Partizanovi fudbaleri su i u Lazarevcu bili delotvorni (dali četiri gola), ali u četvrtak, protiv Portugalaca, moraju da pruže mnogo više da bi prošli u grupu Evropske lige konferencija
Četvrti put u ovom prvenstvu Partizan je dao četiri gola. Posle Proletera u Novom Sadu, Voždovca u Humskoj i Novog Pazara u gostima „crno-beli” su i u Lazarevcu bili isto tako delotvorni. Na pet utakmica dali su 18 golova (prosek im „kvari” jedino Vojvodina, koja je kao domaćin primila upola manje – „samo” dva).
Pobeda s 4:0 protiv Kolubare je odličan vetar u leđa za okršaj sa Santa Klarom u četvrtak za ulazak u grupu u Evropskoj ligi konferencija. Ali, ma koliko trijumf protiv novog člana naše lige izgledao, a i jeste, zaslužen i da je ostvaren na ubedljiv način to nikako ne bi trebalo da zavara Partizan.
Najpre zato što su to sasvim drugačije vrste takmičenja. U ligi su bitni bodovi i kada tim gubi, na primer, s 2:0, on se je praktično pomirio s porazom, jer još jedan primljen gol ili jedan dat suštinski ništa ne znače.
U kup-sistemu, gde se igra i revanš, svaki pogodak je izuzetno bitan. Na primer, za razliku od Kolubare, koja posle dva primljena gola kod kuće, verovatno, više nije niti verovala u sebe, niti imala rašta da zapne iz petnih žila, gosti iz Portugalije, u slučaju da tako bude na stadionu u Humskoj, izginuće da daju gol, jer ih on vraća u život (dolaze s prednošću od 2:1).
Zatim, Partizan u prvom poluvremenu u Lazarevcu jeste stekao prednost od dva gola razlike, ali to nije posledica dobro smišljenih matnih napada. Prvi pogodak je čista sreća za „crno-bele”, pošto je usledio posle greške golmana i spleta okolnosti. Razume se, ne treba da se potceni Lutovčev predosećaj da bude tamo gde treba.
Za drugi je zaslužno nadahnuće mladog Terzića. Dobio je loptu u situaciji koja nije bila beznadežna za protivnika, ali je sam sebi stvorio šansu i iskoristio je. I to je sve što je Partizan učinio u prvih 45 minuta.
U drugom je vrlo brzo dotukao domaćina i to na sličan način. Posle oba gola je VAR-om proveravano da li je strelac Gomes bio u ofsajdu. Mada se ispostavilo da je sve bilo po pravilima igre, teško je da se pretpostavi da će njegovim čuvarima iz Santa Klare toliko da opadne pažnja i da on, ili neki drugi igrač „crno-belih”, potpuno neometan primi loptu u takvim situacijama iz kojih je teže da se promaši gol (naročito kada je prvi put zatresao mrežu), nego da se da.
Ipak, baš te akcije su pokazale koliko je dragoceno da se odigrava brzo, da lopta ide iz „prve”. U prvom slučaju je za to zaslužan Suma posle pravovremenog dodavanja Markovića, a u drugom Jojić pošto ga je bez traćenja vremena uposlio Šćekić.
Na Azorskim ostrvima nije bilo tako. Partizan, uglavnom, nije znao šta će s loptom, držao ju je dugo u nogama i protivnik je stizao da osujeti ne samo njegove namere, nego ga je čak sprečavao i da nešto smisli. Da bi ostvario cilj naš vicešampion moraće u revanšu da prikaže mnogo više od onoga u Ponte Delgadi, a i od onoga u Lazarevcu.
Originalni članak: Politika.rs
