Oda legendarnom navijaču Partizana, Miši Tumbasu – simbolu iskrene, nepatvorene ljubavi prema crno-belima. Sećanje koje traje
Autor: Volimpartizan.rs
Milion slika.
Milion priča.
Milion utakmica, osmeha, uzvika, dogodovština… Sve to ostaje iza jednog čoveka koji je voleo Partizan više nego bilo šta drugo na svetu – Miša Tumbas.
Od “odrpanca”, siromaha, zabrađenog, često neshvaćenog, neurednog… do pravog druga, iskrenog brata, navijača iz duše. Bio je sve ono što Grobari u suštini jesu – nepretenciozni, pravi, verni, svoji.
Ne, nije ga uzela bolest, ni starenje, ni tišina. Uzela ga je praznina – ona koja se stvorila kad su mu uzeli Partizan. Kad, zbog ludila oko korone, više nije mogao da šeta od Humske do Pionira, od Banjice do Voždovca, od Zemuna do Ade…
Navikao da beži od stvarnosti i da se “leči” na stadionu, u hali, pored bazena… Miša se gasio bez tog meleme. Njegov lek je bio Partizan – i kad su mu to oduzeli, nestajao je tiho, iz dana u dan.
Zato, dok bude svetla u Humskoj, neka jedno sija i za njega. Neka ga obeleži spomenik, ako ne u bronzi – onda u pričama, u pesmama, u svakom skandiranju koje poleti ka Jugu. Neka drži kesu u ruci i neka nas podseća šta znači voleti bezuslovno.
Jer Miša nije bio jedan od nas. On je bio svi mi.
On je bio srce Grobara.
On je bio Partizan.
Zato, ne zaboravite:
SVI SMO MI MIROSLAV GAJIĆ.
SVI SMO MI TUMBASI.
VOLIMPARTIZAN.RS
