Tumba o Saletu:„Ostavi to ovde i u svoju sobu na odmor“

– Sećam se naravno celog razvojnog puta Saše Ilića, i ono što je interesantno, ja sam jedan od trenera u tom sistemu i tom lancu njegovog stvaranja. Istina je da sam ga ja uveo u prvi tim, te davne 1996. ja mislim, on je tu debitovao i tad počinje uslovno neka njegova karijera. Međutim, puno toga se izdešavalo puno ranije, on je selektiran kao jedno talentovano dete, dolazio je iz Borče, tamo je u to vreme živeo, njegov prvi trener ja mislim da je bio Conja Matekalo, ali najveći deo njegovog razvojnog puta kao trener je imao Miša Radaković i on je praktično od pionira, kadeta, omladinaca, pratio Sašu Ilića i kasnije ga je sačekao u prvom timu, kad smo Miša i ja bili saradnici u prvom timu i praktično vodili Sašu. Bilo je zadovoljstvo te tri godine koliko smo nas dvojica sarađivali i koliko sam ga ja trenirao, uveo ga u tim i tako dalje, iz prostog razloga što je Saša jedna posebna ličnost. S jedne strane, pričamo o Saši Iliću kao jednom od najvećih Partizanovih talenata svih vremena, što je on dokazao kroz ovo dugogodišnje igranje u Partizanu, kroz te rekorde u broju odigranih utakmica, kroz rekorde u postizanju golova, kroz rekorde kad su titule u pitanju, ali ono što je vama verovatno u ovom momentu interesantnije a to je kakav je Saša Ilić. Saša Ilić je jedno divno dete, a sad zreo, oženjen čovek, roditelj, divna ličnost kad su drugari u pitanju, obožavan sa bilo koje strane ako gledate, da li su to ljudi u njegovom neposrednom okruženju, da li su to ljudi odnosno kolege, igrači u tim svim generacijama za ovih 20 godina, ili smo to možda mi kao treneri. Tako da, ako me pitate ko je Saša, pa jedan genijalan igrač, jedna mnogo kvalitetna i pozitivna ličnost, sjajan roditelj, i kad kažete da završava svoju karijeru meni je žao, biološki on praktično i treba da završi karijeru, ali ćemo svi biti uskraćeni za gledanje jednog Saše Ilića, njegovih maestralnih poteza, golova, njegove saradnje, njegove neke energije koju i u ovim godinama daje celoj ekipi, e to je Saša Ilić.

FOTO: PARTIZAN.RS

– Rekao sam malopre, on je harizmatičan kao ličnost i bez obzira na svu neku svoju sportsku reputaciju koju je stekao za ovih 20 godina, on je do ovog momenta ostao potpuno isti Saša Ilić, momci su ga zvali Borča, Sale, itd. On se isto ponaša sa vojim kolegama, koji su bli puno stariji od njega te 1996. kada je ulazio u tim, i sa ovim momcima koji su rođeni 2000. od kojih je možda duplo stariji, to je Saša Ilić. Saša Ilić kad je fudbal u pitanju, puno tih sportskih karakteristika ima, koje čovek ne može da iskaže kroz 2-3 rečenice, znači, natprosečno talentovan, sa velikim fudbalskim mogućnostima, verovatno nije toliko napravio na nekom reprezentativnom planu i u karijeri, koliko je mogao upravo iz razloga što je želeo da bude u nekom svom okruženju, u svom klubu, u svojoj državi, u nekom svom mikro svetu i to ga je ovako možda za nijansu vratilo u karijeri, možda je mogao još više kad je karijera u pitanju, ali sve ostale stvari idu u prilog njemu, da je jedan poseban talenat i jedan poseban čovek.

Postoji anegdota kada ste Saši na pripremama u Lepenskom viru pronašli ispod dukserice flašice koka-kole i drugog pića koje je pokušao da prokrijumčari za drugove? Vas su poštovali I plašili se ne samo on već mnoge generacije.

– Ne, ja sam samo bio veliki profesionalac, i deo moje profesionalne odgovornosti je bio da vodim računa o njihovom radu pre svega, kad je teren u pitanju a i sve ono što treba da se desi pre terena, znači moram da vodim računa o njima svakodnevno, moram da znam sve ono što se dešava u njihovom okruženju, i kad je njihova glava u pitanju i kad su one stvari koje su isključivo vezane za teren. Ja sam se uvek tako ponašao, posebno u tom periodu kad je i moja karijera tek počinjala. To je nešto što donosi mladost, on je bio jedan od najmlađih igrača, u isto vreme je bio i kapiten, bili smo na pripremama mislim u Lepenskom viru. Nije to bilo strogo, to je bilo profesionalno. Da bi odgovorili zahtevima koji se pred njihh postavljaju, onda su morali na taj način da se ponašaju, i kad je vreme odmora, i kad je vreme treninga, i kad je vreme ručka, itd. Onda, jednog momenta kad su oni imali slobodno vreme a u isto vreme i mi i pošto sam ja uvek se sedeo tako da mogu da ispratim sve ono što se dešava u hotelu, jednog momenta sam video da Saša dolazi, odnosno ulazi u hotel i da mu je trenerka malo neprirodno uvećana, naravno, ustanem od mog stola, priđem kod Saleta i kažem: „Sale, šta imaš tu?“, kaže „Koka-Kolu“, pitam: „Jesi li siguran?“, on kaže: „Siguran sam“, kažem: „otvori“, on otvori i naravno, bila je i Koka-Kola, ali nije bila samo Koka-Kola. I tako, to smo mi izgladili, rekao sam: „Ostavi to ovde i u svoju sobu na odmor“, tako da to je bilo nešto simpatično, nikako grubo i mi se vrlo rado setimo tog nekog detalja, to je nešto što je bilo dečački, ulazak u neki profesionalni nivo, nešto što ne treba da drži pažnju kad je trening u pitanju i njegov odmor. Posle toga Saša je mogao samo da bude podrška kada su ostali igrači u pitanju, kako treba da se ponašaju pre, posle treninga, za vreme karantina, itd.

FOTO: PARTIZAN.RS

– Pa da li je to moj model, to je model verovatno svih mojih kolega profesionalaca, tog momenta sam ja tražio, kažem, i ja sam pravio neku svoju karijeru, to je bila treća, četvrta godina mog trenerskog staža, bilo je za očekivati i od mene da se ponašam profesionalno, ja sam to radio na način za koji sam tog momenta mislio da je najbolji. Nije to bila strogoća, to je bila jedna doza velike objektivnosti i velike profesionalnosti, i tako smo uradili. To neko poštovanje koje imam ja prema njima danas, odnosno prema svim tim mojim igračima, to je sad dvosmerno, s tom razlikom što smo mi sada prijatelji, jer, biološki smo mnogo bliži.

Da li Saša treba da prekine fudbalsku karijeru?

– Kad bi moglo da se zaustavi neko vreme, nije Saša jedini, ima puno tu talentovanih igrača koji su prošli kroz Partizan, i u svetu, kad bi mogli da ih gledamo što duže, jer ono što oni pružaju, to je nešto najlepše što fudbal može da pruži. Nažalost, biologija je jedna posebna nauka i ona crpi sve, tako da Saši je vreme, biološko vreme da ode. Po onome što on pruža u ovoj našoj ligi, verovatno bi mogao još da igra, ali moj savet mu je – Saša, ostani u fudbalu, radi u fudbalu, ali, sa neke druge pozicije.

Izvor Kurir sport

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *