešen ishod u Gentu ne bi mogao niti smeo smatrati neuspehom. Remi svakako nije isto što i poraz, ni u kojem smislu.
Gent inače igra jako promenljivo, a takvi su mu i rezultati. Činjenica je da je u poslednje vreme podigao nivo forme, što se vremenski poklapa sa kompletiranjem njihovog igračkog kadra, međutim nakon nekoliko uspeha u seriji, i to bez primljenog gola (pobedili u tom trenutku vodeći Eupen 1:0, pa su istim rezultatom od 1:0 slavili u Beogradu, pa su u Genku razmontirali domaćina sa 3:0, da bi nakon toga i u domaćem kupu preslišali nižerazrednu ekipu Belisia Bilzen sa 4:0) – u nedelju su ugostili novog lidera u prvenstvu Belgije, ekipu Rojal Union i izgubili su tu utakmicu sa 0:2. Ipak, maksimalan oprez ne sme da izostane, jer su u toj utakmici em propustili nekoliko velikih šansi za gol, em su uz to pogađali dva puta i prečku gola gostiju – jednom iz neiskorišćenog jedanaesterca, a jednom iz velike šanse i udarca glavom iz neposredne blizine!
U prvom meču u Beogradu je Gent, u najvećem delu meča, vrlo očigledno prezentovao sve svoje prednosti u odnosu na našu ekipu. Nametnuo je takav stil igre u kojem je belgijska „fizika“ dominirala. Misli li Partizan da u četvrtak postigne bolji rezultat nego u prvom meču, zašto ne i da uzvrati pobedom, ta utakmica će iz crno-belog ugla morati drugačije da se odigra nego što je to bio slučaj pre skoro dve sedmice. Da Partizan to može – sigurno je da može. Partizan ima svojih prednosti u odnosu na fizički snažne Belgijance, ali je njih samo letimično prikazao u poslednjoj četvrtini beogradske utakmice. Moraće mnogo da se trči u Gentu, moraće dobro i da se postavlja na svim delovima terena, a moraće lopta da bude u pasu i brza i precizna. Samo tako bi crno-beli mogli da dođu do šansi i do gol(ov)a u četvrtak. Postignut gol vredi isto, kad god da se postigne. Primljeni gol međutim, zbog već postojećeg rezultatskog minusa u odnosu na Gent, ima vrlo veliku specifičnu težinu, posebno ukoliko ga prvi primimo, te valja izbeći takav jedan nepovoljan scenario u četvrtak. Vrlo je kompleksan zadatak pred crno-belima, a njihov nastup u Gentu mora biti simbioza strpljenja, koncentracije, ali i agresije bez lopte i kreativnosti sa loptom. O, kako to lako izgleda kada se otkucaju slova u reči, a reči sačine rečenice…
I za kraj nešto za rasterećenje pred put: TITULA ŠAMPIONA U ZEMLJI NEMA CENU! Sve ostalo je manje bitno, koliko god da je i ono bitno. Dakle sledi nam u četvrtak meč na manje bitnom frontu nego što je to domaće prvenstvo, ali i meč u kojem cela partizanska javnost očekuje slavlje i veruje u njega. Kako god da u četvrtak utakmica završi – Partizan će ili već biti neko ko „prezimljava“ u Evropi, ili neko ko je i dalje vrlo blizu toga. Ovako fin i komotan „prefiks“ pred neku utakmicu u domaćem prvenstvu jednostavno ne postoji tokom jeseni. Njega imamo samo u grupnoj fazi u Evropi, u situaciji kada smo u prva dva kola zabeležili maksimalni bodovni učinak (6 bodova), pa smo time sebi „kupili“ i takmičarski komoditet u kojem trenutno uživamo igrajući Evropu. Izvucimo ono najbolje iz svega toga…pre nego što u nedelju opet bude „kiksa ne sme biti“.
Zvanični sajt FK PARTIZAN
Vlada Ćujić
