Bivši fudbaler Partizana danas ima svoju crkvu i sledbenike. Ovo je priča o dramatičnom događaju iz 2000. godine, posle kog je prestao da sumnja u Gospoda.
Vest o tome da se Taribo Vest po završetku fudbalske karijere posvetio propovedanju hrišćanstva, da je 2014. završio izgradnju bogomolje u blizini Lagosa i da iz godine u godinu ima sve više sledbenika u Nigeriji – nije novost.
On često govori o tome. Prošle nedelje je otkrio da crkvu nije osnovao pre šest godina, već da je to uradio još na vrhuncu karijere, kada je živeo u Milanu i nastupao za oba velika kluba iz ove metropole, Inter i Milan.
“Koristio sam moju crkvu da pomognem Nigerijcima koji su dovođeni u Italiju, beskućnicima i prostitukama, gladnima bez privilegija i krova nad glavom”, pričao je pastor Vest, kojeg je karijera po odlasku iz Italije dovela u Srbiju i Beograd.
“DEVOJKA SA KOJOM SPAVAŠ JE VEŠTICA”
Međutim, posebno je zanimljiva Vestova priča o događaju zbog kog je, uopšte, odlučio da se posveti Bogu, osnuje crkvu i započne propoved. Čudo nad čudima dogodilo se 2000, tri godine pre nego što će postati fudbaler Partizana i zaigrati Ligu šampiona u crno-belom dresu.
Za sve je kriva devojka sa kojom je dve godine živeo u Milanu. Njeno ime ne izgovara. Zove je – jugoslovenska veštica.
Ovo je Taribova priča o paralormalnom iskustvu kom je prisustvovao.
Ona počinje u Americi, u kojoj je provodio vreme između dve sezone, dok je još “furao svoj fazon”, a to otprilike znači izlasci, provod, alkohol, žene ili kraće – greh.
“Jedne večeri na žurci primetio sam da se jedna ženska osoba probija kroz gužvu i pokušava da mi priđe. Pitala me je za ime, što me je iznenadilo. Odgovorio sam: ‘Nemam ime’. Onda me je pitala čime se bavim u životu. Rekao sam: ‘Ne radim ništa’. Kada me je pitala odakle sam došao, tada sam već drsko odgovorio: ‘Ni od kuda’, tako da se samo okrenula i otišla”, pričao je Vest u jednom intervjuu po povratku u otadžbinu, kada je zemljacima objašnjavao kako je napustio Afriku kao fudbaler, a vratio se kao pastor.
“Čim se izgubila u gužvi, osetio sam kao da me je neko udario po glavi. Nije bilo nikoga pored mene, ali sam čuo glas koji me pita: ‘Da li znaš ko je ta žena?’, ‘Zašto si se tako poneo prema njoj?’, ‘Moraš je naći i izviniti se na pristojan način’…”, nabrajao je poruke, koje nije mogao da ignoriše.
Uspeo je da sustigne mladu damu, upoznali su se, ona se predstavila kao sestra Patijens Ngozi Ikemufuna, migrantkinja iz Nigerije. Upoznali su se, razmenili brojeve telefona i ostali u kontaktu i nakon što se Vest vratio u Italiju.
Na rastanku mu je rekla: “Zovi me kada god ti budem potrebna”.
“ELEMENTI, VRATA, PROZORI, PLAKAR… SVE JE LUPALO”
Međutim…
“Jednog dana me je pozvala i rekla da je na godišnjem odmoru i da razmišlja gde bi mogla da ga provede. Predložio sam joj da to bude Evropa i bude moj gost u Milanu. Otprilike mesec dana kasnije, javila se i rekla da je spremna da dođe da me vidi”, prepričavao je Vest, koji je u to vreme već prešao iz Intera u Milan.
Sačekao je gošću na aerodromu i dovezao je ispred stana.
“Ono što ću vam sada ispričati, neću zaboraviti nikada u životu”, naglasio je Vest da se bliži trenutak kada će se ukazati sam Bog.
“Kada smo prišli vratima mog stana, ukopala se i nije želea da uđe. Samo je stajala i gledala u vrata. Ja sam bio prilično nestrpljiv, jer sam morao na trening i nisam imao baš vremena za ubeđivanje, ali trebalo mi je oko 20 minuta da je ubedim da uđe unutra. Pitala me je u jednom trenutku: ‘Za ime Boga, odakle ti snage da boraviš u ovom prostoru?’, ali je na kraju pristala da uđe”, rekao je.
“Dao sam joj rezervni ključ i upoznao je sa dvojkom, Jugoslovenkom s kojom sam živeo već neke dve godine. Predložio sam im da se upoznaju i provedu vreme zajedno dok se ne vratim i otišao”.
Dok je Taribo trenirao sa “rosonerima” u čuvenom Milanelu, nije imao predstavu šta će čuti po povratku u stan.
“Kada sam se vratio u stan, pozvala me je i počela da me zapitkuje o devojci. Od kada živim s njom, gde smo se upoznali i slično. Zapravo, tada sam joj rekao da smo u vezi i da to traje dve godine. Pogledala me je u oči i izgovorila: ‘Devojka sa kojom živiš i spavaš je veštica”‘, citirao je Vest reči svoje mistične gošće i opisao svoju reakciju.
“Nisam verovao šta čujem i zamolio sam je da ne drami, da prekine. Odgovorila je da je bila umorna od leta, da je zaspala kada sam otišao na trening i da joj se tada dogodilo užasno iskustvo u snu. Rekla je da je sanjala baš nju i da je Jugoslovenka pokušala da je uguši rukama. I dalje nisam bio spreman da poverujem u bilo šta”, priznao je Vest, a onda citirao poslednje što je njegova zemljakinja izgovorila:
“Poverovaćeš uskoro”.
Teško je poverovati u prizor u koji Vest i danas, 20 godina kasnije, čvrsto veruje.
“ETO TAKO JE POČEO MOJ DUHOVNI ŽIVOT…”
IZVOR: HULTON ARCHIVE/HULTON ARCHIVE
“Dva dana kasnije pozvala me je da proučavamo ‘Bibliju’ i predložila da siđe i moja devojka. Počela je da propoveda i za manje od deset minuta Gospod je sišao među nas u svoj svojoj snazi i veličini. Dogodila se erupcija energije u prostoriji”, govorio je pastor o dramatičnom događaju iz mladosti.
“Devojka je odmah ustala i pokušala da pobegne, ali ju je obuzela snaga Božja i oborila je. Buka je bila užasna svuda oko nas. Kuhinjski elementi, vrata, prozori, plakar, garderoba… Sve je lupalo i pravilo nesnosnu buku”, pričao je.
“I mene je obuzela ta energija i bacila me o pod”.
Tada…
“Pogledao sam i video Jugoslovenku kako se trese na podu. U jednom trenutku je počela da menja oblike, bila je jedna životinja, pa sasvim druga, sve to pred mojim očima. Sestra Patijens je nastavila još glasnije sve dok je snaga gospodnja nije savladala. Tada je počela da se ispoveda i govori zbog čega je došla u moj život i sa kakvom namerom. Da nemam sve ovo snimljeno, ni ja ne bih verovao”, obratio se Vest verovatno sumnjičavom autoru intervjua, a onda nastavio:
“Sestra Patijens me je tada pogledala i rekla: ‘Da li sada vidiš sa kim si delio dane i noći?'”
Već narednog dana, kaže, počeo je odličnu zaradu od fudbala da koristi kako bi pomagao ljudima. Prva je bila – jugoslovenska veštica.
“Ujutru sam otišao do banke i podigao dosta novca, između 15 i 20 hiljada dolara, dao sam joj i zamolio je da ode i da se nikada ne vrati. Živeo sam sa jugosovenskom vešticom dve godine. Rekao sam joj: ‘Ne želim više da te vidim'”, rekao je i dodao da je tog dana shvatio šta želi da postane kada završi karijeru.
“Prema proročanstvu te žene, Bog je u meni prepoznao slugu svoga i ja ću se prikloniti carstvu njegome onog dana kada završim fudbalsku karijeru. Rekla je da ću postati apostol i da ću služiti Gospodu svome. Od tog dana se u meni rasplamsala vatra i nisam više sumnjao u Boga. Ne kažem da je bilo lako, naprotiv, Gospod me je stavljao na mnoga iskušenja, ali je bio pravičan”, dodao je, pre nego što je zaključio:
“Eto, tako je počeo moj duhovni život”.
Da li ga je “jugoslovenska veštica” posetila kada su ga putevi Gospodnji doveli pravo u Beograd?
Nije poznato…
Desetak godina nakon što se Vest rastao sa Partizanom, generalni sekretar crno-belih Žarko Zečević rekao je u intervjuu za “Sportski žurnal” da je “Nigerijac 12 godina stariji nego što se predstavlja”.
Tekst preuzet sa portala Mondo sport (avgust)
