Pejdž: Oseća se veliki pritisak, ali tako i treba

Pejdž je tokom sve četiri godine na univerzitetu Severna Karolina bio jedan od ključnih igrača, a u pohodima Tar Hilsa na trofej u NCAA navijačima je u sećanju ostavio neke impresivne koševe i partije.

Na NBA draftu 2016. godine biran je na kraju druge runde, ali u prethodne dve sezone, osim tek pet utakmica u dresu Šarlot Hornetsa, nije igrao u NBA, već je provodio vreme u razvojnoj ”Dži ligi.” Prva stanica u evropskoj košarci je beogradski Partizan – tim koji je na početku tekuće sezone okupio bitno bolji tim nego što je to bio slučaj prethodnih godina.

Od nove ekipe Partizana, pojačane Radetom Zagorcem, Džokom Lendejlom, Aleksejem Nikolićem i nekim drugim košarkašima očekivali su se dobri rezultati u ABA ligi i Evrokupu, a očekivanja su naročito porasla posle odličnih partija u uvodnim mečevima sezone.

Međutim, Partizan je nakon toga ušao u seriju poraza u oba takmičenja, pa trenutno ne znaju za pobedu u pet mečeva zaredom.

Jedan od ključnih ljudi u Partizanu jeste i 25-godišnji plejmejker, koji na startu sezone pokazuje da ima veliki potencijal da se razvije kao pravi organizator igre i lider tima, ali trenutno, kao i čitava ekipa, ima problema sa pružanjem konstantnih partija.

Intervju sa plejmejkerom Partizana urađen je pre odluke trenera crno-belih Nenada Čanka da podnese ostavku nakon meča sa Zadrom, pa u razgovoru neće biti Pejdžovog komentara na trenersku promenu.

Neizbežno pitanje jeste aktuelna serija poraza – koji su glavni uzroci za nju i šta su najveći problemi u igri crno-belih?

”Posle poraza od Asvela stvari su mnogo teže u pogledu prolaska u drugu fazu takmičenja u Evrokupu. Svakako ne odustajemo, nismo ni blizu takvog načina ramišljanja. Lako možemo da se vratimo uz jednu ili dve pobede. Mnogo će biti lakše kada Rade bude zdrav i kada se vrati u tim. Jedna ili dve pobede brzo nas vraćaju na pravi kolosek. Sada smo u seriji poraza, a razlog za to je što smo igrali dobro samo u pojedinim delovima mečeva. Generalno, imamo mnogo problema sa unutrašnjom igrom i primamo mnogo poena iz pik-en-rola, ali i iz klasičnih post-ap napada. Rekao bih da odbrana na protivničkim bekovima nije toliko problematična. Pravimo previše faulova i to utiče na našu defanzivu. U napadu takođe postoje problemi – ponekad je protok lopte nedovoljno brz, ali naš napad nije glavni ’krivac’ za neuspehe, često je to način na koji branimo svoj koš.”

Na početku sezone Partizan je krenuo neočekivano dobro, ali je nastavio još manje očekivano loše. Kako si zadovoljan svojim igrama na samom startu evropske karijere?

”Za sada daleko bolje igram u ABA ligi nego u mečevima Evrokupa. Međutim, sve mi je lakše, opuštam se i nastojim da što više budem lider ekipe. Definitivno bih mogao da budem efikasniji, naročito kada napadam obruč. To najviše škodi mojoj efikasnosti i mom procentu šuta, tako da je to deo igre koji hitno moram da popravim. Ne brinem se za svoj skok-šut, on će doći vremenom. Generalno, u poslednjih nekoliko mečeva šut spolja je počeo da mi se popravlja. Jedino je bitno da ostanem fokusiran i to će se ispraviti.”

Prvi put u karijeri igraš u kontinuitetu profesionalnu košarku van razvojne lige. U NBA si bio veoma kratko, a u NCAA si napravio zapaženu karijeru i igrao neke veoma značajne mečeve. Koje su glavne razlike u NCAA u odnosu na košarku u Evropi?

”Na fizičkom planu razlike su očite – igrate protiv odraslih muškaraca. Demarkus Nelson, bek Asvela, jedan je od snažnijih bekova protiv kojih sam mogao da igram. U Evropi postoji jedna značajna razlika – pušta se dosta više kontakta kada se igra odbrana. Nije baš kao NBA, ali postoje određene sličnosti u kriterijumu suđenja. U NBA se dopušta više dodira rukama, dok u Evropi puštaju mnogo kontakta telom, a to je jedna od stvari na koje se navikavam – korišćenje tela, oslobađanje od protivnika prilikom trčanja kroz blokove, kao i odbrana telom u post-ap igri, što je jedna od ključnih stvari, budući da mnogi bekovi koji su veći od mene pokušavaju da ostvare tu prednost igrom leđima. Osim toga, sve ostalo je dosta slično.”

U Partizanu igraš na poziciji jedinice, ali veoma često si na parketu sa drugim plejmejkerom, pa popunjavaš i poziciju dva. Kako ti odgovaraju takve rotacije?

”Često igram u petorkama zajedno sa Aleksejem Nikolićem i mislim da smo razvili dobru ’hemiju’, mnogi su odmah primetili da je odličan defanzivac, ali je sjajan i u napadu. Dobra stvar je to što obojica možemo igramo sa loptom u rukama, ali možemo i da budemo spremni za šut kada onaj drugi ima kontrolu lopte. Volim da igram na obe bekovske pozicije – sa jedne strane, dobro se snalazim kada vodim pik-en-rol igru, ali volim i da sam u spot-ap situacijama kada čekam povratnu loptu, pa imam priliku za šut ili prodor. Mislim da bismo mogli još da eksperimentišemo sa takvim petorkama u predstojećem delu sezone. Nemamo previše ’dubine’ na poziciji plejmejkera, pa moramo i da budemo pažljivi u raspodeli tih minuta.”

Koja je najveća razlika u košarkaškoj kulturi – veliki pritisak osećao si i kao plejmejker Severne Karoline, da li osećaš teret očekivanja u Partizanu?

”I te kako, oseća se atmosfera u kojoj se očekuju pobede. Vibracije u hali su drugačije u zavisnosti od rezultata, što je i logično. Sada, kada smo u seriji poraza vidi se da navijači traže uspehe, ali i pored toga navijaju veoma energično. To je sjajno – pritisak i očekivanja su zapravo ono što nastupe u Partizanu čini zabavnim, zbog toga igrači i dolaze da igraju ovde. Ja sam igrao za veliku i veoma uspešnu školu u kojoj su navijači takođe očekivali pobede na svakom meču. Mnogo mi je draže što je tako, nego da imamo navijače koje nije briga kako će ekipa odigrati i dolaze nezainteresovani na mečeve.”

Nikada pre Partizana nisi igrao u Evropi, niti bio u Srbiji. Kako si se informisao o klubu i gradu kada si saznao da prelaziš u Partizan?

”Uglavnom sam se informisao putem razgovora sa igračima koji su ovde igrali ranije. Pričao sam sa Najdželom Vilijams-Gosom. Takođe, kontaktirao sam i sa nekadašnjim igračem Crvene zvezde Dilanom Enisom, pa mi je i on dao vredne savete. Iskreno, ono što je najbitnije i o čemu sam najviše razmišljao bilo je da nađem sredinu u kojoj ću moći da pobeđujem i nastavim da se razvijam.”

Koji su tvoji zacrtani planovi tokom boravka u Partizanu, koje ciljeve planiraš da ostvariš i na kojim poljima najviše da napreduješ?

”Sa Partizanom imam dvogodišnji ugovor i želeo bih da to vreme iskoristim što je moguće bolje – da pre svega poboljšam svoje plejmejkerske sposobnosti. Plan mi je i da napredujem u odbrani, ali ne želim da se zanosim i planiram suviše unapred. Trenutno se koncentrišem na mečeve koji su pred nama i to kako ćemo doći do pobeda u njima i prekinuti lošu seriju.”

Kako ti se za sada dopada Beograd?

”Za sada je sjajno, nije mi nikakav problem da funkcionišem u Beogradu. Komunikacija je dosta laka budući da koristeći engleski jezik mogu da dođem do svega šta mi je potrebno. Tu je i Džok Lendejl, pa je i sa njim sve lakše.”

”Večiti derbi” je u novembru, verovatno si već slušao stvari o tom meču.

”Slušao sam mnogo o rivalstvu sa Crvenom zvezdom, ali do tog meča nas čeka još mnogo rada. Imamo ekstremno bitne utakmice u neposrednoj budućnosti, pa je teško razmišljati toliko unapred. Brinućemo o tom meču kada vreme za to dođe. Za sada je prioritet izlazak iz krize. Ipak, čuo sam dobre stvari o susretima dva beogradska kluba i radujem im se.”

Mnogi tvoji nekadašnji saigrači i rivali trenutno igraju u NBA, da li uspevaš da pratiš NBA košarku?

”Malo je teško pratiti mečeve na isti način kao ranije zbog vremenske razlike, ali ipak gledam najbolje detalje mečeva i čitam statistike. Pratim mnoge momke koji su mi bili saigrači ili protiv kojih sam igrao na srednjoškolskom nivou u SAD. Kod nas u državi sjajno je što se svi poznajemo jer mladi košarkaši igraju jedni protiv drugih na mnogim kampovima. Pre svih tu je dvojac Sakramento Kingsa – Džastin Džekson i Jogi Ferel. Sa prvim sam bio saigrač na koledžu, a protiv drugog sam vrlo često igrao.”

Tekst preuzet sa portala Sport klub