Crno-beli u tekućem prvenstvu pružili šansu šestorici fudbalera mlađih od 21 godine
Fudbal i život pišu drame: kako tek sa ove distance daleko deluje 15. maj 2019. i Partizanov duel s Radničkim u Nišu u polufinalu Kupa Srbije – crno-belima krucijalan za spas „tanke” sezone i upamćen da je impuls četi Sava Miloševića za plasman u završnu predstavu dao Lazar Pavlović, tad poznat samo pasioniranim ljubiteljima juniorskog fudbala i još bez izvađene lične karte?
Među oduševljenim Grobarima, „zaljubljenim na prvi pogled” u talentovanog vezistu i još im dražeg apropo izdanja u trijumfu nad Crvenom zvezdom za osvojen pehar u masovnijem takmičenju, „razgoreo” se konsenzus: „nosiće Partizanovu igru u narednom periodu i biće, shodno (finansijskoj) realnosti srpskog fudbala, „zlatna koka” i, neminovno, uskoro na još većoj evropskoj sceni”.
Avaj!
Crno-beli biser, rođen 2. novembra 2001, skoro dve i po godine kasnije još je u Humskoj i u tekućoj sezoni nijednom nije bio starter!
Može i ovako: poslednju utakmicu odigrao je još 29. avgusta?!
Ili… posle duže vremena nije pozvan ni u mladu reprezentaciju!
Uvidom u statistiku: ulazio je protiv Proletera (19), Vojvodine (18), Voždovca (45), Kolubare (24) i Radničkog iz Niša (21 minut), odnosno, protiv DAK-a u Dunajskoj Stredi svega 240 sekundi i… to na 2:0, kad je sve bilo rešeno.
Šta se događa s Lazarom i zbog čega nije uskočio u odoru „ale” kao što mu je, pojačano početnim sudom stručnjaka, prognozirano?
Da li su ga jaka konkurencija (Bibars Natho, Sejduba Suma i Danilo Pantić) i, kao što čujemo, „fizika” sprečili da se razvije u iskonsku „desetku” i „pije li vodu” takav tip igrača u modernom fudbalu – ostavićemo za „meni” trenera Aleksandra Stanojevića i samog Pavlovića, ali…
Nesumnjivo, ogromna je šteta što srpski ljubitelji fudbala, kao, na primer, pre dve godine ne uživaju u „paleti” umeća mladog Obrenovčanina (na treninzima, prisustvovali smo letos, znao je da „zaludi” čuvare), čak i dok je na snazi „bonus pravilo”…
S druge strane, svedoci smo „pet minuta slave” Nikole Terzića (rođen 28. septembra 2000), ugrabljene šanse i pet puta sa atributom startera – protiv Novog Pazara, Kolubare, niškog Radničkog, Mladosti i Spartaka. I, najvažnije: strelca protiv Lazarevčana i Subotičana, to jest, zapaženog i pri ulasku s klupe protiv Radničkog iz Kragujevca, Napretka i, naročito, Crvene zvezde.
To je posebna priča: zimski novajlija iz Čukaričkog u finišu večitog derbija „prošetao” se kroz šampionovu odbranu i zamalo bio precizan, međutim, dovoljno da među crno-belim tifozima, zahvaljujući drčnosti i stavu da ne „poštuje autoritete”, od milošte zavredi i nadimak „delikvent”.
Šta tek reći za maestralnu asistenciju fenomenalnom „kiflom” iz kornera ka Aleksandru Šćekiću za izborene produžetke protiv Sočija, ili, najsvežije, precizan hitac za mladu reprezentaciju protiv Jermenije?
I, dok je Nikola Terzić uplovio u bajku (popularniji čak i od Nemanje Jovića) i, sigurni smo, ne misli da se zaustavi, Lazar Pavlović, ne tako davno u statusu ljubimca Grobara, pao je u zaborav…
Pred Stanojevićem je težak zadatak: kako sprečiti da Terzić ne upadne u identičnu zamku kao Pavlović i kako Lazara probuditi da ponovo blista, kao što to sad čini Nikola?
Originalni članak Sportski žurnal
