FILMOVI
“Prevashodno serije. Triler, akcione, krimi. ’Prison break’, recimo. Gledao sam je po ceo dan. Od podne do ponoći, dok se ne raspadnem. Vuče te. Tu je i ’Homeland’. Film tek ponekad. Mora da ima baš dobre kritike da bi me privukao. U bioskopu sam poslednji put bio pre godinu i po dana. Sa ženom. Ne sećam se ni šta sam gledao. Smorio sam se još kod kokica i umalo nisam zaspao. Više volim da se ušuškam u krevetu i pustim seriju na kompu”.
MEDIJI
“Uvek korektan odnos. Naročito sa sportskim novinarima. Ne vidim sebe kao deo žute štampe, ali sam svestan da je to nezaobilazan deo moje karijere. Valjda sam im intrigantan kao kontroverzna ličnost. Nemam izbora, moram i sa njima da negujem skladan odnos. Nikada me neki konkretan naslov nije zaboleo. Što sam stariji, sve lakše podnosim. Čak i one negativne članke posmatram kroz osmeh i zabavu. Kada neko iz osvete želi da te naruži u novinama, ti tu ne možeš ništa. I zašto bih gubio živce? Bolje i to nego ona monotonija u Engleskoj. Toliko su hladni i dosadni da ja jednostavno ne pripadam tamo“.
SREĆA
“Saznanje da čekaš dete. Ženidba. Rođenje bebe. Sreća se zaslužuje, ne dolazi sama po sebi. Zavisi koliko je snažno prizivaš. Svaka pobeda sa klubom i reprezentacijom. Fudbal igram da bih bio srećan.Sledi mi idealan period za prizivanje sreće. Partizan je na pragu Lige Evrope, reprezentacija na korak od Rusije”.
SEKS
“Niko nije umro bez toga. Smatram da svako može da se uzdrži ta dva, tri dana u karantinu. Čak i na duže vreme, tokom Evropskog ili Svetskog prvenstva. Šta je 20 dana bez seksa… Ja sam od početka karijere postavio sebi takav režim. Nema gužvanja postelje pre i posle utakmice. Ne znam ni da li bih mogao. Toliko se istrošim na terenu, da mi nije ni do tuša, a kamoli do vođenja ljubavi. Žena ima razumevanja. Uostalom, nisu utakmice svaki dan”.
POROCI
“Imam ih, da se ne lažemo. Kafu pijem preko svake mere. Ranije su to bili izlasci u grad. Sa 22 godine imate obavezu da svaku pobedu proslavite u noćnom provodu. A to podrazumeva i alkohol. Sada sam se unormalio. Pazite, ja nikada nisam kršio pravilnik. Pitajte koga hoćete. Uvek se znalo gde je Stojke i šta radi. Koliko god ti karantini bili dugi i nepotrebni, nikada nisam pobegao preko ograde. Osećao bih prema sebi grižu savesti da sam radio ono što se ne sme”.
DRUŠTVO
“Nemam mnogo drugara iz školskog dvorišta. Ja sam u osmom razredu došao u Beograd. Nekako se to pomešalo. Većina ih je iz sveta fudbala. Nikome od njih ne zameram što me nije javno podržao tokom one famozne torture. Razumem ih, zašto bi sebi navukli bedu na vrat. Svi su oni privatno bili uz mene. Naravno, bilo je i onih ortodoksnih zvezdaša koji su vikali ’NE, NE i NE’. Sa svima sam i dalje OK. Meni je bila dovoljna podrška majke i brata. Oni su shvatili da je moja reakcija bila sasvim prirodna. Nisam u Zvezdi dobio adekvatnu pomoć za sve ono što sam joj dao na terenu. Kad god sam nešto tražio, uvek su me odbijali nekim čudnim odgovorima. Trpeo sam koliko sam mogao. Svakom strpljenju dođe kraj“.
DRUŠTVENE MREŽE
“Ranije Facebook, sad samo Instagram. Sećam se lap-topa, gledaš ko je on-lajn i kad si sam, imaš osećaj kao da je žurka u kući. Jedna vrsta zabave i bliskosti sa ljudima. Znam da ima mnogo i mojih lažnih profila. Osećam obavezu prema fanovima koji cene ono što radim da ponekad okačim neku fotku iz privatnog života”.
MUZIKA
“Neizostavni deo pripreme pred utakmicu. Isto tako i sastavni deo proslave svake pobede. Uoči meča, najviše me opušta ’komercijala’. Takozvana muzika za kola. U kafani isključivo izvorna narodna. Poznat sam po tome da uvek izvučem neku stvar koju ni najveštiji muzičari ne znaju da odsviraju. Prvo što naručim? ’Sabina’ od Sinana Sakića. Znaš ono ’Sabina, Sabina, budi moja voli samo mene, Sabina, Sabina, neću život pored druge žene’”.
MODA
“U poslednje vreme, isključivo jeftini butici. U Engleskoj sam 300 puta ušao u onaj ’Sve za dve funte’. Zadovoljstvo mi je da kupim neku običnu pamučnu majicu i od nje da napravim neku munju. Ranije sam se ložio na skupu garderobu. Bilo je tu mnogo Luja Vitona. On će i za sto godina biti ’marka’. Zna se koji je to kvalitet i ko to treba da nosi. Danas svako drugi na ulici fura neku kopiju i to više nema nikakav smisao. Sada su u trendu ove bodljikave stvari. Rančevi, patike, jakne. Ne krijem, imam ih u ormanu. Za svaki slučaj, iako nisam u tom fazonu“.
RELIGIJA
“Zar se ne vidi na terenu koliko sam religiozan? Iskreno, žao mi je što sam oskrnavio telo ovim tetovažama. Pravoslavna crkva ne gleda blagonaklono na takav vid eksponiranja verskih simbola. Razgovarao sam sa ocem Gerasimom (sveštenikom) i rekao mi je da nije problem kada se nešto uradi nesvesno. Poštujem post, iako ponekad nisam u mogućnosti da istrajem do kraja. Lako je u Partizanu, ali objasnite vi kuvaru u Engleskoj da vam pripremi hranu na vodi jer se bliži pričest. Ljubljenje lopte posle svake odbrane nije deo religije, već vrsta rituala. Dugo sam je psovao, vređao i nazivao pogrdnim imenima. Onda sam stao i razmislio. Čekaj bre, pa od nje živiš! Treba da je paziš i maziš. Počeo sam više da je poštujem i gle čuda. Počela je i ona da sluša“.
DETINJSTVO
“Nezaboravni loznički dani. Krali smo lubenice sa freze u pokretu. Na svakih 50 metara, skineš po jednu. Posle sam ih prodavao sa dedom. Buđenje u 5, pa na tezgu pored puta. Sečeš ono srce i animiraš ljude da kupe. Majka je bacala koplje i disk, 20 godina bila reprezentativac i 13 godina držala nacionalni rekord. Sve dok se nije pojavio doping. Posle se posvetila prosveti i držala časove fizičkog. Svi su drhtali kada se pojavi. Direktori, nastavnici, učenici. Zamislite da njen sin ne bude odličan u školi. Deca su se tukla ko će da sedi sa mnom, da bi prepisivali na kontrolnom. Retko sam učio, sve sam hvatao na logiku. I onda, kvrc u glavi. Zbog neke gluposti na ekskurziji, rekli su mi da ne mogu da budem sa svim peticama. Kada je čula, prebacila me u drugu školu. Posle mesec dana, u treću. Završi se sedmi razred i meni nije do života. Kako ću majci na oči sa vrlo dobrim uspehom?! Rešim da falsifikujem ocene. Sestra mog školskog druga ode u knjižaru, kupi đačku knjižicu, upiše sve petice i samo nam je pečat falio. Kapiram, neće Kosa da obrati pažnju na takvu sitnicu. I prevarim se. Znala je unapred za kompletnu prevaru. Ja balavac, našao nju da farbam. Čim je stavila naočari, sve mi je bilo jasno. ’Alo, majmune, donesi pravu knjižicu’. I tako ja ne budem vukovac u školi”
Mondo
