Ponikao je u Partizanu, s crno-belima je osvojio sedam trofeja i bio deo uspešne generacije zajedno sa vršnjacima Novicom Veličkovićem, Urošem Tripkovićem, Milenkom Tepićem, Nikolom Pekovićem…
Iz Humske je otišao da ‘proigra’ u Vojvodinu, a već punu deceniju je van Srbije. Igrao je u Litvaniji, Grčkoj, Španiji, Italiji, Poljskoj, Turskoj i Rusiji i bio je deo značajnih uspeha klubova u kojima je igrao.
Tridesettrogodišnji Dejan Borovnjak je protekle tri sezone proveo u Bursi, pre svega fudbalskom gradu, i predvodio je istoimeni klub do istorijskog uspeha – plasmana u elitnu tursku ligu. Klub koji je osnovan pre samo pet godina brzinom svetlosti obezbedio je mesto u Superligi, ali u ključnom trenutku nije dobio finansijsku podršku…
“Pre tri godine sam otišao u Bursi i priznajem da sam pomalo bio skeptičan kako će sve to da izgleda, a ispalo je super. Prve godine jedna pobeda delila nas je od ulaska u Superligu. Bili smo najveće iznenađenje, dok su nas prošle sezone nekoliko poena odvojili od elitne lige. U sezoni 2018/19. na dominantan način, mesec dana pre kraja prvenstva, obezbedili smo direktno mesto u Superligu,” priča Borovnjak za Sport Klub.
“Bursa je deo Fudbalskog kluba, navijači su fudbalski i zaista smo imali sjajnu atmosferu. Tofaš je mnogo poznatiji i veći klub iz Burse, ima tradiciju, ali nema takvu publiku. Naša dvorana je skoro uvek bila puna i bili smo atrakcija. Retko ko je mogao da nas pobedi pred 3.000 sjajnih navijača. Posle ulaska u najjači rang takmičenja svi su očekivali da će klub krenuti još ozbiljnijim putem… Međutim, nije oformljena ekipa, nema trenera… Imam sam garantovan ugovor za sledeću sezonu, ali iskoristio sam opciju da izađem iz njega. Na kraju su ispali baš nekorektni. Slobodan sam u izboru novog kluba i nadam se da ću uskoro znati gde ću da nastavim karijeru.”
Borovnjak je u sličnoj ulozi bio i u sezoni 2011/12. kada je sa Brindisijem obezbedio promociju u elitnu italijansku ligu. I tada je bio jedan od najboljih igrača u ekipi.
“Nekako se tako namestilo. Nisam tražio ekipu iz Druge lige, ali spletom okolnosti pojavile su se ponude tih klubova. Generalno, uvek sam želeo u tim koji pretenduje da se bori za najviši plasman jer je zadovoljstvo igrati u ekipi koja pobeđuje. U Partizanu sam tako naučen, a te dve godine u Italiji i Turskoj za taj nivo takmičenja su bile sjajne priče i veliki uspesi. Brindisi je ispao iz lige i odmah smo uspeli da ga vratimo u elitu, a te sezone u ekipi je bio i Aleks Renfroa. Bilo mi je drago kada je došao u Partizan, svideli su mu se i grad i život u Beogradu.”
Srpski košarkaši, iako ih nikad nije bilo previše, uvek su imali značajne uloge u turskim timovima. Nekada su u glavnim rolama bili Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica, potom Nikola Kalinić, Vasilije Micić, Vladimir Štimac, Marko Gudurić…
“Turci kao nacija i njihovi treneri mnogo cene našu balkansku školu košarke, pogotovo srpsku. Žele da uče od naših igrača i trenera. Poštuju nas kroz uspehe reprezentacije jer smo ih mnogo puta pobeđivali i verujem da se sve to prenelo na naše igre.”
Iako je obišao pola Evrope, godine u Partizanu uvek će biti posebne.
“Ne gledam istim očima na košarku sada i pre deset godina. U prvom timu Partizana bio sam od 18. do 23. godine i u tom trenutku to je bilo nešto najlepše. Pravo uživanje jer su se osvajali trofeji, igralo se protiv najjačih ekipa, protiv idola, legendi… Navijači u Pioniru, utakmice i putovanja, to je bilo nešto neponovljivo i veliko iskustvo za mene bez obzira da li sam igrao manje ili više. Škola koja mi je kasnije pomogla, konkretno kroz prihvatanje obaveza i radu na sebi i van terena. Otišao sam u Vojvodinu željan igre i tih godinu dana u Novom Sadu sam se ‘izigrao’. Sezona je bila turbulentna, ali što se tiče života i druženja sa saigračima bila je sjajna.”
“Hladnije zemlje poput Litavnije, Rusije i Poljske nisu mi ‘legle’ po načinu života, iako je košarkaški sve bilo u najboljem redu. Grčka, Italija i pogotovo Španija, odnosno Kanari na kojima sam igrao, su neki poseban način života.”
Bursaspor Basketbol@Bursasporbasket
Dejan Borovnjak ve Karlo Vragovic yeni sezona hazırlanıyor.
6317:21 – 22. авг 2017.Употреба информација и политика приватности у Твитер огласимаПогледај друге твитове корисника Bursaspor Basketbol
Malo je poznato da je iskusnom krilnom centru pre sedam godina zbog karcinoma odstranjena štitna žlezda. Ostao je bez ugovora u Italiji, ali nije odustajao i već posle četiri meseca bio je na terenu, u dresu poljske Zielene Gore.
“Sada je sve u redu , nemam nikakav problem. Ranije nisam želeo da pričam o tome, ali sam vremenom shvatio da bi moje iskustvo nekome moglo da pomogne. Maligni tumor je otkriven 2011. slučajnim ultrazvučnim pregledom. Rekli su mi da je karcinom veličine graška i da miruje. Pratili smo situaciju i sezonu sam bez ikakvih problema odigrao u Brindisiju. Međutim, leta 2012. na kontrolnom pregledu ustanovljeno je pogoršanje i hirurg mi je rekao da moram odmah to da završim. Stresna sezona u Italiji učinila je svoje jer je bio ogroman pritisak da se uđe u Prvu ligu. Ceo taj problem nisam shvatao ozbiljno, igrao sam i dobro se osećao. Posle operacije cilj mi je bio da se što pre vratim košarci. Nisam mnogo čitao o oporavku. Verovao sam ljudima koji su bili uz mene. Više se stresirala moja porodica nego ja.”
“Endokrinoglog mi je rekao da za dva meseca mogu da se vratim treninzima, ali su u Brindisiju bili nekorektni iako sam imao garantovan ugovor za ulazak u elitni rang. Javio sam da ću kasniti mesec dana, poslao sve nalaze, ali su mi, pod izgovorom da su konsultovali lekare iz Rima, rekli da godinu dana neću moći da se vratim na teren i raskinuli su ugorov. Nisam odustajao i posle tri meseca bio sam potpuno spreman. U decembru sam otišao u Zielonu Goru i eksplodirao u toj polusezoni. Oborio sam neke rekorde u Poljskoj, osvojili smo titulu… Imam jutarnju terapiju, a srećan sam što i dalje igram.”
Dok čeka vesti iz Turske, Borovnjak uveliko razmišlja o budućnosti, o eventualnom povratku u Srbiju.
“Odlično se osećam, a plan mi je da se za dve ili tri sezone vratim u Srbiju i odigram barem još jednu ili dve sezone. Pratim Partizan i drago mi je da se vraća na pravi put posle godina krize. Potrebno je vreme, kao što je bilo potrebno i Zvezdi da ponovo stane na noge. Čuo sam da se klub konsolidovao, a potrebno je i strpljenja navijača. Verujem da su pravi ljudi na čelu kluba i da znaju šta rade. Nadam se uskoro Evroligi o kojoj svi pričaju i koje se svi sećaju,” istakao je Borovnjak.
Brat Saša
Mlađi brat Dejana Borovnjaka sa velikim uspehom igra u Portu, a pre tri sezone bio je i MVP portugalske lige.
“Ostaće u Portu i sledeće sezone. Prezadovoljan je i životom i organizacijom
i ligom. Igra odlično, oprobao se i u evropskim kupovima i verujem da će sledećeg leta potražiti tim u nekoj jačoj ligi. Porto je deo fudbalske sekcije, a organizacija je vrhunska, možda i na evroligaškom nivou. Svlačionice, hladni bazen, đakuzi, saune… sve je na nivou koji igrač samo može da poželi čak i u jačim klubovima i ligama.”
Stadion u obliku krokodila
Zaštitni znak Burse je i velelepni stadion kapaciteta 44.000 mesta u obliku krokodila.
“Krokodil je zaštitni znak FK Bursa. Grad je ofarban u beleno bele boje, ali nažalost ispali su u Drugu ligu.”
José David López@josedavidlopez_
¿Es el estadio, exteriormente, más salvaje del mundo?
El Timsah Arena, el #Bursaspor y un cocodriolo verde que ilumina su futuro…
En mi Instagram = Cada día una Foto-Historia de Fútbol:https://www.instagram.com/p/B1BQgbzIsXu/
10120:44 – 11. авг 2019.Употреба информација и политика приватности у Твитер огласима27 људи прича(ју) о овоме
Tekst preuzet sa portala N1
