Draftuju te čuveni Njujork Niksi i umesto da zaigraš u NBA ligi, probudiš se u bolničkom krevetu i lekari ti saopšte da je dobro što si preživeo. Ovo su brutalni inserti iz života košarkaša Partizana Ognjena Jaramaza.
Ono što mu se izdešavalo u poslednje dve godine može se svrstati u rubriku “Verovali ili ne”. Ipak, period u kome se brzi plejmejker borio s opakom plućnom embolijom i mogućim krajem karijere samo su loše uspomene. Stvarnost je mnogo lepša.
Prošlo je više od mesec dana od dolaska u Partizan, kakvi su utisci?
– Odlični, to sam osetio odmah kad sam došao, a sad sam se i uverio da je tako. Zadovoljan sam – kaže Ognjen za Kurir.
Kako je raditi s Trinkijerijem, mnogi se slažu da je on najveće trenersko ime u ABA ligi.
– I ja mislim tako. Mnogo mi znači što radim s njim jer mogu da napredujem. To će mi mnogo koristiti sada, kao i u nastavku karijere. Drago mi je što je on tu.
Možeš li da opišeš osećaj kad istrčiš pred prepune tribine i čuješ huk navijača Partizana?
– Izmami mi osmeh, uhvatio sam sebe kako se smejem. Posebno u Nišu, gde smo osvojili Kup Radivoja Koraća.
Pokazao si da imaš hrabrosti da preuzmeš odgovornost u ključnim trenucima.
– Biće sigurno još mnogo takvih situacija kada će neko morati da istupi.
Tvoj brat je bio član Partizana, da li te je savetovao nešto o prelasku među crno-bele?
– Naravno, konstantno razgovaramo o tome. On mi je preneo neka svoja iskustva i savetovao me je kao i uvek kada je u pitanju stariji brat.
Nositi dres Partizana i Zvezde u Srbiji nosi posebnu težinu. Da li osećaš taj pritisak?
– Ne osećam pritisak, već mislim da je dres Partizana privilegija. S druge strane, veliki je izazov igrati za najveći klub u zemlji koji se konstantno bori za trofeje. Pre bih to nazvao uzbuđenjem.
Ti si u poslednje dve godine prošao pravi pakao zbog opasne bolesti, čak ti je i košarkaška karijera bila u pitanju.
– To je užasno iskustvo koje ne bih nikom poželeo. Bio sam na NBA letnjoj ligi, borio sam se za status i eventualni ugovor. Bukvalno na poslednjoj utakmici se to desilo. Dobio sam plućnu emboliju, posle čega sam odmah hospitalizovan i imao sam tri operacije.
Da li je istina da su ti lekari rekli – dobro da si živ?
– Jeste, to su mi rekli. Uf, bio sam šokiran, šta mi se sve motalo po glavi. U haosu totalnom sam bio. Postojale su razne opcije dok nisu odrađeni detaljni pregledi. Čak i da završim s košarkom. Srećom, na kraju je sve ispalo fenomenalno. Jeste da sam imao dugu pauzu, ali uspeo sam da se vratim. Sad igram normalno i uživam kako mi je sad kad se setim svih tih stvari.
Nije to bio tvoj prvi problem – lomio si nogu, imao problema sa šakom…
– Tako je, ali verujem da sam ispunio bonus (smeh). Bio je to zaista buran period u trajanju od dve godine, bilo je naglih uspona i žestokih padova.
I na kraju doživiš da te draftuju čuveni Njujork Niksi. Gde si saznao da si postao njihov član?
– Već sam bio stigao kući kad sam saznao. Na dan drafta sam morao ranije da poletim iz Njujorka za Beograd. U avionu sam uplatio internet, pa su me izveštavali putem poruka šta se dešava. Posle sam video kod kuće na televiziji da sam izabran kao 58. pik, tako da Niksi polažu prava na mene.
Skoro je izvesno da će u polufinalu ABA lige Partizan igrati protiv Crvene zvezde. Šta očekuješ?
– Što se tiče atmosfere, siguran sam da će biti fenomenalna kada mi budemo domaćini i da će nam s tribina davati vetar u leđa. Ipak, mislim da je Zvezda favorit, pa i zbog prednosti domaćeg terena. Takođe verujem da i mi imamo šansu da korak po korak stignemo do titule.
Izvor:
Kurir sport/Predrag Gajić, foto:Starsportphoto, privatna arhiva
