Veličković: Veliki se ne dobijaju sa 100 poena

Sportski žurnal

Vrtele su se pesme sa poslednjeg albuma grupe JNA, na velikom ekranu išla jedna od istorijskih utakmica Partizana – treća četvrtfinalna protiv Makabija u prepunoj „Areni“. Iz sezone kada su crno-beli otišli u Pariz, na fajnal-for.

– Au Slavko, iznervira se i sada – dobacio je Novica Veličković, sa svog mesta iza pulta, na niz promašaja Vraneša, tadašnjeg centra crno-belih koji je tek iz četvrtog ofanzivnog skoka pogodio koš. Kao da je direktan prenos, a ne utakmica od pre skoro osam godina. Utakmica čiji rezultat svi iskreni zaljubljenici u košarku, a posebno navijači Partizana, dobro znaju.

Veličković je godinu godinu dana ranije otišao iz Partizana. Nije to nikad rekao, ali verovatno žali što je propustio tu utakmicu koju je opet gledao, pa i fajnal-for u Parizu. Mada je na završnom turniru Evrolige kasnije učestvovao sa Realom.

Sve to se dešavalo uporedo sa dolaskom navijača – uglavnom onih najmlađih – u prodavnicu Partizana, na unapred zakazano druženje sa kapitenom, po vredne suvenire, potpis, sliku…

– On je došao sam sa Novog Beograda, samo da vidi Novicu – rekao je IvanIvković, portparol tima iz Humske, pokazujući na dečaka ne starijeg od desetak godina.

– Iz Zemuna, ne sa Novog Beograda – ispravio je Veličković. 

On je Zemunac, to ne može da se meša.

Nigde nije žurio. Ostao je koliko je bilo potrebno, potpisao kartica koliko je bilo potrebno. Jer, sada ima dovoljno vremena – između prošle i sledeće utakmice najviše do sada. Čitavih deset dana.

– Prva prilika da krenemo sa planiranim radom – dodao je Veličković. – I kada je novi trener došao, bio je zgusnut raspored. Sada su bili i ovi praznici, jedan za drugim. Imamo sedam dana u kojima možemo da se posvetimo treningu, da radimo dosta, u teretani, i na terenu. Mnogo je više vremena i za postavljanje taktiku. To nam je najviše nedostajalo u prethodnom periodu, kad je Nenad došao.

Sledi meč u Laktašima. Još jedna utakmica u kojoj crno-beli ne smeju da kiksnu.

– Biće veoma teška utakmica – dodao je kapiten crno-belih, pa podsetio da su crno-beli prošle godine u Laktašima praktično ostali bez prednosti domaćeg terena u plej-ofu ABA lige.

– Igokea na svom terenu igra izuzetno dobro, dobila je i Budućnost kod kuće – nastavio je Veličković.

– Predvodnik te ekipe je Vuk Radivojević, poslednjih par godina on je lider tog tima. Sa svojih 35 godina, i dalje igra sa dosta žara i energije. Neće biti lako. Moramo da idemo na pobedu, zbog samog plej-ofa. Nemamo drugu opciju. Priterani su uz zid.

U prvoj utakmici protiv Igokee, Partizan je pobedio, ubacio rekordan broj poena.

– Koliko je bilo? Beše 117:104 – zapitao je, više retorički Veličković.

Potpuno iskreno je priznao:

– Meni se u suštini ta košarka ne sviđa. Kada primaš po 100 ili 90 poena. To moramo da spuštamo i da igramo košarku u kojoj nećeš juriti toliko poena, nego gde ćeš igrati na rezultat i dobijati utakmice „tučom“, požrtvovanošću, kontrolom. Tako se dobijaju veliki timovi. Retko koji jak tim ćeš dobiti sa datih 100 poena. To je apsurd.

Potpuno razmuljivo, jer on je rastao u nekom drugom Partizanu.

– Partizan je svih ovih godina bio prepoznatljiv baš po odbrani. I u tome što je forsirao mladost, podrazumevala se želja u odbrani, sprečavanje protivnika da pređe 70 poena, a ne da dolazi do mogućnosti da ubaci 80 ili 85… Da ne pričam o brojkama koje su mnogo veće.

Za to je potrebno vreme, rad, sistem…

– Imao veoma malo vremena, rotacija je kratka, imamo dosta boljki i nekih povredica. Radimo koliko možemo. Energija je tu, tu stvarno ne može ništa da se kaže… Ali da bi se odbrana igrala na većem nivuo, to zahteva dosta vremena i rada. Pomaka će biti sigurno, mnogo toga je do samih igrača – zaključio je Veličković. 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *