„Šlag” na priču o nadimcima su braća Bajbek: pravi – Žan Kristof nije u srodstvu s Perom Lubinom, zaduženim za Partizanovu bezbednost, ali… Rod su, u crno-beloj turskoj epizodi, „postali” snagom i gabaritom!
Prvi zvaničan gol za Partizan postigao je Conja. Parnim valjkom ga načinili Štef, Čik, Plava čigra… Ton igri crno-belih beba, na putu ka najvećem uspehu, davali Zaza i Poslovođa. Poviše Autokomande gledao se atomski fudbal kad su šefovali Biće i Julka. Pečat moćnog kluba udario rukovodeći triling Ćure – Zeka – Đavo.
U legendu se, prerano, preselio Čava. Za igračke karijere besmrtan postao Buljavi. „Jao” onom koga bi u mašinu uhvatio Uške, ili se na njega, ne dao mu Bog, naklatio Vojvoda.
Golove u večitom derbiju, između ostalih, postigli su Tarzan i Pecaljka. Da kroz odbranu ne proleti ni mušica brinuli drugari iz kraja Bata i Krlja. Ne tako davno, sve u „Zemunelu” pod konac držali Džin, Gavran i Vidžge. Među promašenim investicijama krunu stekli Maradona iz Tunisa i bugarski Bebeto.
A, sad?
U „lepezi” crno-belih nadimaka, svedoci smo (i) na priprema u Turskoj, dva su već zaslužila neprolaznu vrednost: Lola i Zeka.
Fudbalofili pogađaju „na keca” – Milan Smiljanić i Miloš Jojić.
„More” ih je izvedeno iz imena: Neca – Nemanja Stevanović, Laki – Lazar Slavković i Lazar Pavlović, Sale – Aleksandar Lutovac i Saša Zdjelar, Sveta – Svetozar Marković, Fića – Filip Holender, Strale – Strahinja Pandurović, Baki – Branko Vukašinović…
Još više s korenom iz prezimena: Stojke – Vladimir Stojković, Žile – Marko Živković, Miljko – Aleksandar Miljković, Vujke – Igor Vujačić, Purke – Aleksa Purić, Ostoja – Bojan Ostojić, Breža – Rajko Brežančić, Šćeka – Aleksandar Šćekić, Lakča – Nikola Lakčević, Asa – Takuma Asano (Japanac, doduše, voli da bude i Jaguar), Markec – Lazar Marković, Jovke – Nemanja Jović, Štula – Nikola Štulić, Duki – Igor Duljaj, Jovša – Nemanja Jovšić…
Ima ih, čak, bez nadimaka: Maki (Banjak), Suma (Ivica Iliev ga, inače, često zove Genije), Vlahović (Vanja), Baždar (Samed)…
Zatišje… pred buru!
Nemanja Stevanović je zbog „frizure” i – Ćelavi, Bibars Natho, apropo umeća, Tatko. Ivan Obradović je, odmalena, Gari, Žan Kristof Bajbek, shodno inicijalima (sa engleskog), Džej Si.
Dva juniora su brzopotezno „stekla slavu”: Mihajla Petkovića, rodom iz Ćićevca, svi zovu Ćićko, Marka Milovanovića, zbog očeve sportske karijere, Bokser.
Aleksandar Stanojević je najčešće – Šef, portparolka Biljana Obradović, iz milošte, Bidži.
Potpredsednik Vladimir Vuletić je, inicirano akademskom titulom, Profesor (predaje rimsko pravo), član uprave Svetomir Tanasković, u poslovno-sportskom svetu, poznat je isključivo kao Keta.
Interesantni su i Todorovići – Zoran, iz Partizanove agencije, svima je drag kao Zoka Poka, Miroslav, majstor fotografije, uz osnovno Toša poseduje i – Uča (dugo bio i nastavnik).
„Šlag” na priču o nadimcima su braća Bajbek: pravi – Žan Kristof nije u srodstvu s Perom Lubinom, zaduženim za Partizanovu bezbednost, ali… Rod su, u crno-beloj turskoj epizodi, „postali” snagom i gabaritom!
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
