Kakav hod po ivici i kakav uzdah olakšanja na kraju! Partizan je gubio, Partizan nije igrao dobro, bar ne dovoljno dobro, ni nalik onom izdanju protiv Malatije, ali Partizan je preokrenuo i dobio meč. Na revanš u Norvešku ide sa golom prednosti, koji ništa ne garantuje, ali kada se pogleda tok utakmice deluje kao da je od zlata satkan. Asistencijom i golom u 84. minutu Zoran Tošić doneo je trijumf crno-belima. Biće rata na severu, ali sa pogotkom prednosti, lakše se diše – 2:1 (1:1).
Sve je bilo drugačije nego pre dve nedelje. I igra Partizana i atmosfera na tribinama, gde su deca umesto navijačkih armija davali štimung, rival koji se pokazao daleko čvršćim od Malatije, pa samim tim na koncu i rezultat. Bilo je to dosta slabije izdanje crno-belih nego protiv Turaka, ali ako nešto zaista vredi pohvaliti onda je to voljni momenat i karakter igrača Sava Miloševića. Neki raniji Partizan teško da bi od 0:1 kod kuće došao do pobede. Ovaj tim je i to uspeo.
Tih poslednjih 15 minuta, kada je Partizan napao punom snagom, a odbrana Moldea se našla na velikim iskušenjima, ostavlja pitanje zašto crno-beli tako nisu ranije krenuli hrabrije i odlučnije. A, možda odgovor leži i u ulasku u igru Bibrasa Natha, koji je kao čarolijom odjednom povezao redove tima, poslao tri-četiri odlične lopte i ubacio Parni valjak u četvrtu brzinu.
Biće tvrdo u revanšu, još jedna šahovska partija na fudbalskom terenu, ali sa tom promenom da Molde sada mora u napad. Samo što će i Partizan tamo morati bolje, mnogo bolje nego na Topčiderskom brdu.
Čudno prvo poluvreme odigrano je u Humskoj: gotovo ništa vredno pomena za 44 minuta, a onda dva gola za – 60 sekundi. Teško je to bilo poluvreme i za gledanje, a kamoli za igranje. Partizan nimalo nije ličio na onu ekipu koja je igrački „masakrirala“ Malatiju dve nedelje ranije na istom stadionu.
Šta je nedostajalo crno-belima u odnosu na taj meč? Sve! Brzina, kreativnost, a najviše tačnost u pasu. Kao da je važnost utakmice svezala noge igračima Partizana, toliko pogrešnih pasova, toliko nekih nelogičnih odluka, u kojima se videlo da nema kuraži da se ta lopta gurne negde gde rival ne očekuje…
Da to nije bilo bez razloga, videlo se u dva minuta pre vodećeg gola Moldea. Upravo je jedan pogrešan pas na protivničkoj polovini bio okidač da gosti pokažu koliko su uigrana ekipa koja brzo „gura“ loptu napred i hvata rivale u raskoraku.
Neverovatan gol je primio Partizan. Norvežani su se bukvalno prošetali kroz polovinu kao da su naspram njih čunjevi na treningu. Ovog puta nije bilo ni tog centimetra sreće, jer se lopta posle Bolijevog šuta odbila od obe stative i skrenula u gol.
Odgovorio je Partizan u sledećem napadu. Prva ozbiljna akcija i gol. Zdjelar je dugom loptom našao Tošića, ovaj proigrao Sumu, koji je iz okreta pogodio dalji ugao.
Momentalni odgovor, to je ono što u fudbalu diže adrenalin i vraća krv u lice. Partizan ga je napravio. Očekivalo se da „nagazi“ rivala u nastavku…
Od toga nije bilo ništa. Molde je sve do 78. minuta držao u anesteziji napad crno-belih, kada su se ukazale dve kolosalne šanse Parnom valjku. Kod prve je Ožegović na petercu promašio ceo fudbal, a kod druge je Asano sa peterca poslao loptu pet metara preko gola.
I onda – gol. Dugo se čekalo da Zoran Tošić uradi nešto magično na velikim utakmicama za Partizan i učinio je to. Veliki posao je još jednom uradio Slobodan Urošević, a tačku na meč je stavio Bambi. Gol za pobedu.
Partizan ide u Norvešku sa malom prednošću. Biće borbe, biće rata. Ali, vrata Lige Evrope se vide!
PARTIZAN – MOLDE 2:1 (1:1)
/Suma 45, Tošić 84 – Boli 43/
Stadion: Partizana.
Gledalaca: oko 6.000.
Sudija: Viktor Kašaji (Mađarska).
Partizan (4-2-3-1): Stojković – Miletić, Vujačić, S. Pavlović, Urošević – Zdjelar, Šćekić – Tošić, Suma (od 73. Natho), Stevanović (od 62. Asano) – Sadik (od 45. Ožegović).
Molde (4-2-3-1): Kraninks – Haraldsejd, Bjernbak, Gabrijelsen, Foren – Husein, Aursnes – Hestad, Ejkrem (od 69. Ejkrem), Knudson (od 33. Boli (od 85. Mostrem)) – Džejms.
