Jedna od važnih Partizanovih titula proslavljena je 28. maja 1978. godine. Posle čudesnog trijumfa 1976. godine, izborenog u 96. minutu utakmice sa Olimpijom u Ljubljani, u sledeću sezonu Partizan je ušao oslabljen, bio bez izgleda da se odbrani tron već posle šest poraza u prvih 12 kola prvenstva, rano ispao iz Kupa i iz Kupa evropskih šampiona.
Tomislav Kaloperović je otišao, Zoran Miladinović vodio ekipu do januara, a 12. januara 1977. na klupu je seo Ante Mladinić. Dovoljno samo da se ekipa u ligi stabilizuje i završi na četvrtom mestu na tabeli.
Usledilo je leto sa samo jednim transferom, doveden je Jović, ali su se iz vojske vratili Pejović, Golac i Momčilo Vukotić, a Ante Mladinić napravio je ekipu koja je bila vrlo ubedljiva.
Izgubljene su dve utakmice u 34 kola, Crvena zvezda pobeđena dva puta (3:1 i 3:2), Dinamo u Zagrebu (2:0) i Beogradu (5:0), Hajduk u Splitu (2:1), a četiri kola pre kraja bilo je jasno ko je šampion.
Sve utakmice u prvenstvu te sezone odigrali su Petar Borota, Nenad Stojković, Nikica Klinčarski i Momčilo Vukotić, 32 Aleksandar Trifunović, standardni su bili i Đurović, Hatunić, Zavišić, Boško Đorđević, Jović, proleće je u crno-belom dresu proveo i najbolji jugoslovenski strelac svih vremena Slobodan Santrač.
U poslednjem kolu u Humskoj je gostovala ekipa Sarajeva, utakmica (0:0) nije za pamćenje, ali atmosfera jeste. Prepune tribine, parni valjak na atletskoj stazi i veliko slavlje velikog tima.
Zvanični sajt FK Partizan
