Nekadašnji prvotimac Partizana i povremeni reprezentativac o aktuelnom trenutku crno-belih, problematici deficitarne pozicije u Srba, kao i stanju državnog tima
Pokušavalo se talentima iz škole (Aleksandar Lazevski, Rajko Brežančić, Stefan Aškovski, Nemanja Petrović, Miroslav Bogosavac, Zlatan Šehović), plaćanjem obeštećenja za igrače sa strane (Nikola Leković, Aleksandar Subić, Nemanja G. Miletić), dovođeni su oni šampionskih znamenja u mlađim kategorijama (Slobodan Urošević, Nemanja Antonov), pa i stranci (Džozef Kizito i Mohamed el Monir).
Poblem je ostao.
Hroničan je. Oličen u saznanju da Partizan godinama ne uspeva da pronađe levog beka kakvi su nekad bili Marko Lomić, Vladimir Volkov ili Ivan Obradović iz prvog mandata. Možda će posle zimskih priprema nekadašnji reprezentativac zacementirati mesto uz aut-liniju, međutim, ostaje kao poražavajući podatak da su crno-beli lutali u traganju za fudbalerom sposobnim da donosi kvalitativnu prednost.
Marko Lomić je bio takav.
Saznanje da je na 88 utakmica zaslužan za okruglo 30 golova (24 nameštena, šest postignutih) – što je više čak i od napadača kakvi su Vladimir Jovančić, Eduardo Pašeko, Nemanja Kojić, Predrag Luka, Filip Malbašić, Abubakar Oumaru, Teofilus Solomon, Đorđe Ivanović – daju mu legitimitet da govori o „tabu temi“.
Bez uvijanja: zašto su od osnivanja Superlige (2006) prošla samo trojica?
„Problem nije samo Partizanov“, uverava Lomić u intervjuu za Mozzart Sport. „U Evropi nema vrhunskih levih bekova, a kamoli na ovim prostorima. Najporaznije je što kvalitetnog, sposobnog da pravi razliku, ne vidim u bliskoj budućnosti na teritoriji Srbije“.
Po definiciji, bek nije samo bek, već i krilo, karakterišu ga pojavljivanje u napadu, neprestano ponavljanje, tačan centaršut, brza, prizemna lopta?
„Sve to nedostaje ne samo našem, već u regionalnom, čak svetskom fudbalu. Navedite mi jednog našeg beka koji poseduje sve pobrojane karakteristike, osim Aleksandra Kolarova. To može Ivan Obradović, ali se nije potvrdio. Razumem ga, dugo nije igrao, često je bio povređen, vremenom će se vratiti na stari nivo“..jpg)
Marko Lomić (© Star sport)
Vladimir Volkov je jednom prilikom rekao da su mu u Partizanu zamerali ako za poluvreme ne centrira bar deset puta, pod obrazloženjem da će makar jednom stvoriti zicer napadačima?
„Takoooo je. I ja sam većinu vremena tokom oba mandata u Humskoj provodio na protivnikovoj polovini. Jedini zadatak bio je da primim loptu i centriram. Ako ne znam, govorili su mi: ’Vraćaj se za Čačak’.“
Šta je sve obaveza levog beka?
„Prvo, da zatvori prolaze svom golu. Drugo da se, kad mu se ukaže prostor, pridoda napadu, centrira ka ofanzivcima. Prosto! Najprostije je igrati beka. Ko ima malo fudbalske inteligencije i donekle tehnike, lagano će isplivati. Nažalost, toga ovde još nema, ne znam ni kad će biti. Mada, gledao sam Partizanovu decu, čini mi se da ima nekoliko talenata vrednih pažnje. Možda bi trebalo zapamtiti ime Relje Premovića“.
Na bočnim pozicijama u odbrani muče se i Partizan i Zvezda. Godinama. Zašto?
„Ni jedni, ni drugi nemaju pravog beka. Da me pitaš zašto je tako, rekao bih da struka mora da se posveti sve očiglednijem problemu. Ako ne zna da centrira, ostavi ga posle treninga da ubaci 100 puta loptu u šesnaesterac. Naučiće. To može da se nadogradi. Kad sam prvi put došao u Humsku, Vladimir Vermezović je slao sve moje saigrače u svlačionicu, meni posle treninga govorio: ’Konju, centriraj’. I to nije uvreda, nego potreba. Isto tako Ješić, Reber, Stanojević. Mislim u sebi, ’ako ne znaš, ostani’. S tom razlikom što sam ja voleo da centriram. Lepše mi je bilo da namestim, nego postignem gol. Time bi trebalo da se bave stručnjaci u mlađim kategorijama. Centaršut nije urođen. Uči se“.
Nije sve ni do tehnike?
„Da bi igrao fudbal na vrhunskom nivou, moraš da budeš maksimalno spreman. Ne možeš da budeš učesnik Lige šampiona sa potrošnjom kiseonika od 58 procenata. Gledam takve, odrade sprint, potrebna im kola Hitne pomoći da ih vrate na svoju polovinu…“
Ranije je bilo suprotno, kao država smo prozvodili bekove najviše klase, što potvrđuju primeri Branislava Ivanovića i Aleksandra Kolarova, dokazanih u Premijer ligi. Kako smo od toga odustali?
„Takvi igrači nastali su kao logična posledica vremena u kome smo odrastali. Dok smo bili deca, po ceo dan smo napolju trčali za loptom. Sad se klinci samo zaj… Niko se ne bavi sportom. Ranije ti drugari kucaju na vrata, ćale te pusti napolje, vratiš se u kuću samo da jedeš i opet jurcaš na fudbal. E tako se postaje igrač. Danas, kompjuter, soni, Jutjub… Nedavno je jedan lekar objasnio kako su deca pre de10-15 godina ostvarivala 12.000 pokreta više na dnevnom nivou u poređenju sa današnjim vremenom. Kako u takvim okolnostima da napraviš dobrog igrača? Deca uglavnom sede i ’vise’ na društvenim mrežama. Imam i ja dvojicu sinova, prirodno je da ih pustim u virtuelni svet da bi pratili svoju generaciju, ali se trudim da su što više po parkovima, na teniskim ili fudbaskim terenima. Obojica su u Partizanu, treniraju atletiku“
Intervju preuzet sa portala Mozzart sport
