Crno-belom đaku poslednjeg dana juna ističe ugovor sa Čelzijem i velike su šanse da posluša zov srca i vrati se u Humsku
Danilo Pantić bi najavljenim povratkom na Topčidersko brdo dospeo u društvo odabranih, crno-belih ikona sa igranjem u tri mandata u Partizanu: Ivice Kralja, Niše Saveljića, Saše Ilića, Zvonimira Vukića, Danka Lazovića, Stefana Babovića i Milana Smiljanića!
Ofanzivni vezista, 30. juna poslednjeg radnog dana u prvaku Evrope – Čelziju, sedam je godina mlađi nego što je bio Smiljanić kad je 2018. po treći put zakoračio u Humsku, interesantno – čak osam nego Ilić 2010.
Podsetimo, legendarni kapiten je u poslednjoj epizodi osvojio, verovali ili ne, 11 trofeja: šest titula i pet kupova, s Parnim valjkom igrao (drugu) Ligu šampiona i izborio proleće u Ligi Evrope. Malo li je?!
Provejava pitanje: može li takav, ili bar sličan podvig da učini i Danilo Pantić, većeg iskustva nego u prethodna dva boravka na stadionu poviše Autokomande i, nesumnjivo, u najplodnijim igračkim godinama, pritom, na sredini treće životne decenije već porodičan čovek?
Od sedmorice Partizanovih „trećepozivaca” peharima u trećem bitisanju u voljenom klubu nisu se radovala samo dvojica: Niša Saveljić i Danko Lazović.
Napomenimo: napadač je u zimu 2015. uzeo ispisnicu na polovini sezone, posle sjajnog jesenjeg učinka (12 golova i osam asistencija), od krucijalnog značaja za kasniju proslavu titule.
Ivica Kralj i Saša Ilić imali su čast i da Grobarima otškrinu fontanu najveće radosti: trešenje čuvene „mušeme” Lige šampiona, inicijalne kapisle za posmatranje (uživo) najelitnijeg evropskog takmičenja!
Sa uspehom je igrao i Zvonimir Vukić, interesantno – pogotovo pod dirigentskom palicom aktuelnog šefa struke Aleksandra Stanojevića, Stefan Babović je, pak, tokom 2015. pružao najbolje partije i, čini se, velika je šteta što je možda i na vrhuncu okačio kopačke o klin.
Konsenzus: niko od sedmorice povratnika nije razočarao u „svetom trojstvu” – eto zadatka Danilu Pantiću da jače zapne i bude na još većoj visini nego tokom prethodna dva boravka u matičnom klubu, od 2007. (prošao sve mlađe kategorije) do 2013. i od 2017. do 2019.
Do sada, može da se pohvali stavljenom rukom na četiri pehara – u premijernoj etapi dve titule i u „duplikatu” dva kupa, uz opasku: može li treća, možda, da mu bude i dupla sreća?
Primetimo, duplim krunama u Partizanovu istoriju još jače su se upisali Saša Ilić (2011, 2017) i Zvonimir Vukić (2011)…
Originalni članak :Sportski žurnal
