Samo dvanaest sati po povratku iz Podgorice, crno-beli ponovo bili u avionu, sutra u Parizu nastavljaju Evrokup
Avion iz Podgorice je sleteo u 16,20. Košarkaši Partizana na stadion u Humskoj stigli su oko 17 časova. Tu ih je već čekala spremna nova garnitura opreme koju su pokupili, a onu iz Podgorice ostavili…
Ali pre nego što su nastavili kućama imali su još jednu obavezu. Onu koja im je ove sezone skoro postala svakodnevnica – testiranje na koronavirus.
Danas, i pre prvih petlova ponovo će biti u Humskoj. Pa na aerodromu… Oko deset časova trebalo bi da budu u Parizu…
Toliko je ubitačan ritam košarkaša Partizana.
A sve to ne olakšava činjenica da su pre svega toga u Podgorici izgubili. Iako su više od 30 minuta bili u igri, uspeli da se vrate i iz minus deset, ali ne i da okrenu. A posledica svega toga – skoro pa izgubljena trka za mestom u plej-ofu…
Odmah posle utakmice Saša Filipovski trener Partizana, šanse svog tima opisao je rečima:
– Matematika je matematika, a život život…
Ali, da li je u tom “stvarnom” životu, od trenutka kada je došao u Partizan, a posebno jer je krenuo sa pet pobeda, mislio da će biti tako teško, pitali smo trenera crno-belih.
– Nisam puno razmišljao o tome – priznao je…
Jer…
– Znao sam da me čeka izazov. Nigde se na polusezoni ne menja, a da je sve super. Već gde su izazovi. Ali, prihvatio sam taj izazov. Došao sam u zemlju košarke, u klub sa velikom tradicijom. Nisam očekivao da će biti lako. Volim da radim, verujem u rad. Borimo se. Dajem sve od sebe. Imam odličan štab, koji pomaže na svakom koraku. Igrači daju svoj maksimum.
Zastao je, pa dodao kako zna da su očekivanja velika. Ali…
– Jedno su očekivanja, drugo je realno stanje. I putovanja nisu laka. Verovati u rad, a biti više u vazduhu nego na zemlji je isto druga stvar. Ne možemo da treniramo u avionu. Niti je jednostavno organizovati putovanje tako da ima i dovoljno vremena za rad…
Kako je rekao Filipovski, u odnosu na sve okolnosti ceo tim pruža svoj maksimum. To je pokušao da uradi i protiv Budućnosti. Dan kasnije, kako mu izgleda ta utakmica, pitali smo. Šta je to nedostajalo? Tako malo…
Filipovski kaže…
– Nedostajale su te lopte koje smo promašili ispod koša. Bilo je mnogo tih lopti koje su se kotrljale po obruču i jednostavno nisu prešle granicu. Već izašle iz obruča. Sigurno je bilo 12 poena koje nismo dali.
Sa druge strane…
– Ivanović je bio vrlo raspoložen. Odigrao je možda i najbolju utakmicu u sezonu. Pogađao je iz svlačionice. Dosta njihovih pojedinaca smo zaustavili. Recimo, Kobsa, njihove šutere, pa i Edžima koji je završio bez poena. Ali, uvek bude iznenađenje. Utakmica je živa stvar, pa moraš da se prilagođavaš.
Najjednostavnija analiza glasila bi…
– Ivanović je imao odlično veče. Pogađao je teške šuteve. A mi smo promašili previše zicera – kaže Filipovski.
I toliko o Budućnosti. Crno-beli su morali brzo da arhiviraju taj meč. Jer ih već sutra čeka novi. Dosta važan. Zbog toga su već u Podgorici počeli da se pripremaju za Pariz.
– Praktično nismo ni spavali. Odmah smo analizirali, gledali i pripremali skauting i taktiku. Već smo imali i sastanak, samo 12 sati po povratku iz Podgorice putujemo za Pariz. Vremena je samo za tuširanje, regeneraciju i putovanje – slikovito je objasnio Filipovski.
Tekst:Sportski žurnal
