Evropskim učinkom Partizana smo se pre par dana detaljno bavili na ovom mestu (naslov teksta „Evropska sezona za ponos!“). Dotaći ćemo se Evrope i na početku ovog teksta, ali samo u kontekstu najave isticanja nekih pojava u vezi sa nacionalnim šampionatom – pojava kojima smo svi mi prisustvovali, a na koje ne nalazimo ni objašnjenja, a još manje razumevanja.
Takmičeći se uspešno u Evropi i reprezentujući srpski klupski fudbal tokom čitavog leta i jeseni na najčasniji mogući način, bez ijedne jedine mrlje u vidu neke sramotne partije i/ili katastrofalnog poraza, ekipa Partizana je svima dokazala svoj kvalitet. Podsetimo, Partizan nije u Evropi u prethodnim mesecima igrao protiv bilo koga:
· Igrao je protiv turske Malatije koja se ponovo bori za Evropu, koja je tukla na domaćoj sceni na primer Bašakšehir (3:0) koji je upravo prezimio u Ligi Evrope (prvak grupe u konkurenciji Rome, Borusije Menhengladbah i Volfsbergera), juče je pobedila čak i Bešiktaš usred Istanbula (0:2) itd….
· Igrao je protiv norveškog Moldea koji je nakon tih mečeva suvereno osvojio titulu šampiona u svojoj zemlji.
· Igrao je protiv slavnog i velikog Mančester Junajteda koji će, po svemu sudeći, ove godine biti najozbiljniji kandidat ne samo za novo osvajanje Lige Evrope, nego i mesta u Premijer ligi koje direktno vodi u Ligu šampiona 2020/21.
· Igrao je protiv holandskog AZ Alkmara, koji je juče pobedio i Ajaks u derbiju polusezone, koji se time izjednačio sa njim na vrhu tabele i predstavljaće mu naproleće jedinog konkurenta u borbi za titulu prvaka Holandije.
· Igrao je protiv kazahstanske Astane koja se jeste „raspadala“ tokom takmičenja u grupi, ali je to nažalost činila samo u dvomeču protiv holandskog AZ Alkmara – inače je i ovaj tim osvojio titulu šampiona u svojoj zemlji.
Igrajući domaće prvenstvo koje se od ove sezone zove „Linglong Tire Super liga“, Partizan je u utakmicama protiv objektivno najozbiljnijih rivala koje ima na domaćoj sceni takođe pružio briljantne partije:
· Pobedio je Crvenu zvezdu sa 2:0, nadmašivši je bukvalno u svim elementima fudbalske igre i ne dozvolivši joj da mu uputi jedan jedini šut u njegov gol.
· Pobedio je Vojvodinu sa čak 4:0, a reč je o klubu koji tradicionalno pravi velike probleme Partizanu i koji je u periodu samostalne Srbije crno-belima oduzeo najviše prvenstvenih bodova.
· Pobedio je Radnički u Nišu (zvaničnog vicešampiona ove zemlje) sa 4:1, „utrpavši“ mu četiri gola za tili čas, nakon početnog vođstva domaćina iz penala.
Partizan je u 20 odigranih prvenstvenih utakmica zabeležio 14 pobeda, 2 remija i 4 poraza. Najefikasniji je tim lige, sa 49 datih pogodaka i sa najboljom gol razlikom 49:16 (+33).
Pa ipak, taj isti Partizan koji je ovog leta i ove jeseni imao gore opisane partije i nabrojane rezultate, kako u Evropi tako i u domaćim okvirima, koji ima u svojim redovima igrača sa trenutno ubedljivo najvećom tržišnom vrednošću u Srbiji (reč je naravno o mladom Strahinji Pavloviću, rođenom 24.05.2001.), koji ima u svojim redovima četiri vrhunska stranca koji su svi do jednog bili nosioci igre Partizana (Natho, Suma, Asano i Sadik) i istakli su se tokom polusezone i golovima i asistencijama (zajedno su samo u prvenstvu postigli 27 od ukupno 49 Partizanovih pogodaka, a za još 22 pogotka je neko njih četvorice asistirao!), koji ima u seniorskom takmičarskom pogonu dva još mlađa igrača od Strahinje Pavlovića koji su takođe strahovit potencijal, koji su imali svoje značajne minute u ovoj polusezoni i koji će, Bog da im da zdravlja, i sami uskoro „praviti ršum“ kad je u pitanju njihova tržišna cena u Evropi (reč je o Lazaru Pavloviću rođenom 02.11.2001. i o Filipu Stevanoviću rođenom 25.09.2002.) – taj isti Partizan danas na prvenstvenoj polusezoni ne samo da je tek drugi na tabeli, nego ima čak 11 bodova zaostatka za vodećom ekipom na tabeli!?! To je pojava koja od „Linglong Tire Super lige“ čini raritet kada su u pitanju nacionalni šampionati u Evropi, pa i čitavom svetu.
Pođimo od onoga za šta smo sami krivi: Sva četiri poraza koja je Partizan pretrpeo MORALI su biti makar remiji. Tri puta je Partizan pri nerešenim rezultatima u nadoknadi vremena (na 1:1 protiv Voždovca i na 2:2 protiv Napretka na svom stadionu, odnosno na 1:1 protiv Čukaričkog u gostima) naivno, previše rizično jurnuo po pobedu i bivao je svaki put kažnjen primljenim golovima koji su značili poraz. Četvrti poraz (0:1 u Lučanima) nije stigao u nadoknadi vremena, ali jeste iz jednog jedinog šuta koji je tokom utakmice upućen na naš gol.
Što se dva remija tokom jeseni tiče, onog u Kruševcu (2:2) i onog protiv TSC iz Bačke Topole (1:1) – u oba slučaja je Partizan bio bliži pobedi, pri čemu je igrački mnogo bolje delovao protiv TSC nego li protiv Napretka na početku prvenstva.
U svim nacionalnim šampionatima, širom Evrope i sveta, sasvim je normalno da i najbolji timovi nekada rezultatski kiksnu – posebno ukoliko se taj tim takmiči i u Evropi, odnosno „razapet“ je između više takmičenja. Samim tim, sasvim je normalno da i najbolji tim u ovoj zemlji, a to je nesumnjivo Partizan, nekada ne pobedi u šampionatu. Ono što nije normalno, a što postoji samo u „Linglong Tire Super ligi“ je sledeće:
· Protiv Partizana svi igraju sa u tom trenutku najjačim sastavima, maksimalno motivisani, dok to nikako nije slučaj u utakmicama klubova u ligi protiv našeg najvećeg rivala. Postoje zapisnici, postoje i statistički podaci o dodeljenim kartonima i načinjenim prekršajima, postoje i novinski izveštaji, a postoje i zvanični lekarski bilteni. Stvari su potpuno očigledne za one koji to žele da vide. Ne važi sve ovo samo od ove sezone, ali je svakako u ovoj polusezoni maksimalno eskaliralo. Nije dobro…
· Dok Partizanu nijedan jedini od 44 osvojena boda nije poklonjen sudijskim greškama u korist crno-belih, dotle je naš najveći rival tokom jeseni profitirao sa 8-10 bodova osvojenih isključivo zahvaljujući kardinalnim sudijskim greškama u njegovu korist. Nema tu okolišanja, reč je o njihovim utakmicama protiv Inđije, Napretka u Kruševcu, Rada i Voždovca. Nije ni to dobro…
Tek kada se to zna i konstatuje, postaje jasno kako i zašto najbolji tim u ovoj državi uopšte može da zaostaje na polusezoni čak 11 bodova za zvanično vodećom ekipom na tabeli. Tabela „Linglong Tire Super lige“ je jednostavno sve, samo ne tabela koja oslikava poredak ekipa u srpskom klupskom fudbalu meren po njihovom fudbalskom kvalitetu.
Crno-beli su sada na zasluženom odmoru, posle 33 odigrane takmičarske utakmice u ovoj polusezoni (20 prvenstvenih, 12 evropskih i 1 u domaćem kupu). Prozivka će uslediti posle novogodišnjih i božićnih praznika, a nakon par dana provedenih u Beogradu ekipa će u periodu od 14.01.2020. do 27.01.2020. boraviti na pripremama u turskom Beleku. Sledi povratak u Beograd na par dana, a potom novo putovanje u sklopu priprema – ovaj put odlazak u Katar, gde će Partizan u periodu od 31.01.2020. do 10.02.2020. učestvovati na atraktivnom turniru, zajedno sa još tri ruska prvoligaša (Spartak Moskva, Lokomotiva Moskva i Rostov). U svim čarima „Linglong Tire Super lige“ ćemo ponovo „uživati“ počev od 15.02.2020.
Tim Partizana će naproleće, nakon zimskog prelaznog roka, sigurno biti još jači nego što je to bio jesenas. Vraća se iz povrede Lazar Marković, koji nam je toliko puno nedostajao u poslednjih par meseci, a biće i novih pojačanja. Bez evropskih obaveza i potpuno skoncentrisani na domaća takmičenja, kakva god da su, Partizan je glavni favorit za osvajanje Kupa Srbije, a što se „Linglong Tire Super lige“ tiče – radujemo se pre svega predstojećim derbijima koji nas očekuju. Prvi je na redu već u trećem prolećnom kolu (23. kolo), a drugi verovatno na početku plej ofa (31. kolo). Oba će biti igrana u komšiluku i biće to dve lepe prilike da se i na tuđem terenu potvrdi dominacija Partizana u ovoj sezoni kada su u pitanju isključivo fudbalske veštine u ovoj zemlji.
Zvanični sajt FK Partizan
