Penali su lutrija, otrcana je fraza koja nije u potpunosti tačna kada se između stativa nalazi Nemanja Stevanović (29).
Znaju to u stručnom štabu Partizana, znaju to i navijači koji su njegov ulazak na teren u 110. minutu revanša sa Sočijem (4:2 penalima, 2:2) i najavu finala velike drame propratili gromoglasnim skandiranjem “Ćelavi, ćelavi”.
Iskusni golman se zahvalio na poverenju skinutim penalom Rodrigau i snažnom injekcijom samopouzdanja svojim saigračima koji su za razliku od fudbalera Sočija bili stoprocentni sa “kreča”. Jutro posle dobijene rovovske bitke Stevanović je u razgovoru za “Novosti” objasnio kako je luda i duga fudbalska noć izgledala iz njegove perspektive.
– Vežbali smo penale na jutarnjem treningu i već tada sam znao da ću se naći na golu u slučaju da posle 120 minuta igre bude nerešeno. Bio sam spreman, a taj nalet adrenalina koji sam osetio zbog podrške sa tribina je doprineo da još više verujem u sebe – počeo je priču Stevanović.
Verovatno nije bilo navijača Partizana na stadionu koji pred početak penal-serije nije pomislio – Stevanović će sigurno odbraniti bar jedan.
– Isto sam i ja razmišljao. Verovao sam u sebe i očekivao da skinem jedan ili dva penala. Dva poslednja finala Kupa Srbije smo izgubili na ovaj način, moralo je nekako da se vrati. Bog nas je nagradio, ali je kristalno jasno da smo mi tu sreću apsolutno zaslužili poštenim odnosom prema igri, pristupom, borbenošću. Sve je bilo na najvišem nivou i rezultat je stigao.
Da sreća kod Stevanovićevog susreta sa protivnikom prilikom izvođenja penala nije ključni faktor pokazuje podatak da je do duela sa Sočijem uspeo da odbrani devet od 20 šuteva rivala sa bele tačke.
– Uspeo sam dosta da ih odbranim u Čukaričkom, sada u Partizanu, a ta statistika bi bila daleko bolja kada bi se gledale pripremne i prijateljske utakmice. Recept? Imam neke svoje tajne koje ne bih javno da otkrivam iz razumljivih razloga, ali mogu da kažem da mi je glavni cilj da nateram protivničkog igrača da šutira gde ja želim, da ga poremetim i po njegovim pokretima otkrijem namere. Nekada to ne uspe, ali kada se dođe do penal-serije uvek se desi da nekome uspem da “uđem u glavu”.
Specifična uloga Nemanje Stevanovića, koji je godinama bio u senci Vladimira Stojkovića, a sada je u prednosti Aleksandar Popović, mnogima bi odavno dojadila.
– Nije lako čekati šansu, moram da budem skroz iskren, ali sa druge strane i ti momenti koji ostaju za pamćenje u dresu Partizana su vredniji nego 20 godina u nekom drugom klubu. Popović je mlad golman, klub može na njemu u budućnosti da zaradi i logično je da je u prednosti. Ima moju punu podršku, kao i Lukač čije će nam iskustvo mnogo značiti. Što se mene tiče cilj mi je da ostanem do kraja karijere u Partizanu, jer je ovde svaki proveden trenutak dragocen.
Podrška sa tribina i povici “Ćelavi, ćelavi” su posebna priča.
– Publika je prepoznala da uvek dajem sto odsto od sebe za klub i zahvalan sam joj na tome. Nosili su me i uzvratio sam na pravi način. Svi mi u Partizanu živimo kao porodica i na terenu i van njega. Zato ne bih propustio priliku da još jednom ovaj uspeh posvetim našem Saletu Lutovcu kojem je preminuo otac.
Poslednja prepreka na putu ka grupnoj fazi je podjednako teška zbog kvaliteta rivala kao i zbog lokacije na kojoj će se u četvrtak igrati prvi meč.
– Očekuje nas dug put i utakmica protiv veoma dobre ekipe. Mislim da su kvalitetniji od Sočija, idemo da se nadigravamo i, naravno, da prođemo u Ligu konferencija – optimistički je zaključio Nemanja Stevanović.
Originalni članak: Novosti.rs
