Nedavno je osvanula vest da će dugogodišnji kapiten Partizana, Novica Veličković završiti svoju igračku karijeru.
Legenda crno-beli će u oktobru napuniti 35 godina, ali to neće biti njegov oproštaj od Humske, pošto će postati generalni direktor kluba.
Ipak, da se vratimo na sam početak kada je počela njegova ljubav prema crno-belom dresu.
Novica je rođen u Zemunu 5. okotbra 1986. godine, a u košarku se zaljubio u lokalnom klubu karakterisičnog imena KK Drvomarket.
Njegov talenat je od samog početka bio primećen i već od 13. godine igra za juniore KK Zemun, a presudan trenutak ne samo za njegovu karijeru već i za život dogodio se par godina kasnije.
Te sada već davne 2001. godine, Novica je prešao reku Savu i uputio se na drugi kraj Beograda u poznato košarkaško zdanje “Hala Pionir”. To su bili njegovi prvi dani kao košarkaša Partizana.
Put do startne postave nije bio lak, ispred njega se nalazio jedan Nenad Krstić, ali se ubrzo otvorila šansa za mladog Zemunca. Krle je 2004. godine otišao u Ameriku, a Novica je imao sreću da je tadašnji naslednik Krstića Dejan Borovnjak doživeo povredu, posle čega je zauzeo mesto, koje nikada više nije ispustio.
Svoj debi u seniorskom timu Partizana zabeležio je u sezoni 2004/05, a u Evroligi novembra 2005. godine protiv francuskog Orteza. Sa 22 godine Novica je proglašen za “Zvezdu u usponu” Evrolige, a intersantno je da je on jedini igrač sa tom nagradom, koji nikada nije izašao na NBA draft.
Sledeća stepenica za Veličkovića nije mogla da bude već, Madrid. Kao uvertira pred dolazak u redove slavnog Reala, Novica je sa reprezentacijom Srbije došao srebrne medalje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj te 2009. godine.
Ipak, karte se nisu dobro otvorile za mladog srpskog košarkaša. Povrede su ubile nadu u blistavu karijeru da bi potom 2012. godine raskinuo ugovor sa “kraljevskim klubom”. Već tada je Novica bio otpisan kao propali talenat sa tek 26 godina, ali on sa time nije hteo da se pomiri.
Tada dolazi u malu beogradsku ekipu Mega Vizuru, koja mu je bila mesto na kome je oživeo svoju karijeru. Samo godinu dana kasnije odlazi u ekipu Brosea, gde ga povrede ponovo nisu zaobišle, zbog čega posle samo jedne sezone ponovo raskida ugovor i vraća se u Megu.
Novica je u svom drugom mandatu u Megi bio jedan od mentora nadamo se budućem MVP NBA lige, Nikoli Jokiću, koji je počeo da gradi svoju karijeru baš u ekipi Mege. Ubrzo Novica odlazi u Trabzonspor gde ostaje do marta 2016. godine, kada se vraća u svoj Partizan
– Dete sam iz ovog grada i meni je bila uvek želja da se vratim u Partizan, tu sam. Ponosan sam na to. Svoj sam na svome. Neko kaže – j..ga, mogao je više. Slažem se, moglo je sigurno. Ali neke stvari čovek ne može da predvidi. Da sam znao seo bih, ne bih pao. I danas igram košarku sa emocijom. Doživljavam košarkaške stvari sa velikom željom – govorio je tada Novica Veličković.
Od tog trenutka je postao kapiten i ostao je to do samo kraja. I pored toga što je veoma često bio na udaru navijača velikog rivala Crvene zvezde, veliki deo njih će za njega uvek imati iskreno poštovanje.
Malo je igrača koji mogu da steknu takav status kod navijača ljutog protivnika, ali Novica je bio baš jedan od njih. Za njega su bile bitne tri stvari u životu, košarkaška lopta, prepun “Pionir” i Partizan.
Izvorni članak: Objektiv
