Peta Miloševićeva revolucija

Najteža dosad

Može da mu se spočita dvocifren bodovni zaostatak za Crvenom zvezdom, sam sebi je zamerio eliminaciju iz Lige Evrope u Hagu, izazvao negativne komentare javnosti burnim reakcijama na kontrolniim utakmicama u Antaliji, Dohi i Užicu, bilo je vrtenja glavom posle opaski o vrednosti Umara Sadika i Filipa Stevanovića, međutim, niko ne može da ospori kako je Savo Milošević sve kratkoročne ciljeve u Partizanu ostvario.

Stabilizovao je ekipu nasleđenu od Zorana Mirkovića u trenucima kad joj je visila ulaznica za UEFA takmičenja, osvojio Kup Srbije, plasirao u grupu Lige Evrope, promenio stil igre u skladu sa decenijskim zahtevom kluba da se igra na gol više. Samo, nije bio – šampion. Zato nikog ne bi trebalo da čudi što je trener crno-belih odmah po okončanju pretodnog najavio da ga u ovom prvenstvu najviše zanima titula. Makar po cenu ranog iskakanja iz međunarodnih šina.

Projekciju napada na trofej državnog prvaka trebalo bi posmatrati iz ugla Miloševićeve sposobnosti da menja i sebe i Partizan. Ako je za godinu predstavio drugačiji način igre i napravio zaokret u klupskoj politici u smislu neprihvatanja po svaku cenu početnih ponuda za igrače, onda Grobarima uliva optimizam rešenost da prekine dominaciju večitog rivala. Tri Savove revolucije u Humskoj 1 završene su uspešno, jedna je u procesu, a peta počinje u Kruševcu, utakmicom sa Napretkom (17.30, TV Arena sport 1).

Prvom značajnom promenom Miloševića smatra se odluka da sa margina prvog tima na veliku scenu vrati Miroslava VulićvićaBojana Ostojića i Zorana Tošića. Triling iskusnih imao je mizernu minutažu kod Bate MirkovićaOstojić čak nije bio ni u kombinaciji za ekipu, a novi trener ih je u proleće 2019. promovisao u startere pod obrazloženem da kad je Parni valjak u škripcu jedino logično je da ga pokrenu stariji igrači. Njima je prirodao i Đorđa Ivanovića i na prilično uverljiv način pridobio svlačionicu. Posledice su se očitale u osiguranom plasmanu u kvalifikacije za Ligu Evrope, a krunu premijernog mini-ciklusa predstavljao baš Ostojićev gol na Marakani, vredan Miloševićevog debitantskog pehara posle samo 13 utakmica u trenerskom poslu.

Za uspešno privođenje kraju minule sezone Savo Milošević je od čelnika dobio blanko poverenje da kreira tim po sopstvenom ukusu. Čim su se takmičarke obaveze završile najpravio je bolan i, ispostaviće se, koristan rez igračkog kadra. Iz ekipe je izbacio čak deset fudbalera, što je nezapamćena seča ne samo u Humskoj, već i srpskom fudbalu. Odrekao se Marka ValijenteaMuse NdžaijaGorana ZakarićaNemanje GMiletićaMiroslava VulićevićaNemanje NikolićaRadivoja BosićaDejana GeorgijevićaArmina Đerleka i Slobodana Uroševića. U slučaju poslednjeg se kasnije predomislio, opozvao, a Urošević izrastao u standardnog levog beka, potisnuvši iz tima planirano pojačanje u liku Rajka Brežančića.

Svesno odbacivanje čak devetorice igrača deo javnosti je protumačio kao veliki rizik stručnog štaba, dok je Milošević promene objasnio potrebom za osveženjem sastava i traganjem za bržim, eksplozivnijim igračima od zatačenih.

Usko skopčana s tim je i treća transformacija Partizana u poslednjih 18 meseci. Tiče se promene filozifije igre. Za razliku od perioda pod Miroslavom Đukićem i Zoranom Batom Mirkovićem, kad neke utakmice bukvalno nisu mogle da se gledaju od dosade, fudbal pod komandom Sava Miloševića je daleko sadržajniji. Golovi padaju na sve strane, daju se i primaju, a visok presing i pogoci iz tranzicionih napada postali su zaštitini znak. Angažmanom Umara Sadika, novom šansom Sejdubi Sumi (najpre vraćen sa pozajmice, potom umesto na krilo postavljen na mesto centralnog ofanzivnog veznog), velikim pojačanjem u liku Bibarsa Natha i učinkom Takume Asana crno-beli su dobili ubrzanje, svideli se Grobarima, plasirali se u Ligu Evrope, gde su estetski prikazali možda najlepša izdanja kluba u poslednjih deset godina. Uz veliki odjek u sportskoj javnosti.

Zimus nije bilo previše pomeranjak u kadru, nominalno nije ni ovog leta (pre početka sezone stigli samo štoperi Maki Banjak i Dušan Lalatović), ali jeste u samoj ekipi. Savo Milošević je izveo još jednu operaciju na koju bi se malo ko usudio. Promenio je golmana. Ne bilo kog, već najboljeg kog je Srbija imala u 21. veku. Prvi put u poslednjih 16 godina, Vladimir Stojković je rezerva, što od 2004. nije bio ni u Zemunu, ni u Crvenoj zvezdi, niti u Partizanova dva mandata. Počev od gostovanja Napretku prednost će dobiti mladi Aleksandar Popović, pod objašnjenjem Miloševića da je najlaške jedno mesto bonusa potrošiti na golmana. S tim da postoje i zagovornici ideje da je ova tiha revolucija fin način da se Vladimiru Stojkoviću saopšti kako nije neprikosnoven kao što je bio skoro dve decenije i da je vreme za drugačiju ulogu. Zbog imena, statusa i Stojkovićevih kvaliteta rizik je, čini se, još veći od svih koje je Milošević na sebe preuzeo dosad, ali isto tako valja imati na umu da su mu od marta 2019. do danas procene bile delotvorne.

Kako će se četvrta bitna promena Sava Miloševića odraziti na ekipu videće se u početnim kolima Superlige, a za danas popodne je zakazan početak pete revolucije trenera Partizana. Sve je to lepo: igra za aplauz publike, gotovo prijateljski odnos sa igračima, vanšablonske izjave za medije, ali nekadašnji golgeter mora da nauči da se takmiči. Upravo na to je stavljen akcenat tokom pripremnog perioda, s namerom da se stvori tim sposoban da pravi dugačke serije pobeda, spreman da pritisne najvećeg rivala, Crvenu zvezdu i, kako sam Milošević reče, aktivno se uključi u borbu za titulu.

Nije slučajno što je posle rastanka sa Milanom Đuričićem izabrao Savo Milošević da mu saradnik u stručnom štabu bude Radovan Ćurčić. Nekadašnjeg selektora mlade i A reprezentacije bije glas da je pronikao u srž defanzivnog fudbala i to je jedan od razloga zbog kojih je doveden, jer je lane Partizan primao nedopustivo veliki broj golova. Biće da je Savo rešen da prati matricu košarkaških trenera “napad dobija utakmice, odbrana osvaja titule” i napravi sistem koji će defanzivnom postavkom ulivati sugurnost ostatku tima.

Kako je lepo objasnio Bibarsa Natho “moramo da naučimo da pobeđujemo po 1:0”, tako će zadatak crno-belih u novoj sezoni biti da rešavaju male utakmice. Pogotovo u svetlu činjenice da je liga proširena i da će imati osam mečeva više nego lane. Samim tim, prostor za kikseve morali bi da svedu na minimum, jer se pokazalo da u Srbiji svako proklizavanje može da bude kobno. Niko u Humskoj to neće reći iskreno kao Izraelac, ali mečevi sa Crvenom zvezdom su neka vrsta opsesije za Partizan, potreba da se dobije derbi postala je maltene važnija od duela sa Čukaričkim, Voždovcem ili Mladosti. A svaki od tih susreta vredan je tri boda, što je na kraju krajeva pokazala upravo Crvena zvezda, u minuloj sezoni nije dala nijedan gol Partizanu, ali ga je ostavila 14 koraka iza.

Ako misli da napadne vrh tabele, Parni valjak ne sme da dozvoli luksuz da poput minule tri sezone zaostane dvocifreni broj bodova za večitm rivalom i zato je najavljen preobražaj iz ofanzivnog u kontorlisan fudbal, kako se ne bi desilo da se u okrobru ili novembru oprašta od titule. Od svih promena koje je dosad izveo u Partizanu, čini se da je ova najteža za Miloševića.

Utoliko što crno-beli u poslednje tri sezone nisu bili ni blizu ostvarenja Makra Nikolića, sposobnog da na putu na duploj kruni veže 36 mečeva bez poraza. I u prvenstvu ostvari 13 uzastopnih pobeda. Najveće dostignuće Miroslava Đukića bilo je šest, Zorana Mirkovića pet, a Sava Miloševića šest (četiri na kraju pretprošle i dve u uvod prošle sezone) vezanih trijumfa u Superligi. Ako stvarno hoće titulu mora daleko bolje.

Milošević je nagovestio da bi tokom prvenstva mogao da menja čak i formaciju (da proba 4-4-2), ali zasad nije menjao tim. Sa izuzetkom Strahinje Pavlovića svi su mu ostali na okupu, što karakteriše kao veliku prednost Partizana, uveren da je ekipa “nameštena” i upila sve zahteve. Nasuprot njemu je navijačka zabrinutost da li sastav koji je zaostao za Zvezdom 14 bodova može da napadne titulu. Osim ukoliko ne dovede još neko pojačanje u naredna dva meseca ili ako ne počne da igra kao u dahu, pobeđuje u nizu, makar po 1:0…

Samo tako se postaje šampion. A ove sezone je bitnije nego ikad za klub iz Humske. Ne samo što su prošle tri godine kako gleda u leđa večitom rivalu, već i usled saznanja da će narednog leta samo prvak Srbije imati lakši prolaz od grupne faze UEFA takmičenja. Čisto sumnjamo da bi učešće u eksperimentu zvanom Konferencijska liga zadovoljio apetite Sava Miloševića, igrača i rukovodilaca Partizana.

Kao što navijače više ne interesuje kakav je fubdal. Zanima ih samo titula.

NAPREDAK – PARTIZAN (17.30, TV ARENA SPORT)

Stadion Mladost

Bez prisustva gledalaca

Sudija: Danilo Grujić (Niš)

NAPREDAK (4-2-3-1): Živković – Stević, Mršić, Marinković, Đuković – Kostić, Rašković – Spremo, Markoski, Kočić – Oumaru.

PARTIZAN (4-2-3-1): Popović – Lutovac, Miletić, Ostojić, Urošević – Zdjelar, Natho – F. Stevanović, Suma, Asano – Sadik.

Tekst preuzet sa portala Mozzart sport

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *