U javnosti je stvorena percepcija da je Partizan rezultatski podbacio u prvenstvu. Ovo je tekst koji činjenično dokazuje suprotno…
Partizan je u prvenstvenoj sezoni 2020/21 odigrao 38 utakmica u kojima je zabeležio bilans 31-2-5, sa gol razlikom 95:20 (+75) i sa 95 osvojenih bodova (od ukupno 114 mogućih).
S obzirom da je Partizan u drugom delu jesenje polusezone, a onda i tokom prolećne polusezone svojim pobedonosnim serijama – prvom sve do večitog derbija u komšiluku, a drugom nakon derbija pa sve do poslednjeg kola i gostovanja u Lučanima – iz kola u kola „samo“ povećavao svoju bodovnu prednost nad ostalim ekipama (pre svega nad Vojvodinom i Čukaričkim, koji su takođe izborili učešće u Evropi naredne sezone), ali nije i smanjivao svoj jesenji bodovni zaostatak za večitim rivalom, to je izazvalo, potpuno neopravdano, svrstavanje ove prvenstvene sezone crno-belihu isti koš sa prethodne tri sezone, kada Partizan takođe nije osvajao titule. Hajde da vidimo i uporedimo „suve“ brojeve kada su u pitanju 10 poslednjih sezona, uz posebno apostrofiranje bodova koji nisu osvojeni, koji su kroz poraze i remije ispušteni sa bodovnog salda crno-belih:
2020/21, 38 utakmica, bilans 31-2-5 (izgubljeno 19 bodova)
2019/20, 30 utakmica, bilans 20-4-6 (izgubljeno 26 bodova)
2018/19, 37 utakmica, bilans 20-9-8 (izgubljena 42 boda)
2017/18, 37 utakmica, bilans 23-8-6 (izgubljena 34 boda)
2016/17, 37 utakmica, bilans 30-4-3 (izgubljeno 17 bodova) – TITULA
2015/16, 37 utakmica, bilans 20-7-10 (izgubljena 44boda)
2014/15, 30 utakmica, bilans 21-8-1 (izgubljeno 19 bodova) – TITULA
2013/14, 30 utakmica, bilans 22-5-3 (izgubljeno 19 bodova)
2012/13, 30 utakmica, bilans 23-4-3 (izgubljeno 17 bodova) – TITULA
2011/12, 30 utakmica, bilans 26-2-2 (izgubljeno 10 bodova) – TITULA
Partizan je u utorak, bez ikakve dileme, podbacio u Lučanima i razočarao ali i zabrinuo svoje navijače pred finale kupa koje nas očekuje 25. maja. Međutim, da se to neprijatno iznenađenje nije desilo u Lučanima, da je utakmica dobijena kao što je to svako očekivao – Partizan bi u tom slučaju izgubio u celoj sezoni manje bodova (bilo bi ih samo 16 umesto 19) nego u bilo kojoj sezoni od 2012/13 naovamo, iako su njih tri (2012/13, 2014/15 i nezaboravna 2016/17) bile ŠAMPIONSKE? Pritom je ove sezone odigrano više prvenstvenih utakmica (38) nego u bilo kojoj sezoni pre nje, dakle “rezervoar za prosipanje bodova” je bio veći nego ikada pre!
Ubeđeni smo da će mnogi koji čitaju ovaj tekst sada biti iznenađeni i začuđeni iznetim poređenjima. Verujte, podaci su tačni, nismo nigde pogrešili.
Treba podsetiti da je ekipu ove sezone u prvih šest kola sa klupe vodio Savo Milošević i u tom periodu je Partizan izgubio već 6 bodova (imao je bilans 4-0-2). Nakon toga je trenersku palicu preuzeo Aleksandar Stanojević, koji je do kraja šampionata, u preostale 32 utakmice, izgubio ukupno samo 13 bodova (ostvario je bilans 27-2-3).Naš sadašnji trener je inače odigrao jako bitnu ulogu i u rekordnoj prvenstvenoj sezoni 2011/12 koja je gore takođe pomenuta, koja je naravno takođe bila šampionska (izgubljeno samo 10 bodova u 30 kola), a u čijem je jesenjem delu trenerska palica pripadala upravo Aleksandru Stanojeviću koji je te jeseni zabeležio bilans od 14-0-1, sa kojim je Crvenoj zvezdi te jeseni toliko puno odmakao (Partizan je bio na “+10”) da je Avramu Grantu, njegovom nasledniku na klupi, posao do osvajanja titule tokom prolećne polusezone bio znatno olakšan.
Vratimo se na ovu sezonu: Šta je to Partizan trebalo još da uradi u ovom prvenstvu, pa da ne bude javne percepcije o nekakvom rezultatskom podbačaju crno-belih? Ko razuman i realan (mada pravi navijač teško da može biti potpuno realan), a ko voli crno-bele, može da negoduje ako se u domaćoj ligi, uz brojne manjkavosti koje je karakterišu, od 114 bodova osvoji njih čak 95?!?
Da li je Partizanu bilo ko poklonio neki od 95 osvojenih bodova?
Da li je Partizan bilo kome poklonio neki od samo 19 neosvojenih bodova (u Novom Pazaru, Novom Sadu, Milanovcu, Nišu, u derbijima i naposletku u Lučanima)? Pričamo o svesnom darivanju nekom rivalu, ne o nehotičnim greškama odbrane ili individualnog igrača…
Da li je Partizan jednog jedinog trenutka interesovalo ko će ispasti iz ovakve jedne lige, a ko ne? Nije ga interesovalo, potpuno mu je bilo svejedno i to je jasno pokazao u svakoj od 38 odigranih prvenstvenih utakmica.Koliko klubova u ligi, i to onih malobrojnih koji nisu bili direktno ugroženi i u borbi za opstanak (niti glomaznije lige, niti veći broj „davljenika“ nismo imali, jedan totalni apsurd!), to još može za sebe da kaže, a da ne pocrveni? Malo je klubova ispalo iz ovakve jedne lige, malo i premalo…
Ekipa Partizana i njen stručni štab su svoj posao, ono što je do njih, odradili u ovom prvenstvu, sve ukupno posmatrano, na jedan impresivan način. Od 31 ostvarene pobede postoje možda samo njih 3-4 koje su ostvarene “na mišiće” i uz pomoć izvesne doze sportske sreće. Sve ostale su slavljene na ubedljiv način – uglavnom i sa igračkog i sa rezultatskog aspekta. U oba remija (u Gornjem Milanovcu i u derbiju kod kuće) je Partizan bio bolji rival, dugo imao vođstvo i na kraju “prosuo” po dva boda. Pet poraza? Pa setimo se ona tri u jesenjoj polusezoni (u Novom Pazaru, Novom Sadui u Nišu), pa ne zna se koji od njih je bio nepotrebniji i manje zaslužen, čak i kad je Partizan bio samo prosečan (kao što je to bio slučaj recimo u Nišu)! Jedino dva poslednja neuspeha, oba prolećna (poraz u derbiju u komšiluku i poraz u Lučanima), svrstavamo u zaslužene – prvi zbog nedopustivo lošeg izdanja ekipe u drugom poluvremenu, čime je poništeno sve ono dobro što je rađeno u prvom poluvremenu, a što nije valorizovano u do tog trenutka apsolutno zasluženu rezultatsku prednost, a drugi zbog sveobuhvatno loših 90+ minuta.
To što je Partizan sa ovakvim jednim bodovnim i generalno igračkim učinkom ostao bez šampionske titule u Srbiji (i to daleko pre kraja ovog šampionata!) – to govori mnogo toga negativnog, ali ne o Partizanu već o samom šampionatu, a vala i o šampionu.
U kojoj to još evropskoj ligi imate da zvanični šampion u čitavoj sezoni, u jednoj od najglomaznijih domaćih liga koje postoje na kontinentu, izgubi samo 2 ili 4 boda (mimo derbija i sa derbijem) u trenucima kada se takmiči? Stvar postaje još frapantnija ako se pitanje “proširi” na četiri poslednje sezone: Gde to ima da neko pobedi u 125 od 142 prvenstvene utakmice u četiri sezone (ako računate večite derbije), odnosno ako to učini čak 122 puta u 132 meča (ako se izuzmu večiti derbiji)? Zašto se uporno izbegava javna konstatacija da je u ovakvoj ligi za četiri sezone moguće osvojiti više titula (5) nego što ima sezona (4)? Zar nije i to “svetski rekord svih vremena”? Čemu medijska snishodljivost u iznošenju ovakvog „sjajnog“ podatka? Koji i kakvi fudbalski kapaciteti su potrebni da se neko uspešno suprotstavi ovakvim pojavama? Postoje li uopšte takvi fudbalski kapaciteti – makar u Mančesteru, Londonu, Madridu, Minhenu, Parizu ili Milanu, ako ih već nema na Balkanskom poluostrvu? Milion je pitanja koja se zdravologički postavljaju, koja se tiču četiri poslednje fudbalske sezone u Srbiji, a koja su krenula da se nižu nakon prizora sa beogradskih ulica dana 21.05.2017, kada su navijačke proslave na ovim prostorima dobile jednu drugu, novu dimenziju, koja je kao takva do današnjih dana inspirativna za mnoge, pa i za one koji ne vole crno-bele boje…
Predstojeće finale Kupa Srbije 2020/21 ni na koji način neće za Partizan predstavljati „pokušaj da se spasi sezona“, kako mnogi pokušavaju da imputiraju crno-belima ovih dana i sedmica. Partizan već ima iza sebe jednu rezultatski VEOMA DOBRU sezonu u prvenstvu i nema on šta sebe da spašava od jednog blistavog bodovnog bilansa kojeg je ostvario, igrajući od 1. do 38. kola „na nož“, protiv svakog i svuda!
Svim igračima Partizana koji su nastupali za klub u prvenstvenoj sezoni 2020/21, kao i kompletnom stručnom štabu koji ih je vodio, upućujemo čestitke na rezultatima ostvarenim u prvenstvu. Želimo im da ovakvu jednu sezonu krunišu (a ne spasu!) osvajanjem Kupa Srbije, gde su takođe već ostvarili 4 pobede, od kojih su dve ostvarene na vrlo teškim i zahtevnim kup-gostovanjima u Gornjem Milanovcu i u Novom Sadu. Njihov protivnik u finalu je i po tom pitanju bio privilegovan – tokom trajanja celokupnog kup takmičenja ove sezone je stigao samo jednom da „prošeta“ par stotina metara do beogradske Banjice, neće ni u finalu morati da gostuje, ali neka sve to bude samo dodatni motiv za crno-bele da 25. maja ovu sezonu krunišu osvajanjem trofeja -još jednom (trećom) pobedom u gostima u kup takmičenju, ovaj put nad najvećim domaćim rivalom.
