ODLAZAK u inostranstvo sa tek napunjenom 21 godinom, svetla najveće pozornice uperena u njega. Povreda ukrštenih ligamenata, jedna od najtežih u fudbalu, pa borba za puko preživljavanje i plaćanje računa. Svetlo u tunelu u Mehelenu, zatim i nova identična povreda druge noge u Anderlehtu i povratak na nulu.
O karijeri Ivana Obradovića u inostranstvu dugoj 11 godina mogao bi scenario za film da se napiše, za svaki žanr. Rolerkoster momka iz Obrenovca je trenutno u mirnoj fazi u Partizanu, klubu odakle je i krenuo leta 2009. na putovanje, čiji rasplet nije mogao ni da sanja.
– U avgustu 2009. potpisao sam ugovor sa Saragosom, pa sam odigrao protiv Žiline, asistirao Dijari i po povratku u Beograd u petak ujutro sam odmah krenuo za Španiju i u nedelju debitovao.
Dečački snovi su počeli da se ostvaruju, kao u bajci.
– Prva godina je prošla u adaptaciji. Već naredne sam bolje poznavao jezik, našao društvo. Mnogo sam naučio u Španiji. Kada sam stigao, znao sam samo za grilovanu piletinu, tek onda sam video čega sve ima. Tamo sam prvi put u životu popio kafu.
Tokom igranja u Primeri Obradović je razvijao i svoju veliku pasiju.
– Volim da menjam dresove, uskoro će cela soba u Obrenovcu biti puna. Razmenio sam dres sa Mesijem u poluvremenu jedne utakmice, a tu su i dresovi Roberta Karlosa, Kasiljasa, pehari, kopačke. Trenutno imam stotinak dresova u toj trofejnoj sobi. Ponosan sam na karijeru, za mene je to privilegija. Jedino što bih menjao su povrede, da više uživam u fudbalu.
Priča o noćnoj mori svakog fudbalera kreće već u Saragosi.
– Od 23. do 27. godine stradali su mi ukršteni ligamenti na obe noge. I onda si stalno u zaostatku, juriš za drugima. Nisam izvukao 100 odsto, nisam mogao, ali kad se osvrnem, ne žalim previše, znam koliko bi momaka volelo da bude na mom mestu.
Posle oporavka u Španiji otvaraju se vrata nove stanice u karijeri.
– Lane Jovanović me pozvao u Mehelen da me vide. Posle tri utakmice sam ostao, došao je i Sale Janković za trenera, konačno je sve bilo kako treba. A prethodno sam prvi put u životu bio u situaciji da me niko neće. Tražio sam klub, bukvalno za stan i hranu, samo da preguram mesec. Prihvatio sam realnost, psihički dobro podnosio. Bio sam na probi sa Viteseom u Dubaiju, pa me zvao Varegem, oni mi ponude neke sramne uslove. Ponizili su me i treneru sam rekao da te uslove ponudi svom sinu.
Tokom perioda u Belgiji, sreća je imala ograničen rok trajanja.
– U Mehelenu sam odigrao 43 od 44 utakmice, cele. U Anderlehtu je krenulo sjajno, ali u 17. ili 18. kolu jedan igrač nije uspeo da me preskoči i padne mi na koleno. Bolelo je mnogo. Ludo, turbulentno, to sam ja. Naučio sam da živim sa tim. Posle četiri godine u Anderlehtu sam se mnogo istrošio. Imao sam problema sa menadžerom, oko transakcija koje su išle preko njega. Mnogo je stresno bilo.
Na kraju pečalbarske priče, usledila je i “najtanja” epizoda.
– Prihvatio sam ponudu Legije, Vuković je bio trener. Tada je ispao problem u Španiji oko nameštene utakmice iz 2011. Morao sam da idem na završno suđenje u septembru. Kasnio sam u odnosu na tim, nisam bio psihički spreman. Prebacili su me u B tim, a očekivao sam da ću posle rešenih problema dobiti priliku. Jednostavno, nije kliknulo sa Legijom iako se zbog tri, četiri meča na klupi vodi da sam uzeo titulu – završio je Obradović.
STARIJI SIN – SAMO U PARTIZAN
ISKREN je Obradović kada se pomene “otezanje” prilikom povratka u Partizan.
– Bilo je kontakata ranije, kada je došao Sale zvali su me ponovo. Pristup mi se u prvi mah nije svideo, a stariji sin mi je rekao – samo Partizan! U drugom pokušaju su mislili da ja jedva čekam, tek u trećem smo našli zajednički jezik. Kad sam zdrav davaću maksimum. Željan sam fudbala, znam i osećam da mogu.
Tekst preuzet sa portala Novosti. rs
