MARKO NIKOLIĆ O SRPSKOM FUDBALU

Marko Nikolić (©Starsport

Strateg Lokomotive, vlasnik pehara Kupa Rusije, otvoreno o prolećnom uzletu Moskovljana, planovima za narednu sezonu, ali i nezdravom ambijentu u Superligi

Promalja glavu srpska struka. Siniša Mihajlović se ustalio na klupi Bolonje, Veljko Paunović je preživeo prvu godinu u Redingu i stvorio igrača za Bajern, pridružio mu se u Čempionšipu Slaviša Jokanović, posrnule atinske, ali i dalje velikane preuzeli su Vladan Milojević (AEK) i Ivica Jovanović (Panatinaikos), Dejan Stanković sa Crvenom zvezdom prezimio u Evropi, Aleksandar Stanojević stabilizovao Partizan, Dragan Stojković Piksi promenio ambijent u reprezentaciji. Reklo bi se, ima nade. Naročito posle zamajca iz Moskve, gde je u trofejnu salu Lokomotive pehar uneo – Marko Nikolić.

Na koncu po svemu atipične sezone, jedan od najcenjenijih domaćih stratega ostavlja utisak čoveka koji se ne zadovoljava urađenim u Rusiji, jasno predstavljajući ambiciju da i dalje osvaja trofeje. Iznad svega da pomogne ovdašnjem posrnulom fudbalu. Promocijom svojih ideja u inostranstvu i otvaranjem širokog spektra tema koje zahtevaju ozbiljnu debatu.

Jednako ozbiljnu kao što je rezultat na RŽD areni. Prva sezona, prvi pehar.

Sve je to deo trenerskog posla“, mirnim glasom govori Nikolić tokom predaha u Beogradu. „Nekad ima boljih, nekad lošijih dana. Naš zadatak je da izvučemo maksimum iz ekipe. Ako sumiram praktično godinu, koliko je prošlo od dolaska u Moskvu, početak je bio baš dobar, jer smo u završnih osam kola prethodnog prvenstva izborili direktan plasman u Ligu šampiona, osvojili više bodova od direktnih konkurenata (CSKA, Krasnodar, Rostov) i ostvarili jedan cilj. Na početku novog pobedili smo u uvodne dve runde, uz remi, ali je ekipa morala da se menja u hodu. Između ostalog zbog promene pravila o ograničenju stranaca u Premijer ligi. Imali smo ih 14 pod ugovorom, trebalo je da se svedemo na osmoricu“.

Manevarski prostor sužen je odlukom FS Rusije da pauza između poslednje utakmice prethodne i prve u novoj sezoni traje samo dve sedmice. Ubedljivo najkraće na teritoriji Evrope. Otud…

Bilo je i problema, uspešnih i vrlo neuspešnih serija. U Ligi šampiona smo, po svim ocenama, igrali na dobrom nivou u fantastičnoj grupi (Bajern, Atletiko, Salcburg). Kraj kalendarske godine bio je užasno loš, samo mi koji smo bili unutra znamo razlog. Nalazili smo se u vrhu tabele, u igri za prolaz u Ligu Evrope, dve utakmice su odlučivale hoćemo li biti drugi ili treći u prvenstvu ili ćemo pasti. Isto važi i za međunarodno takmičenje. Tad je kovid jako udario po nama, putovali smo u Minhen sa samo 13 igrača, uključujući poletarce iz Kazanke, našeg drugog tima. Kriterijum selekcije bio je: ko je zdrav, taj igra“.

Usledile su promene u klubu, dolazak nove uprave i poverenje treneru koga su angažovali prethodnici. Nije baš čest slučaj da strateg, još stranac, uživa takav status. U suprotnosti sa medijskim navodima u Rusiji. Uzvratio je dugačkom serijom trijumfa.

Posle prvih zajedničkih priprema drugi deo sezone bio je fantastičan. Bili smo najbolji tim u Rusiji, odigrali 15 utakmica, 13 pobedili, uz po jedan poraz i remi. Osvojili smo kup. Počeli smo 2021. sa devete pozicije na tabeli, a dva kola pre kraja došli u situaciji da igramo sa Zenitom maltene meč za titulu. Ostaje žal za nesrećno ispuštenim drugim mestom i plasmanom u kvalifikacije za Ligu šampiona. U poslednja tri kola Spartak je našao način da sve utakmice dobije u poslednjim minutima“.

Nikoliću i Lokomotivi ostao je pehar. Osvojen u nezadrživom pohodu od februara do maja, kad su savladana tri tadašnja (Tambov, Soči, CSKA) i jedan novi član elitnog ranga (Krila Sovjetov). I to tako što je svakom rivalu dao po tri gola.

Zadovoljan sam. Predvodio sam Lokomotivu na 49 utakmica za godinu dana. Saradnici i ja smo naučili jezik, prilagodili se ekipi, stvorili sjajan odnos, ostvarili niz od 11 uzastopnih pobeda, treći najduži u istoriji Premijer lige Rusije. Prvi datira iz doba kad je Valeri Gazajev sedeo na klupi CSKA, drugi je vlasništvo Zenita. Sezona je završena trofejom, čim je tako karakteriše se uspešnom“.

Potvrđeno predlogom čelnika da potpiše novi ugovor i prihvatanjem Marka Nikolića da u Moskvi ostane do juna 2024. Uz nadu da može da napreduje.

Od zimus su se navijači vratili na tribine, prethodno nisu dolazili zbog sukoba sa bivšim rukovodstvom. Predstavljali su impuls timu, podršku na svakoj utakmici, zbog čega sam se osećao drugačije u drugom delu sezone. Ljudi su zadovoljni. Dvaput sam biran za trenera meseca (mart, april), što sugeriše da smo Radoje Smiljanić i Goran Basarić, kao i grupa ruskih trenera, napravili dobar posao. Uprava je zadovoljna. Ponovo imamo situaciju da nekim igračima ističu ugovori, valja dodatno podmladiti ekipu, ispred nas su novi ciljevi. Direktno smo plasirani u Ligu Evrope, naredne sezone biće drugačija neko ranije, kao mini Liga šampiona. I po broju i po kvaliteti učesnika“.

Što raduje Nikolća, daje mu čvrstu osnovu da nastavi rad u Moskvi, iako su ga zvali Parma, Galatasaraj, saudijski Al Ain.

Imao sam dosta drugih ponuda u poslednjih mesec-dva. Odlučio sam da, pošto je i meni 41 godina, a u prvoj celoj sezoni u Rusiji osvojio sam trofej, igram na kartu kontinuiteta“.

HOĆU DA OSVAJAM… TITULU, AKO JE MOGUĆEProtiv Atletiko Madrida u Ligi šampiona (©Reuters)Protiv Atletiko Madrida u Ligi šampiona (©Reuters)

Šta je primarni cilj u Lokomotivi: da budete prvak Rusije, napravite velikog igrača, trajete na klupi?

Drugačije je u poređenju sa Srbijom, gde se podrazumeva da moraš da uzmeš trofej ako si u Crvenoj zvezdi ili Partizanu. Lokomotiva jeste veliki klub, ali nije jedini. Tu su Zenit, četiri moskovska (Spartak, Dinamo, CSKA, Lokomotiva), Krasnodar, Rubin, Rostov… Već pola lige. Svi jaki, dobro organizovani, sa ogromnim budžetima i sjajnim trenerima. Plus, svake godine se pojavi neki Soči ili Ural. Ciljevi su uvek najveći. Alibi mi nije potreban, niti sam ga ikad tražio, da bi se zagradio pre početka takmičenja. Naravno da hoću da osvajam. Hvala bogu, to se događalo u najvećem broju zemalja gde se sam radio. Težak je zadatak, potrebno je ponavljati se, što je uvek izazovnije nego uraditi prvi put. Nemamo zakucan cilj, da je obaveza, ali klub i ja imamo ambiciju da se borimo za vrh. Za titulu ako je moguće. Za plasman u Ligu šampiona. Kup, naravno. Imamo i posebnu ambiciju da igramo dobro u Evropi, prođemo grupu“.

Poseduje li Loko kadrovske kapacitete za uzlet u sam vrh?

Na zimu smo promenili način i model igre, izašli u rombu, što se dosta analizira u Rusiji. Promenili smo izbor igrača, pojavila se grupa mladih, predvođena Nikitom Josifovim i Maksimom Muhinom, koji je postao reprezentativac, uz podršku dva naiskusnija, Vedrana Ćorluke i Gžegoža Krihovjaka. Fjodor Smolov se vratio, Fransis Kamano dao devet golova posle priprema, Rifat Žemaletdinov postao reprezentativac. Tu su Barinov, pa još jedan Poljak, Maćej Ribus. Prioritet je da dovedemo štopera stranca, kao i jednog ’box to box’ vezistu. Sve ostale pozicije moramo rešiti ruskim igračima. Ranije je moglo 15 stranaca da bude registrovano, a šestorica na terenu. Kupovali su se stranci koji ne igraju. Sad niko nema luksuz da angažuje fudbalere ako neće imati važnu ulogu“.

KATASTROFALAN SISTEM TAKMIČENJA, LOŠ AMBIJENT, A TALENTI NA SVE STRANE

Dokazan i u Superligi (Rad, Vojvodina, Partizan) i u inostranstvu (titula i kup sa Videotonom, kup sa Lokomotivom, prvo mesto u Olimpiji pre smene), Marko Nikolić ima težinu da secira stanje u srpskom fudbalu.

Naš je, nemamo drugi. Svako bi trebalo da mu pomogne, koliko može i ume. S druge strane, moramo svi da govorimo istinu. Mnoge stvari nisu dobre. Niko me ne može ubediti da nemamo talentovanih igrača. Nisu mogla da prestanu da se rađaju darovita deca, pojavljuju se u Srbiji kao pečurke posle kiše. Opet, takmičenje sa 20 klubova je pokazalo besmisao. Zemlja naših kapaciteta ne može da trpi toliko timova u elitnom rangu. Rusija igra sa 16. Identično je u državama sličnog broja stanovnika, ali bolje infrastrukture, poput Austrije, Mađarske ili Poljske. Igraju u rasponu od deset do 16 ekipa“.Na klupi Partizana (©Starsport)Na klupi Partizana (©Starsport)

Sistem takmičenja?

Katastrofalan. Ne znam kome je odgovaralo i zašto. Infrastruktura, takođe. Klubovi ne mogu sami, bez podrške države. Ambijent u fudbalu je loš. Niti klubovi kao što je Partizan, niti FSS, niti srpski fudbal, zaslužuju ovakvu atmosferu u i oko njega. Kome je to u interesu? Igračima i trenerima nije. I medijska situacija je loša. Na 30 loših vesti ide jedna pozitivna. Prema mojim informacijama, klubovi 80 odsto budžeta pune transferima igrača. Taj sistem je specifičan za ovaj prostor. Da li je održiv na duge staze?“.

Uprkos svemu jasno stavljate do znanja da posedujemo talente svetskog kalibra?

Možda je pitanje kako se radi sa decom, kakav put im se pravi, ali me niko ne može ubediti da nema talenata. Niti ima boljih primera, iz mog Partizana, od Dušana Vlahovića i Filipa Stevanovića. Vlahović je otišao, a da nije ništa dao ovde. Sad je igrač vredan 70.000.000 evra. Za mene, bez sumnje, buduća zvezda evropskog fudbala, zato što poseduje igrački kvalitet, čvrst mentalitet i sjajne fizičke predispozicije. Bilo je od prvog dana jasno da će biti fudbaler svetske klase. Reprezentativac je, dao je više od 20 golova u Seriji A, ne zaboravite da je 2001. godište. Stevanović je odigrao nekoliko utakmica i odmah potpisao za Siti. Čitam da su neki Zvezdini mladi igrači pred odlaskom. Moramo da budemo svesni da smo postali tržište. Teško će vrhunski klub sa Zapada kupiti kod nas igrača od 30 godina. Zato će decu od 17, 18, 19 godina stalno odvoditi“.

HTEO SAM VLAHOVIĆA, BIĆE ZVEZDA SVETSKOG FUDBALA

Vlahovića ste trenirali u Partizanu, međutim, kod vas nije igrao zato što je već bio prodat Fjorentini?

Takav je dogovor postignut na nivoima koje ne bih da širim“.

Hajmo onda isključivo igrački?

To što sam video od jeseni 2016. do leta 2017. bilo je neverovatno. Trenirao je sa strane ili u drugoj ekipi. Nije imao mogućnost da konkuriše za utakmice, a dešavalo se da sam pobedi prvi tim. Sa 17 godina! Pokušao sam da ga uključim u takmičarski sastav, ali je dogovor već bio napravljen. Što je, možda, razumljivo. Interes je bio da se igrač proda, da se zaradi bez rizika. Kad nije igrao u Fjorentini pričali smo o mogućnosti da ga Lokomotiva pozajmi. Hvala Bogu, dolaskom Čezarea Prandelija mu je krenulo u Firenci. Pred njim je 15 godina karijere“.

Originalni članak: Mozzart sport