Rade Zagorac, od juče i u naredne dve sezone zvanično član crno-belih, o svemu što je bilo, ali i što će biti..
Zagor(ac) među lišćem Darkvudske šume. Ispred njega se odjednom ukazuje očišćen put. On njime izlazi iz – tame… Ide sve – do Partizana.
Malim animiranim filmom u „režiji“ karikaturiste Sarmagedona, tim iz Humske je poželeo dobrodošlicu novom članu – Radetu Zagorcu.
Skoro sedam meseci od kako je njegova promocija bila „zakazana“, nekada mladi repreprezentativac Srbije i zaista je potpisao ugovor sa Partizanom. Na dve godine.
Mnogo je simbolike u tom animiranom filmu. Ne samo zbog nadimka koji je dobio po čuvenom strip junaku. Već i zbog puta koji je do Humske morao da prođe.
Ipak – Zagorac na sve gleda drugačije. Ovaj potpis za njega nije nikakav „izlazak iz mračne šume“.
– Video sam taj filmić, dopao mi se. Hvala autoru – pre svega je reklo novo krilo Partizana.
Onda je mladić objasnio:
– Iskreno, ne osećam se tako. Samo je sticaj okolnosti uticao da sve to ne bude onako kako smo ja i ljudi koji brinu o mojoj karijeri zamislili. Ali, u košarci, kao i u profesionalom sportu uopšte, neke stvari ne možete da predvidite. Karijere sportista su žive stvari. Sve je normalno i očekivano. Manje-više, u svim sportskim pričama prepoznaćemo nešto slično – pričao je Zagorac glasom u kome se jasno moglo čuti da je iz svega toga izašao jači, da je neke lekcije naučio i da gleda samo napred.
I zato…
– Ne osećam se kao neka vrsta rekonvalescenta ili bilo kakvog povratnika. Uostalom, tek su mi 22 godine, i dalje sam vrlo mlad. Jeste da sam od malih nogu bio tu, na vidiku, čak i zastupljen u medijima…
Svestan je da drugi ljudi imaju svoje mišljenje. I nema ništa protiv toga. Ali, on ima njegovo.
– Ne osećam se kao da je sad ovo nekakav izlaz iz…nečega. Samo sam bogatiji za veliko iskustvo, mnogo sam zreliji nego što sam bio kada sam odlazio u Ameriku. Potreban sam Partizanu, onoliko koliko je i on meni potreban.
Kao veoma važno, nešto čime se kod potpisivanja ugovora i rukovodio, istakao je:
– Ključna stavka je bilo to što nam se ambicije poklapaju. Partizan jednostavno mora da ima najviše ciljeve, shodno renomeu kluba. To je tim za koji navijam od malena, navikao sam da pobeđuje i da uvek ima najviše ciljeve. Stav uprave se poklopio sa mojim i to je glavni razlog što sam sada došao.
NEDEFINISAN RAZLOG
Novembra prošle godine praktično je bila organizovana njegova promocija kao člana Partizana. Do nje ipak nije došlo. Zašto?
Ni sedam meseci kasnije, Zagorac nije želeo da o tome priča.
– Ne bih se vraćao na to, niti nešto detaljisao. Mada, nema tu šta da se krije. Prosto, nisu se stvorile okolnosti da do saradnje dođe, iz nekog razloga koji ja ne mogu da definišem. Ali, više nije ni važno.
SJAJNA SARADNJA SA ČANKOM
Ne dolazi u nepoznatu sredinu. Naprotiv! Biće okružen vrlo poznatim licima.
– Nenada Čanka dobro poznajem, imali smo sjajnu saradnju još u Megi, kada je on bio pomoćni trener Dejana Milojevića, a ja igrao prvu profesionalnu sezonu. Od tada imamo baš lep odnos. On je sjajan trener, mlad… Sve ono što je potrebno ovakvom timu Partizana.
I igrače poznaje.
– Dugo smo igrali jedni protiv drugih, a sa nekima sam čak i igrao znajedno. Naprimer, sa Novicom Veličkovićem i Aleksandrom Aranitovićem.
