Ideja postoji od zimus, stručni štab crno-belih će je verovatno razraditi tokom letnjih priprema
Bilo je pojavnih oblika i u poslednje dve šampionske sezone: Petar Škuletić je imao ispomoć u vidu Danka Lazovića u jesen 2014, a Uroš Đurđević svojsku pomoć Leonarda da Silva Soze tokom 2016/17. U oba slučaja Marko Nikolić bi najčešće počinjao utakmice u formaciji 4-2-3-1, da bi se zbog karakteristika bivšeg A reprezentativca Srbije i Brazilca, sposobnih da ulaze u šanse sa krilnih pozicija, u nekim situacijama transformisao u 4-4-2 i tako lomio rivale „niže klase“. Iako dugo nije viđeno kao sistemsko rešenje Partizana, moglo bi da bude rezervno u predstojećem takmičarskom ciklusu, pošto je Savo Milošević nagovestio kako razmišlja da kao alternativu koristi opciju sa dva klasična špica.
Pod Miloševićevim vođstvom crno-beli su mahom koristili ideju 4-2-3-1, skoro sve utakmice u tek završnoj sezoni igrali su na taj način. Možda je jedan od problema gubitka bodova na „malim“ mečevima bio baš u saznanju da se postavka na terenu ne menja, samim tim i protivnik ima više šansi da ih ukoči. Da bi se to promenilo, a Parni valjak postao konkurentniji u trci za titulu, tako i šef stručnog štaba ima ideju da neke mečeve igra u sistemu 4-4-2. Ili da tokom samih susreta promeni raspored igrača na terenu.
Očekuje se da 4-2-3-1 ostane dominantna postavka, ekipa je već na nju navikla, ali da Milošević razmišlja i o korekcijama moglo je da se napipa u vazduhu tokom obraćanja trenera Partizana u rezimeu tek završene sezone. Pogotovo što je takve planove već skrojio zimus, samo nije imao kad da ih realizuje.
“Imamo ideju da prođemo kroz sistem 4-4-2. Imali smo je još tokom priprema u Turskoj i u Dohi, ali smo tad odlučili da ne diramo ništa, već da ga probamo i uvežbavamo na nekim superligaškim i kontrolnim mečevima ovog proleća. A onda se desila korona, pa nismo imali priliku da probamo taj sistem“, pojasnio je Milošević.
Tokom letnjih priprema na Zlatiboru, prijateljskih utakmica, pa i kad počne naredno prvenstvo Milošević će sa svojim saradnicima imati šansu da testira i taj model igre. S tim da mu ne bi bio prvi put, jer se u finišu prethodne sezone, kad je tek preuzeo komande na nekim duelima opredelio sa postavku sa dva špica, pre svega zbog igrača koje je imao na raspolaganju, pa su najbliži golu bili Rikardo Gomeš i Nemanja Nikolić, s tim što je Srbin više delovao kao paker. U tek okončanoj sezoni dugo je Umar Sadik bio praktično jedini špic, tokom zime je dobio ispomoć u vidu Bojana Matića, ali pošto su sličnih karakteristika nije baš očekivano da njih dvojica igraju zajedno. Pre će biti da je Sadiku (ako ostane) potreban drugačiji tip napadača. Možda jedno od rešenja bude upravo Nikolić, ako se stručni štab opredeli da mu ukaže drugu šansu posle blistavih izdanja na pozajmici u Spartaku, možda mladi Nikola Štulić kao prospekt iz škole, a možda će se i dovoditi špic sa strane. Čisto da struka ima koju opciju više.
Poslednji put kad je Milošević probao sa dva napadača bilo je u završnoj utakmici sezone. U finalu kupa uveo je Matića u 72. minutu, mada je i sam priznao da ekipa nije bila naviknuta na sistem sa dva špica, pa nekog velikog efekta protiv Vojvodine, uprkos dva gola u završnici, nije bilo.
“Igrali smo u sistemu koji nismo vežbali, ali je to bio pokušaj da se vratimo u utakmicu. Nisu ni Sadik, ni Matić dali golove, međutim, možda su odvukli pažnju igrača Vojvodine da drugi budu precizni. Neko sam ko izbegava da menja sistem, potrebno je vreme i mnogo utakmica da bi se pripremio, a u mi smo produžetku finala bili primorani da igramo 4-4-2: Lazar Pavlović desno, Natho sa 32 godine nije prirodno da igra 120 minuta, plus dva špica. Nije to dobro izbalansiran tim“, pojasnio je Savo Milošević da se uzorak sa Čaira, ipak, ne može tretirati kao reprezentativan, jer je iznuđen.
Pošto će biti vremena da se tokom priprema makar proba sistem 4-4-2 dosta detalja navodi na zaključak da je trener Partizana spreman za nove ideje i da deo rešenja za rušenje bunkera – a biće ih još više, jer je liga proširena na 20 timova – pronađe u povremenoj promeni formacije. Ne uvek, ali ponekad, kad je potrebno lomiti rivale. Pogotovo što mu je i samom jasno da nešto mora da menja.
“Većina terena u Superligi ne dozvoljava ofanzivan i brz fudbal, morali smo često da se prilagodimo drugačijim uslovima igre. Namerno nisam hteo da menjam filozifiju, zbog čega je ekipa plaćala cenu. U jednom delu ćemo to korigovati naredne sezone. Igraćemo više na rezultat, a manje na lepotu“, nagovestio je Savo Milošević.
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
Autor Aleksandar Joksić
