Stojković, Miletić, Ostojić… I tako kad god dođe na red neka velika utakmica za Partizan
.jpg)
Crno-beli se nadaju i petom Kupu (©Starsport)
Dok je trend poslednjih godina u svetu fudbala da treneri redovno obavljaju rotacije u timu, nekada se čini čak i na silu, pa bez obzira da li je utakmica od “životnog značaja” ili ne, sve je manje stručnjaka koji se drže one devize da tim koji pobeđuje (ili igra dobro) ne treba menjati.
Savo Milošević je uspeo da “namesti” svoj tim da igra moderan fudbal pogotovo na međunarodnoj sceni, ali što se tiče rotacija, tu je prava – Stara škola. Verovatno ni sami navijači Partizana ne mogu da se sete kada su poslednji put imali tim u kojem se, kao pre 30-40 godina, pre početka tačno zna ko će nositi dresove “od 1 do 11”. Nekada je bilo pravilo, pravi navijači su se od onih što sporadično prate fudbal razlikovali po tome što su u pola noći mogli da za tri sekunde izdeklamuju startnu postavu omiljenog tima.
E, tako je ove sezone sa Partizanom. Kada su velike utakmice u pitanju, tu odstupanja nema, osim ako je kakva viša sila u pitanju, povrede ili kartoni.
Uzeli smo kao meru šest utakmica grupne faze Lige Evrope i tri odigrana derbija, kao najveće mečeve koje je Partizan ove sezone odigrao. To je devet duela. I evo kakav je rezultat. Stojković na golu i ispred njega linija Miletić, Ostojić, Pavlović, Urošević nastupila je osam puta u nepromenjenom sastavu! Samo je Miletić zbog povrede “ispao” protiv Astane u Beogradu, kada ga je odmenio Lutovac.
Saša Zdjelar ispred njih je odigrao svih devet, a Bibars Natho osam mečeva, nekad na poziciji zadnjeg, a nekad ofanzivnog veziste. Aleksandar Šćekić je nastupio pet puta (računaju se samo startne postave), a kada bi on igrao, onda bi Natho zauzeo mesto Sejdube Sume, koji je šest puta bio starter.
Svih devet utakmica su počeli i Takuma Asano i Umar Sadik. Jedino je na desnom boku Zoran Tošić propustio jesenas dva meča, u Mančesteru i derbi u Humskoj (ušao pred kraj), dok dva prolećna derbija nije ni mogao da igra, jer je otišao u Kinu. Na njegovom mestu ustalio se Lazar Marković (starter u oba duela sa Zvezdom).
Jedan put je starter bio Filip Stevanović, upravo na jesenjem večitom derbiju u Humskoj.
Dakle, kada se podvuče crta, tim Partizana je na velikim mečevima poznat svakom i pre nego što je zvanično saopšten. Deset mesta je “zakucano” i od njih Savo Milošević ne odstupa, osim kad mora. To jedanaesto, desno krilo, takođe je najviše zavisilo od povreda i odsustava, ali je utisak da se i tu situacija “stabilizovala”, da se Marković legitimisao kao Tošićev naslednik.
Upravo u tome je najveća snaga Parnog valjka pred današnje finale Kupa. Tim koji je uigran za najveće mečeve i koji ih igra jako dobro. Pomislilo bi se da je takav Partizan lak rivalima za čitanje, da je predvidljiv, a opet ako uzmemo u obzir devet pobrojanih utakmica, potpuno je nadigran samo na Old Trafordu i nigde više.
Finale Kupa će biti deseta velika utakmica za crno-bele ove sezone. I šansa da se podigne trofej. Peti Kup zaredom, a 17. u istoriji kluba. I ponovo će na teren uobičajeni sastav – uz verovatno jednu, ali već uobičajenu (silom prilika) izmenu – koji sad već i klinci koji bodre Partizan znaju: Stojković – Miletić, Ostojić, Pavlović, Urošević – Zdjelar, Šćekić – Marković, Natho, Asano – Sadik.
Još ovaj put. Jer barem jedna promena, odlazak Strahinje Pavlovića, biće od naredne sezone…
Tekst preuzet sa portala Mozzart sport
