To sam govorio da bih pojačao svoju priču koliko ne želim da budem trener. Naravno, bila je to šala. Još jednom se potvrdila ona izreka – nikad ne reci nikad – priča Savo
AKO ikada budem trener, tući ću igrače… Tako je bilo pre nekih pet, šest godina, u intervjuu koji je trebalo slikovito da opiše šta definitivno nisu njegove želje i ambicije. Sada posle šestomesečnog iskustva u pozivu od kojeg je bežao punom brzinom Savo Milošević sa karakterističnim osmehom u razgovoru, za “Novosti”, kaže da je definitivno pronašao sebe u ovome što radi i da se nijednog trenutka nije pokajao od momenta kada je seo na užarenu klupu Partizana.
– To sam govorio da bih pojačao svoju priču koliko ne želim da budem trener. Naravno, bila je to šala. Još jednom se potvrdila ona izreka – nikad ne reci nikad. Ne bi trebalo biti isključiv, ne samo u fudbalu, nego i u životu. Putovanja, odsustva od kuće, selidbe sve ono što je meni predstavljalo veći problem nego igra me odvraćalo od razmišljanja o trenerskom pozivu. Bio sam profesionalac 17 godina, od toga 14 u inostranstvu, promenio osam, devet klubova, non-stop avion, autobus. Više zbog toga sam imao taj stav, psihološki sam bio umoran više nego fizički – jasan je Milošević.
Sada, posle nešto više od pola godine, već je jasno da je pravi potez povučen u veoma delikatnom trenutku.
– Moglo je da se desi da bude katastrofalno. Situacija je bila toliko teška, da niko ništa nije mogao da garantuje. Stanje ekipe, stanje u klubu, pritisak medija, javnosti, navijača. Teško je veliki sistem pokrenuti sa mrtve tačke. Znao sam da bez obzira na zanatski deo postoji taj neki deo koji sam i trenerski naučio u UEFA i da možda baš zbog toga imam prednost u odnosu na druge. Ispostavilo se da sam dobrim delom bio u pravu.
Osvojen Kup Srbije, izboren plasman u Ligu Evrope, pobeda u večitom derbiju… Svi ti elementi bi mogli da nateraju nekog trenera da pomisli kako je uradio mnogo, ne i Miloševića.
– Meni ne može da se desi da dignem nos. Suviše dugo sam profesionalno u fudbalu, vrlo dobro znam šta može da znači opuštanje. Znao sam da je svaka sezona početak od nule ili iz minusa. Sve što je bilo je daleka prošlost, ako tako ne razmišljaš bivši si vrlo brzo. Stalno upozoravam igrače da je to istorija, lepa, ali istorija. Shvatili su da je to razmišljanje dobro i po njih.
Svestan je Milošević koliko je značajan vetar u leđa sa tribina.
– U odsustvu podrške navijača je jako teško raditi, a da ne pričam o tome da se okrenu protiv vas. Dobro je po mene, po ekipu da imamo podršku navijača. Mislim da smo je zaslužili. Možda više od rezultata je sama igra doprinela da navijači budu uz nas. Najbolji pokazatelj su utakmice koje nismo dobili protiv TSC i Voždovca. Kada daš maksimum to će ljudi videti, a ne možeš stalno da pobeđuješ, to je nemoguće.
Pojačanja koja su ovog leta stigla iz “uvoza” su u najvećoj meri zasluga dobrog oka i njuha trenera.
– Kockice moraju da se slože i to mora da se zasluži. Od marta do juna je bio mnogo veći pakao za sve nas, a prelazni rok smatram kao nagradu za to što smo radili u prethodnom periodu. O Nathu je iluzorno pričati, takav je profil igrača da nismo mogli da pogrešimo. Tako je i sa Asanom kojeg je doveo Venger, Roma ima možda i najbolji skauting u Evropi i angažovali su Sadika. Tamo ne može da se zaluta. Teško je bilo ubediti ih, kao i klubove. Razmišljali smo da je bolje da dovedemo tri, četiri igrača nego da ih gomilamo.
Visoki nigerijski napadač Umar Sadik je nekako bio “najsporniji”, a već je stigao do učinka od osam golova i četiri asistencije.
– Pričao sam i branio ga odmah u početku, logično je valjda da dobro vidim špica. Teško je podneo pripreme, duže se oporavljao od njih. Sve je bilo novo za njega, bilo je nemoguće da odmah igra spektakularno. Njegove karakteristike su spektakularne, ima visinu, brzinu, tehniku, snagu, može da pretrči igrača, lucidan je. Možda mu je asistencija i jača strana od realizacije. Redak je spoj da sve to imate u jednom igraču.
Partizan je tokom jeseni često ukazivao na ogromne sudijske propuste, a Milošević koji tu temu uvek drži po strani tvrdi da sve to neminovno utiče na ekipu.
– Imali smo veliki problem, sada je manji. Igrače ne možete lagati. Kada shvate da je tako, u problemu ste. Oni vide sve, često neke stvari osećaju bolje od nas sa klupe. Posebno u adrenalinu kada je broj otkucaja 200 i kad je umor, a sudijske greške stalno idu na vašu štetu. To je jako teško izdržati. Od starta smo pokušali da ih psihološki izolujemo. Kažemo im da je zaista tako, ali moraju da proizvedu inat da se bore sa tim. Neka svi ljudi vide, ko želi da vidi videće. U našem fudbalu su stvari toliko jasne i vidljive da ne osećam potrebu da objašnjavam. Moramo zbog toga da se oslanjamo na inat uz borbenost i fokusiranost.
Za kraj, strateg “valjka” iskreno priznaje da ne očekuje značajne promene u domaćem klupskom fudbalu.
– Ne vidim ko bi mogao nešto konkretnije da uradi, sve bi bilo drugačije kada bismo imali ujedinjene navijače. To bi bila ozbiljna opomena za sve. Ta težina bi bila uzeta u obzir od svih, ovako ne vidim ni šta može klub. Saopštenja, ukazivanje na nepravde, koliko to nailazi na odjek tamo… Očigledno ne. Znam da radim časno i pošteno, moja ekipa prolazi kroz pakao, a isto radi. Vreme sve pokaže, najbolji je sudija ili najgori, zavisi iz kog ugla gledaš – zaključio je Milošević.
NAJJAČI NA LUČANE
PARTIZAN danas u Lučanima (15 – Arena 1) očekuje meč 12.kola Superlige Srbije, a trener Savo Milošević najavljuje da neće biti nikakvih kombinovanja u startnoj postavi iako pet dana kasnije sledi meč protiv Mančester junajteda.
– Igraćemo u najjačem mogućem sastavu, nema više kalkulacija. Nadam se da ćemo popraviti neke stvari u pristupu jer je evidentno da u prvenstvu imamo više problema – istakao je Milošević, uz napomenu da bi period oporavka Lazara Markovića mogao da potraje tri do četiri nedelje.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
