Kao kada učenik trojkaš dođe među odlikaše, pa im objasni neke stvari
Vilijam Mozli je igrač kog lako možemo da zamislimo u Partizanu od pre 10 godina. To je ta želja, to je ta borba, krv koja struji kroz žile. Neprestano tako, nebitno da li je rezultat ovakav ili onakav. Partizan je očigledno upao u seriju slabijih igara u poslednje vreme, ali ako je išta dobro u celoj priči onda je to Mozli. On je verovatno jedina konstanta od početka sezone do danas.
Nije došao da bude nosilac, ali je kao učenik trojkaš koji je stigao među odlikaše uspeo da im pruži lekcije iz požrtvovanja i borbe. Za počekat – više nego dovoljno uz sve svoje mane koje poseduje. Vil Mozli je primer svojim saigračima kako treba da se bori za grb Partizana.
Sećamo se leta i priče kako stiže Artjom Parahovski da bude prvi centar. Svi su u tom momentu očekivali od Belorusa da bude noseći stub igre crno-belih, a Mozli se pominjao eto tek tako kao igrač koji treba da “zakrpi” u igri koliko može, uz Nikolu Jankovića.
Sada, polovinom novembra, Parahovski je bliži izlaznim vratima Partizana nego parketu iz mnogih znanih i neznanih razloga, a Mozli se profilisao kao prvi centar, igrač energije i poleta. Toliko se sve obrnulo. Za 180 stepeni.
.jpg)
Kao neko ko ima 30 godina, nema previše prostora za napredak. Sigurno ne očekuje da će iz Partizana u tim godinama otići u neku jaču ligu, neki veći klub. Stigao je iz Trsta, a osim zaljubljenika u Palakanestro mnogi nikada nisu ni čuli za ovog momka koga su i neke porodične tragedije značajno usporile u razvitku karijere.
Da će biti jako dobar za tim Andree Trinkijerija moglo se naslutiti još na prvom treningu u sezoni. O čoveka koga zovu “Ljudski lift” i koji je onako snažan ne očekujete širok bećarski osmeh i ovdašnju dobroćudnost, ali upravo je tako bilo. Kao da vam je drugar iz kraja, spreman na razgovor, neiskvaren. Nije moglo drugačije da se završi nego borbom do poslednje kapi krvi. I to i pruža. O kvalitetu i talent možemo da pričamo, ali pristup je za primer ostalim momcima koji nose crno-beli dres.
Nije najbolji igrač ekipe. Daleko od toga da je najtalentovaniji. Muči se ponekad da brani više centre od sebe, slobodna bacanja su mu izazov kao da su trojke, ali i pored svega on radi toliko dobrog po Partizan da je suvo blago ovog tima Andree Trinkijerija. Trenera koji ga je verovatno i skautirao i doveo iz italijanskog šampionata. Za to sve pohvale, posebno jer Mozli ne spade u plaćenije igrače tima.
Protiv Tofaša je imao najveći indeks korisnosti, kada je ekipa pala u poslednjih pet minuta protiv Tofaša igrao je skoro sam, zakucavao, udarao rampe, kidao odbranu, čak i dao onu neočekivanu trojku – i to sve na prilično velikoj razlici. Nije rekao “Dobro, 15 je razlike, izgubili smo”, nego je zapeo iz petnih žila i najviše zahvaljujući njemu su crno-beli ostali ispod razlike kojom su tukli Tofaš u prvom meču što može da bude važno.
Na tom susretu imao je devet poena, šest skokova, dve ukradene lopte i dve blokade. Nije to igrač koji će dati 20 ili više poena i na taj način ubiti protivnika, ali jeste neko ko će dići i saigrače i navijače na noge.
.jpg)
Još je zanimljivije videti njegov učinak protiv Venecije. To je bio susret u kom je cela ekipa bila monotona i klonula. Mozli je imao šest poena, sedam skokova, šest asistencija, tri ukradene lopte i jednu blokadu. Indeks 22, takođe i na tom susretu najkorisniji igrač ekipe. Pokretljivost pa čak i prekidanje protivničkih kontranapada se podrazumeva.
I radi mnogo toga što se ne vidi u brojkama.
Međutim…
Koliko god Mozli bio dobar, deluje da mu je potrebna pomoć na poziciji pet i videćemo da li će Partizan učiniti nešto tim povodom. Sam Mozli, ma koliko bio fantastičan, ipak ne može da iznese ovu sezonu do kraja, uz pomoć Jankovića. Posebno ne u Evrokupu, što se videlo u duelima sa fizički snažnim i pre svega visokim igračima Venecije i Tofaša koji mu prave problem u situacijama kada ne popiju rampu od Partizanove mambe. Videćemo kako će se crno-beli borti ispod koša protiv Crvene zvezde, i taj segment može da bude vrlo bitan na sutrašnjem večitom derbiju u kom će se Partizan i Crvena zvezda sastati po prvi put ove sezone.
Kakogod, Mozli ima lavlje srce i zato ne čudi što je među najvećim miljenicima navijača. Borba – to je Mozli. To je Partizanov DNK. I ne bi smetalo crno-belima da ostali isprate Mozlija u tom smislu u nastavku sezone.
Naprotiv.
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
