Vladimir Stojković se oprostio od Partizana i osvrnuo se na sve što je doživeo u Humskoj. “Samo sam tražio da me poštuju pošto sam se časno i pošteno borio sedam i po godina za ovaj klub. To poštovanje sam osetio i prešlo je do ‘legende’, ali to nisam tražio”.
Vladimir Stojković je u suzama napustio Partizan.
Dugogodišnji golman i kapiten crno-belih prijhvatio je ponudu da se preseli u Saudijsku Arabiju, gde će raditi sa svojim bivšim trenerom iz Humske, Vukom Rašovićem.
U razgovoru sa novinarima tokom koktela u SC “Teleoptik”, Stojković (37) rekao je da se raduje saradnji sa šefom struke koga odlično zna.
Bilo je u “Zemunelu” suza, osmeha i jakih emocija, a onda je golman crno-belih razgovarao sa novinarima o svemu.
“Imam poštovanje prema njemu i drago mi je da ću s njim sarađivati, da ću voditi bitku kao što smo ovde vodili. Sigurno da Vuku Rašoviću dugujem veliko hvala, sarađivali smo u Partizanu, bili smo tu sedam i po meseci, pa smo zajedno otišli na polusezoni i bili smo prvi sa šest bodova razlike. Što se tiče Saudijske Arabije, bio sam u inostranstvu u puno klubova i svugde se čovek navikne. Odlazim u ligu koja dovodi ozbiljna pojačanja. Odlazim daleko, ali profesionalac sam i siguran sam da će mi biti dobro tamo”, rekao je on.
PLANIRA DA IGRA I U ČETRDESETIM
Stojković je rekao da njegovim najbližima nije bilo lako prethodnih godina. Supruga je na momente veoma stresno podnosila napet život.
“I supruzi i meni je bio ako stresan period ovde u Srbiji, znamo šta je fudbal kod nas, tako da je moja žena te momente preživljavala sa mnom. Kad sam ja plakao, plakala je i ona”
Još koliko će igrati?
“Imam želju da igram još 3-4 godine. Saudijska liga je jaka, igra se bolji fudbal nego kod nas, znate i kakvi igrači tamo odlaze. Posle svega se osećam kao da ne odlazim, biću tu kao navijač, uvek ću pratiti sve moguće utakmice kao što sam pratio i kad sam bio u Notingemu ili Izraelu”, rekao je Stojković.
Dojučerašnjem golmanu i lideru crno-belih drago je što baš i ovom trenutku odlazi, kada je ekipa prva na tabeli, igra dobro…
Koga vidi kao svog naslednika? I Nemanju Stevanovića i Aleksandra Popovića!
“Drago mi je da napuštam ekipu u dobrom momentu, da je klubu krenulo i da su svi srećni i zadovoljni kako igramo. Nezahvalno je reći koga vidim kao naslednika, siguran sam da će šef to uraditi na najbolji način. Respekt i za Necu i za Popa, prošli smo i lepe i stresne momente i obojica su spremni za Partizan.
Koji mu je bio omiljeni trenutak u ovom mandatu u Partizanu? Od 2017. bilo je i uspona i padova.
“Imali smo dva nastupa u Ligi Evrope, što je za sadašnju situaciju bilo stvarno teško. Vidite i sad kakve ekipe nam dolaze u Konferencijskoj ligi, možda i jače od nekih koje su nam dolazile u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Bilo je momenata za pamćenje, bilo je i onih tužnih, ali to sve vuče jedno drugo. Svaki dan u Partizanu je dan za sebe i to je kao da pitate da li volim više jednog ili drugog sina”.
Šta će mu najviše nedostajati? Atmosfera u “Zemunelu”!
“Nikad nisam tražio da me oslovljavaju sa “legenda”. Samo sam tražio da me poštuju pošto sam se časno i pošteno borio sedam i po godina za ovaj klub. To poštovanje sam osetio i prešlo je do “legende”, ali to nisam tražio. Zna se ko su legende – Sale Ilić, Moca, i tako dalje…”.
Često je javno istupio i branio Partizan u medijima.
“Bez vaspitanja ne bi moglo da na taj način branim klub. Kad se za nešto boriš… Nisam to nikad mogao da propustim. Možda me je to u nekom trenutku ‘koštalo’, ali nisam imao drugi razlog što sam to radio. To sam radio da zaštitim ove momke koji se sa mnom bore i ceo klub, koji stoji iza nas. Takav sam i takav ću i ostati”.
IGRALI BISMO OPET LIGU ŠAMPIONA
Stojković samo za jednim žali – što se nije malo ranije vratio u Partizan.
Smatra da bi tog leta sve bilo drugačije da je branio protiv Olimpijakosa, u dvomeču u kojem su crno-beli izgubili od prvaka Grčke.
“Ostaće mi jedan veliki žal što nisam došao pred Olimpijakos. To će me kopkati za ceo život, jer kad sam došao na taj meč protiv Olimpijakosa, bio sam na zapadu u loži i ponovo sam osetio tu energiju s kojom mogu da pomognem Partizanu. Sačekalo se par nedelja, ali siguran sam da bismo igrali još jednu Ligu šampiona da sam umesto pred Videoton došao pred Olimpijakos“.
Stojković je u emotivnom razgovoru bio upitan i koliko puta je zaplakao u životu?
“Pa kad su mi umrli roditelji, tu sam se borio nesvesno, jer sam učen da ne hulim na božju odluku. Bog zna da ćeš to prevazići i pobediti, ne bi ti to dao da ne možeš da pobediš. Imao sam i sada sav taj stres na kraju, osetio sam poštovanje ljudi iz kluba i trenera i saigrača, što mi je najbitnije”.
Podsetio je i da su ga vesti o smrti najbližih sačekale dok je igrao utakmice za reprezentaciju i za crno-bele.
“Reprezentacija je nešto što ne mogu da odvojim od onoga kako je kad branim za Partizan. Braniš sa emocijom, nije isto kad braniš za reprezentaciju i Partizan ili neki strani klub. Potrošnja je emotivno velika i nekad ti treba period da se odmoriš. Znate već, majku sam izgubio na utakmici Partizana, a oca na utakmici Srbije, oba puta na poluvremenu dok sam bio na golu. Nikad nisam bio neko ko teži da upiše uvek neki nastup više za reprezentaciju. Bukvalno sam čak i bio za to da odmaram što više manje važnih utakmica, kako bih bio spremniji za bitnije. Da sam jurio te utakmice, odavno bih imao više nastupa. I prva četiri zuba sam izgubio igrajući za mladu reprezentaciju, kad su mi na treningu ispala četiri cela zuba u ruku, pa sam sutradan branio protiv Portugala na Evropskom prvenstvu”.
IVICA KRALJ? NEĆETE MI VEROVATI…
Na rastanku je Stojkovića ispratila i klupska legenda i sadašnji koordinator u klubu, Ivica Kralj.
Što se tiče Ivice Kralja, vi mi sad možda nećete verovati, ali ja sam živeo u ‘Hotelu M’ sa nekih 14-15 godina, kad je Ivica počeo da nosi onaj dres sa kratkim rukavom koji je bio malo duži. I to je za mene bilo… Ivica Kralj, Bufon i Peter Šmajhel. Ja i dalje ne znam to tako elegantno da bacim loptu rukom kao Ivica preko pola. Kad sam ga video, nisam znao gde se nalazim. On mi je bio jedan od idola kad sam bio klinac. Posle sam branio i derbi protiv njega. Bio je doživljaj braniti protiv Bate Mirkovića, Ivice Kralja, Niše Saveljića, Saše Ilića… Rekoh da li je moguće da igram protiv ovakvih veličina, toliko da mi je derbi otišao u drugi plan kad sam video protiv koga igram“, dodao je Stojković na oproštaju od saigrača.
Želi oproštaj na JNA
Da li se Stojković vidi u ulozi funkcionera crno-belih?
“Sigurno da se vidim, ali videćemo koliko će trajati karijera. Spremam se za sve moguće opcije. Voleo bih da kad se budem opraštao odigram tu poslednju utakmicu u Partizanovom dresu na stadionu “JNA”. I jednu utakmicu u mojoj rodnoj Loznici”.
Originalni članak : Mondo sport
