Tošić:,,Navijači treba da podrže i trenera i igrače, budu strpljivi, ugledaju se na Jug kao što kaže naš sportski direktor”

Sportski žurnal

U ljudskoj „biti” je „šta bi bilo, kad bi bilo”, stoga, ostaje žal što nikada nećemo saznati da li bi epilog Partizanovih duela s kijevskim Dinamom i Čukaričkim bio drugačiji da je glavni crno-beli „megdandžija” bio Zoran Tošić, priznat kao zvezda moskovskog CSKA u evropskim okvirima i s referencom standardnog srpskog reprezentativca već deceniju.

Popularnog Bambija povreda mišića odvojila je od zelenog pravougaonika, Parnom valjku „izvadila dušu”, fudbalskom auditorijumu osiromašila oči za prepoznatljive majstorije u režiji kreativnog veziste…

– Da kucnem u drvo, sada je sve u redu, prošle su dve nedelje od povrede, krećem s laganim trčanjem. Prognoze su da budem spreman za utakmicu s Radnikom, ne celu – otkriva Zoran Tošić.

Znači, punom snagom na Skenderbeg?

– Jeste, to je cilj, moj i medicinskog tima. Nadam se da ću dotle imati vremena da se pripremim. Gledamo na taj meč sa Skenderbegom kao – glavni.

Vratio se zbog Đukića Glavna karika vašeg povratka u Partizan je – Miroslav Đukić?

– Sigurno da je to tačno, rekoh to i u prvom intervjuu: Đukić je veoma zaslužan za moju karijeru: debitovao sam kod njega u reprezentaciji, na njegov poziv premijerno i došao u Partizan. Imam visoko mišljenje o njemu kao fudbaleru i treneru, poštujem njegov vid vođenja ekipe i trenersku filozofiju – kaže Tošić.

Nema veze sa starom povredom Internet je preplavljen pričom da ste obnovili staru povredu, zbog koje, navodno, niste otišli u Fenerbahče?

– Nema to veze, sad je u pitanju mišić. Imao sam operaciju kolena pre sedam godina, malih problema i kasnije… Nisam mogao da verujem šta me je snašlo! Ovo je zato što nisam prošao pripreme sa ekipom, mišić nije izdržao, nadam se da će sada da bude u redu, da ću da budem spreman za ključne utakmice i donesem Partizanu ono što mu je nedostajalo u prethodnim duelima – ističe Tošić.

Nijedan trening sa Sumom Da li je tačno da sa Sumom niste odradili nijedan zajednički trening?

– Da, nijedan trening…

Kako vam se čini najskuplje plaćeno pojačanje u Partizanovoj istoriji?

– Jedva čekam da Suma, ja, Marko Janković, Tavamba i Ožegović budemo zajedno na terenu i vidimo kako će to da izgleda – podvlači Tošić.

Ključ jeseni?

– Svaka utakmica u grupnoj fazi međunarodnog takmičenja mnogo toga određuje, za razliku od našeg prvenstva gde jedan kiks, poput poslednjeg s Čukaričkim, ne mora ništa da znači: ima još 25 mečeva i biće gubljenja bodova sa svih strana. Partizan u svakom duelu ide na pobedu, neuspeh su i nerešeno i poraz, ali Bože moj, toga je bilo i biće, nema razloga za paniku. U Evropi, s druge strane, nemaš toliko prostora da kalkulišeš i gubiš bodove. Gostovanje u Albaniji je, stoga, izuzetno važno.

Kako vam je bilo protiv Dinama i Čukaričkog na atletskoj stazi: poželeli ste da utrčite na teren?

– Nije fraza kad se kaže da je lakše na terenu, nego van njega. Sigurno da je teško kad tvoja ekipa nije u dobroj poziciji. U Ligi Evrope ne sme da se „troše” bodovi, jeste da smo izgubili od favorita grupe, što se i predviđalo, ali… Moramo da izvučemo pouke da nam se to više ne dešava.

Grobari su jednoglasni: drugačije bi bilo da ste vi igrali?

– Nije lepo da to ja govorim. Od prvog treninga osećam se kao da nisam ni odlazio, svestan sam šta se od mene očekuje, na terenu i van njega radim svoj posao najbolje što mogu. Trudio sam se da na svakoj utakmici preuzmem odgovornost i da pobedimo. Na žalost, doživeo sam peh, povredio mišić…

Zabolele su vas prozivke treneru Miroslavu Đukiću, znate ga u dušu: verujete li da će da napravi dobru igru, iz nje i rezultat?

– Prozivke su normalne u Partizanu i našoj zemlji. Uvek ima nezadovoljnih koji to ispoljavaju već posle prvog negativnog rezultata. Đukić je dominantno uveo ekipu u Ligu Evrope, što nije bio slučaj svake godine. Dakle, veliki uspeh! U prvenstvu ima mnogo napornih utakmica i faktora koji su opredelili da Partizan ne završi svaku u svoju korist. A tek povređenih… Suma, ja…

U tom grmu leži zec?

– Evidentno je da kad nedostaje neka karika da tu… ne mogu da kažem – ne štima. Momci dobiju šansu i potrude se da je iskoriste, ali drugačije je kad si standardan i znaš šta od tebe očekuju. Ljudi, u sportu postoje oscilacije, umor, putovanja, ne možeš svaku utakmicu da pobediš. Ne razumem takve reakcije već posle 11 kola i poraza od Dinama. Sigurno da je odgovornost do svih nas, ne samo trenera.

U Rusiji je drugačije?

– Bio sam u Moskvi sedam godina, u jednom od najjačih timova u poslednje dve decenije, gde je odgovornost ogromna. Godinama smo imali pad u oktobru, vežeš pet-šest utakmica da ne pobediš, jednu i drugu u Ligi šampiona, izgubiš neki derbi, mučiš se u Groznom. Situacija bude malo alarmantna, ali nikome ne leti glava. Navijači treba da podrže i trenera i igrače, budu strpljivi, ugledaju se na Jug kao što kaže naš sportski direktor, bodre ekipu 90 minuta. Crta se podvlači po završetku sezone: tada ćemo snositi posledice za uspeh ili neuspeh.

Dovoljno dugo ste u Humskoj da procenite kvalitet saigrača: ko vas je prijatno iznenadio?

– U Partizanovom timu ima mnogo kvaliteta, momci su prošle sezone osvojili titulu, dobro, otišla su dva igrača – nosioca s najvećim doprinosom, ali došli smo mi na njihovo mesto, nadam se da ćemo da opravdamo poverenje i, uveren sam, nastavimo istim putem. Nisam ni sa kim posebno iznenađen, s obzirom na to da sam pratio i da poznajem ekipu. Samo da je zdravlja!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *