Reflektori sijaju širom Srbije, ali lopta i dalje tandrče po superligaškim terenima. Teško da fudbal u takvim uslovima može da bude dobar, ali ono što smo danas gledali u Surdulici ispod je svakog nivoa. Međutim, za Partizan najbitnije, golovi Sejdube Sume i Zorana Tošića, oba sa penala, bili su dovoljni za pobedu od 2:0 na gostovanju kod Radnika u 13. kolu Superlige.
Neko će reći da su crno-beli time napravili lepu uvertiru pred gostovanje kod Skenderbega u četvrtom kolu Lige Evrope, ali igra izabranika Miroslava Đukića jednostavno ne dozvoljava nikakve posebne komplimente. Cilj je ostvaren – a rezultat je ipak najbitniji – ali objektivno daleko je ovo bilo od igre koja uliva bilo kakvo samopouzdanje pred veliki izazov u Elbasanu.
Uostalom, Radnik je bio taj koji je većim delom utakmice napadao, dok su se gosti iz Beograda uglavnom branili i čekali prostor da u ofanzivu krenu iz kontre. Da je u pitanju neka evropska utakmica to bi bilo i razumljivo, ali Partizanov renome prosto zabranjuje takvu igru u duelu sa Radnikom.
Bilo kako, braniti se na katastrofalnom terenu u Surdulici nije bilo mnogo teško, mada će se u Radniku možda buniti zbog poništenog gola u prvom minutu drugog poluvremena. Utisak je ipak da je sudija Lazar Lukić iz Beograda (?!) bio u pravu kada je procenio da su posle greške Vladimira Stojkovića napadači domaćeg tima “na silu”, uz faul nad golmanom Partizana, umuvali loptu u mrežu.
Lukić je ispravno postupio i u 17. minutu kada je svirao penal za crno-bele. Imali su tada gosti i sreće, jer je posle rikošeta u Radnikovom kaznenom prostoru lopta pala ispred Leandrea Tavambe. On je uradio ono što najbolje zna – zagradio se, a Aleksandar Tanasin se, shvativši da fizički duel sa Kameruncom teško može da dobije, naivno poslužio rukama. Nije to bilo jako povlačenje, ali pravila su jasna – ruke ne smeju da budu na protivičkom napadaču. Lukićje pokazao na kreč, a Sejduba Suma drugim prvenstvenim golom u sezoni doneo Beograđanima prednost.
Taj Sumin pogodak isekao je inicijalne napade Radnika, mada je možda i do toga što je iskusni Milan Purović, koji je još pre toga imao dve vrlo dobre šanse, zbog povrede morao da već u 14. minutu ustupi mesto Ivanu Markoviću.
Međutim, taj Sumin pogodak nije, kako se moglo očekivati, uticao na igru Partizana. Umesto da krenu opuštenije u ofanzivu, crno-beli su ostali ukopani na svojoj polovini terena. Do kraja poluvremena samo jedna dobra akcija Danila Pantića i Petra Đuričkovića, koja je za posledicu imala udarac Nemanje G. Miletića i odbranu Ognjena Čančarevića. U drugom poluvremenu još i stativa posle oklevanja Čančarevića da ispuca loptu. Napucao je Sumu, pa je Partizan umalo i drugi put postigao gol ni iz čega.
Radnik je i u nastavku bio agilnijii, dok je imao snage, ali najbolju šansu nije u 66. minutu iskoristio Bratislav Pejčić. U 82. minutu priliku je imao i Ivan Marković, ali je Tanasinovcentaršut, iako je bio sam kao duh, očajno zahvatio glavom i promašio gol za nekoliko metara.
Što se tiče crno-belih, jedina dobra stvar iz tog drugog dela igre je povratak Zorana Tošićaposle tronedeljne pauze. Sve ostalo za zaborav. Ni taj kasni pogodak Zorana Tošića iz jedaesterca sviranog zbog očiglednog prekršaja Pejčića nad Partizanovim rezervistom Ognjem Ožegovićem ne može da zamaskira uopšteno loš utisak koji su crno-beli ostavili u Surdulici.
Protiv Skenderbega moraće to bolje. Mnogo bolje.
RADNIK – PARTIZAN 0:2 (0:1)
/Suma 18pen, Tošić 90pen/
Surdulica;
Stadion Radnika:
Sudija: Lazar Lukić (Resnik).
Radnik (4-2-3-1): Čančarević – Tanasin, Ivanović, Gojković (od 76’ Žakula), Mladenović – Pantelić, Mićić (od 83’ Mijić) – Keremeh, Pejčić, Radović – Purović (od 14’ Marković).
Partizan (4-4-2): Stojković – Vulićević, N. R. Miletić, Mitrović, N. G. Miletić – Đuričković (Od 61. Tošić), Jevtović, Everton, Pantić – Tavamba (od 88’ broj 51), Suma (od 77’ Ilić).
