Vladan Tegeltija : Brodolom Košarkaškog kluba Partizan

Blic sport komentar Vladana Tegeltije

Po drugi put za poslednje tri sezone Partizan neće u plej-of ABA lige, a peti put u finale i borbu za šampionski prsten. Svojevoljni odlazak Džikića i Pekovića u junu, nadomešten je tek u septembru, kada se Muta Nikolić vratio iz reprezentacije, a klub dobio novog predsednika. Tim je nekako skrpljen,  jedva prijavljen za ABA između blokada i zabrana, u minut do dvanaest. Stara izreka kaže da se “po jutru dan poznaje”. Debakl na Superkupu, te startni porazi u Baru i Skoplju, to su najavili, a poražavajući skor u Evropi i regionu, kasnije i potvrdili.

Menjano je osam jeftinih stranaca, centri, bekovi, peti trener za dve godine i tri meseca, sportski direktor, planovi, ako ih je uopšte i bilo. Konsekvence, sem Mute i Samjuesa, niko nije snosio. Finansijska situacija jeste glavni uzrok i omča oko vrata, ali ne i opravdanje za izostanak bar vizije. Ona ne košta i ako zavisi od milostinje države. Da li je cilj bio plej-of, peto mesto, razvoj mladih, a samo Aranitović dobio šansu, ili nešto četvrto, ostaje misterija. Šta se želelo dovođenjem, pa vraćanjem Tanaskovića Spartaku ili igranjem Pecarskog za juniore, koji takođe nisu otišli na fajnal for ABA lige sa vršnjacima iz regiona?

Kasnilo se i sa pojačanjima, dok su zbog povreda otpadali Čakarević, Tomić i Andrić, a prodaje Miler. Desili su se Olimpija i Mornar u “Pioniru”, u već dobijenim utakmicama, poput poslednje u Ljubljani. Ostalo je pitanje svrhe i tajminga njihovog angažovanja, kao i novog sportskog direktora, Nikole Lončara koga i dalje nema? Ko treba da odgovori na to? Predsednik, iza koga se mnogi kriju, mada ih i sam štiti, savetnici u i van kluba, ili famozni sekretarijat za sportska pitanja?!

Muta, koji skoro da nije ni imao budžet, smenjen je zbog poznatih i navedenih razloga. Trener Čanak je pokušao da promeni i koncept i igrače. Pustio je Stevanovića, Milera i Tanaskovića, ali dobio Gagića, Sija i Vana. Za sve treba vremena, što ga ne amnestira za Mornar i Ljubljanu, donekle i Železnik. Gos je padao, Aranitović se dizao, Veličković često bio usamljen, Marinković i Šalić lutali, novajlije oscilirale, preostali se ispovređivali. Suma sumarum, za plej-of nedovoljno, uz sve čestitke Baranima.

Duško Vujošević
Duško Vujošević

Posebna su priča nesuvisle prozivke iz fudbalskog kluba, u kome su do skora pojedinci sedeli zajedno, uključujući i prvi red “Pionira”. Celo leto, niko im nije branio da se spuste sprat niže na stadionu i pokažu svoje pravno ili menadžment umeće, preuzmu košarkašku sekciju. Ili tu nema zarade od UEFA i transfera? Čekani su celo leto u prizemlju Humske 1, od preostalih koji nisu pobegli iz košakaškog kluba. Ako ništa drugo, što bi rekao Vujošević, citirajuci italijansku izreku, “propustili su lepu priliku da bar ćute“, a ne nastavljaju lične ratove.

Kad smo već kod Duleta, koji “nije produžen”, a kasnije od novog predsednika prozvan za visinu plate i BAT, i on treba da se zapita da li prozivkama bivših saradnika, u suštini proziva sebe, lični izbor i držanje  istih u klubu tolike godine tik uz sebe.

Ostoja Mijailović
Ostoja Mijailović

Na Ostoji Mijailoviću su teški dani, a stalno kasni uz sijaset “nespretnih” izjava. Priča o strpljenju ne prolazi više, jer je već slušana dve godine ranije od Pekovića. Mnogi su i dalje u klubu, kao što su bili i kod Pekovića i njegovog prethodnika. Zanimljivo, informacije o dugovima svim predsednicima su različite?!

Ostoja ima i breme da je postavljen od stranke koja kod dela navijača Partizana nije omiljena, što zbog nesrazmerne pomoći prvo jednoj, pa onda i drugoj Zvezdi, oduzimanju trenažne dvorane, igranju u FIBA ligi šampiona, odlascima Vujoševića i Berića, da klub bude fikus… Nisu bile ni demokrate, kojima je moglo da se peva “da hoće da nas zatvore i da lažu decu Srbije…”. I Duletu se zamera nedoslednost, podrška i agitovanje uz bivše ministre, koje je svojevremeno napadao zbog povratka stadiona Partizana vojsci, dok je vodio JSD.

Partizan gubi identitet. Priča o punom “Pioniru” je šarena laža, jer su tribine popunjene zbog nadglašavanja i prebrojavanja “Splićana” i “Janjičara”, koje slabo interesuju dešavanja na parketu ili stanje u klubu, već koga će duże igrači pozdraviti na kraju utakmice, kojih ima više. Da nije tako, bilo bi ih u novembru ili decembru kada se “lomilo”, a hala zvrjala prazna, dok su  malobrojni terali Mutu, kao svojeremeno Bożića.

Partizan “tetura o hridi”, kao brod bez kormilara i plana kako do luke spasa. Mnogi ne žele da brod potone , ali ni da se zakrpe sve rupe i sipa gorivo za  plovidbu kao u slavnim danima, po jadranskim i međunarodnim vodama. Kup i Superliga su ostali,  ali i posada i u koliko god teškom stanju bili, ipak nisu napustili svoj, torpedovani, ali slavni brod  i prešli na tuđi

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *